Приповісті 4
1 Послухайте, діти, напу́чення батькового, і прислу́хайтеся, щоб навчитися розуму,
Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
2 бо даю́ я вам добру науку: зако́на мого не кидайте,
Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
3 бо сином у ба́тька свого я був, пеще́ний й єдиний у неньки своєї.
Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
4 І навчав він мене, і мені говорив: Нехай де́ржиться серце твоє моїх слів, стережи́ мої заповіді та й живи!
Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
5 Здобудь мудрість, здобудь собі розум, не забудь, і не цурайся слів моїх уст, —
Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
6 не кидай її — й вона буде тебе стерегти́! кохай ти її — й вона буде тебе пильнувати!
Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
7 Початок премудрости — мудрість здобудь, а за ввесь свій маєток здобудь собі розуму!
Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
8 Тримай її ви́соко — і піді́йме тебе, ушанує тебе, як її ти приго́рнеш:
Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
9 вона дасть голові твоїй гарний вінок, пишну корону тобі подарує!
Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
10 Послухай, мій сину, й бери ти слова́ мої, і помно́жаться роки твойого життя, —
Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
11 дороги премудрости вчу я тебе, стежка́ми прями́ми прова́джу тебе:
Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
12 коли пі́деш, то крок твій не буде тісни́й, а коли побіжиш — не спіткне́шся!
Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
13 Міцно тримайся напу́чування, не лишай, його стережи́, — воно бо життя твоє!
Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
14 На сте́жку безбожних не йди, і не ходи на дорогу лихих, —
Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
15 покинь ти її, не йди нею, усунься від неї й мини, —
Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
16 бо вони не заснуть, якщо злого не вчинять, віді́йметься сон їм, як не зроблять кому, щоб спіткну́вся!
Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
17 Бо вони хліб безбожжя їдять, і вино грабежу́ попива́ють.
Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
18 А путь праведних — ніби те світло ясне́, що світить все більше та більш аж до по́вного дня!
А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
19 Дорога ж безбожних — як те́мність: не знають, об що́ спотикну́ться.
А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
20 Мій сину, прислу́хуйся до моїх слів, до рече́й моїх ухо своє нахили́!
Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
21 Нехай не віді́йдуть вони від оче́й твоїх, бережи їх в сере́дині серця свого!
Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
22 Бо життя вони тим, хто їх зна́йде, а для тіла усього його лікува́ння.
Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
23 Над усе, що лише стереже́ться, серце своє стережи́, бо з нього похо́дить життя.
Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
24 Відкинь ти від себе лука́вство уст, віддали ти від себе круті́йство губ.
Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
25 Нехай дивляться очі твої упере́д, а пові́ки твої нехай перед тобою просту́ють.
Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
26 Стежку ніг своїх ви́рівняй, і стануть міцні всі дороги твої:
Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
27 не вступайся ні вправо, ні вліво, — усунь свою но́гу від зла!
Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.
