< Приповісті 1 >

1 При́повісті Соломона, сина Давидового, царя Ізраїлевого, —
Mudre izreke Salomona, sina Davidova, kralja izraelskog:
2 щоб пізна́ти премудрість і карність, щоб зрозуміти розсу́дні слова́,
da se spozna mudrost i pouka, da se shvate razumne riječi;
3 щоб прийняти напоу́млення мудрости, праведности, і пра́ва й простоти,
da se primi umna pouka, pravda i pravica i nepristranost;
4 щоб мудрости дати простоду́шним, юнако́ві — пізна́ння й розва́жність.
da se dade pamet neiskusnima, mladiću znanje i umijeće;
5 Хай послухає мудрий — і примно́жить науку, а розумний здобу́де хай мудрих думо́к,
kad mudar čuje, da umnoži znanje, a razuman steče mudrije misli;
6 щоб пізнати ту при́повість та загадко́ве говорення, слова мудреці́в та їхні за́гадки.
da razumije izreke i prispodobe, riječi mudraca i njihove zagonetke.
7 Страх Господній — початок прему́дрости, — нерозумні пого́рджують мудрістю та напу́чуванням.
Strah je Gospodnji početak spoznaje, ali ludi preziru mudrost i pouku.
8 Послухай, мій сину, напу́чення батька свого́, і не відкидай науки матері своєї, —
Poslušaj, sine moj, pouku oca svoga i ne odbacuj naputka svoje majke!
9 вони бо хороший вінок для твоєї голови, і прикра́са на шию твою.
Jer će ti biti ljupki vijenac na glavi i ogrlica oko tvoga vrata.
10 Мій сину, як грішники будуть тебе намовляти, — то з ними не згоджуйся ти!
Sine moj, ako te grešnici mame, ne pristaj;
11 Якщо скажуть вони: „Ходи з нами, чатуймо на кров, безпричи́нно засядьмо на неповинного,
ako bi rekli: “Hodi s nama, da vrebamo krv, čekamo u zasjedi nevina ni za što;
12 живих поковтаймо ми їх, як шео́л, та здорових, як тих, які сходять до гро́бу! (Sheol h7585)
da ih progutamo žive kao carstvo smrti i cijele kao one koji silaze u grob; (Sheol h7585)
13 Ми зна́йдемо всіляке багатство цінне́, перепо́внимо здо́биччю наші хати́.
naplijenit ćemo svakojaka blaga, napuniti svoje kuće plijenom;
14 Жеребо́к свій ти кинеш із нами, — буде са́ква одна для всіх нас“, —
bacat ćeš s nama svoj ždrijeb, svi ćemo zajedno imati jednu kesu.”
15 сину мій, — не ходи ти доро́гою з ними, спини́ но́гу свою від їхньої сте́жки,
Sine moj, ne idi s njima na put, makni nogu od njihove staze.
16 бо біжать їхні но́ги на зло, і поспішають, щоб кров проливати!
Jer na zlo trče svojim nogama i hite prolijevati krv.
17 Бож нада́рмо поставлена сі́тка на о́чах усього крила́того:
Jer uzalud je razapinjati mrežu pred očima svima pticama.
18 то вони на кров власну чату́ють, засідають на душу свою!
A oni vrebaju vlastitu krv, postavljaju zasjedu svojemu životu.
19 Такі то доро́ги усіх, хто за́здрий чужого добра: воно́ бере душу свого власника́!
Takva je sudba svih lakomih na ružan dobitak: on ih života stane.
20 Кличе мудрість на вулиці, на пло́щах свій голос дає,
Mudrost glasno uzvikuje na ulici, na trgovima diže svoj glas;
21 на шумли́вих місцях проповідує, у місті при входах до брам вона каже слова́ свої:
propovijeda po bučnim uglovima, na otvorenim gradskim vratima govori svoje riječi:
22 „Доки ви, нерозумні, глупо́ту любитимете? Аж доки насмі́шники будуть кохатись собі в глузува́нні, а безглу́зді нена́видіти будуть знания́?
“Dokle ćete, vi glupi, ljubiti glupost i dokle će podsmjevačima biti milo podsmijevanje, i dokle će bezumnici mrziti znanje?
23 Зверніться но ви до карта́ння мого́, — ось я виллю вам духа свого, сповіщу́ вам слова свої!
Poslušajte moju opomenu! Gle, svoj duh pred vas izlijevam, hoću vas poučiti svojim riječima.
24 Бо кликала я, та відмовились ви, простягла́ була руку свою, та ніхто не прислу́хувався!
Koliko sam vas zvala, a vi ste odbijali; pružala sam ruku, ali je nitko ne opazi.
25 І всю раду мою ви відкинули, карта́ння ж мого не схотіли!
Nego ste odbacili svaki moj savjet i niste poslušali moje opomene;
26 Тож у вашім нещасті сміятися буду і я, насміха́тися буду, як при́йде ваш страх.
zato ću se i ja smijati vašoj propasti, rugat ću se kad vas obuzme tjeskoba:
27 Коли при́йде ваш страх, немов вихор, і прива́литься ваше нещастя, мов буря, як при́йде недоля та у́тиск на вас,
kad navali na vas strah kao nevrijeme i zgrabi vas propast kao vihor, kad navali na vas nevolja i muka.
28 тоді кликати бу́дуть мене, але не відпові́м, будуть шукати мене, та не зна́йдуть мене, —
Tada će me zvati, ali se ja neću odazvati; tražit će me, ali me neće naći.
29 за те, що науку знена́виділи, і не ви́брали стра́ху Господнього,
Jer su mrzili spoznaju i nisu izabrali Gospodnjeg straha
30 не хотіли поради моєї, пого́рджували всіма моїми доко́рами!
niti su poslušali moj savjet, nego su prezreli svaku moju opomenu.
31 І тому́ хай їдять вони з пло́ду дороги своєї, а з порад своїх хай насища́ються, —
Zato će jesti plod svojeg vladanja i nasititi se vlastitih savjeta.
32 бо відсту́пство безумних заб'є їх, і безпе́чність безтя́мних їх ви́губить!
Jer glupe će ubiti njihovo odbijanje, a nemar će upropastiti bezumne.
33 А хто мене слухає, той буде жити безпе́чно, і буде спокійний від страху перед злом!“
A tko sluša mene, bezbrižan ostaje i spokojno živi bez straha od zla.”

< Приповісті 1 >