Приповісті 26
1 Як літом той сніг, і як дощ у жнива́, — та́к не лицю́є глупце́ві пошана.
Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
2 Як пташка літає, як ла́стівка лине, так невинне прокля́ття не спо́вниться.
Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
3 Батіг на коня, обро́ть на осла, а різка на спи́ну глупці́в.
Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
4 Нерозумному відповіді не дава́й за нерозум його, щоб і ти не став рівний йому.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
5 Нерозумному відповідь дай за безумством його, щоб він в о́чах своїх не став мудрим.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
6 Хто через глупця́ посилає слова́, той ноги собі обтинає, отру́ту він п'є.
Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
7 Як воло́чаться но́ги в кульга́вого, так у безумних уста́х припові́стка.
Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
8 Як прив'я́зувати камінь коштовний до пра́щі, так глупце́ві пошану давати.
Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
9 Як те́рен, що влізе у руку, отак припові́стка в уста́х нерозумного.
Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
10 Як стрілець, що все ра́нить, так і той, хто наймає глупця́, і наймає усяких прохо́жих.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
11 Як вертається пес до своєї блюво́тини, так глупо́ту свою повторяє глупа́к.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
12 Чи ти бачив люди́ну, що мудра в очах своїх? Більша надія глупце́ві, ніж їй.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
13 Лінивий говорить: „Лев на дорозі! Лев на майда́ні!“
Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
14 Двері обе́ртаються на своєму чопі́, а лінивий — на лі́жку своїм.
Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
15 Свою руку лінивий стромля́є до миски, — та підне́сти до рота її йому тяжко.
Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
16 Лінивий мудріший ув очах своїх за сімох, що відповідають розумно.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
17 Пса за ву́ха хапає, хто, йдучи́, устрява́є до сварки чужої.
Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
18 Як той, хто вдає божевільного, ки́дає і́скри, стрі́ли та смерть,
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
19 так і люди́на, що обманює друга свого та каже: „Таж це́ я жартую!“
Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
20 З браку дров огонь гасне, а без пліткаря́ мовкне сварка.
Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
21 Вугі́лля для жару, а дро́ва огне́ві, а люди́на сварли́ва — щоб сварку розпа́лювати.
Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
22 Слова́ обмо́вника — мов ті присма́ки, й у нутро́ живота вони схо́дять.
Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
23 Як срі́бло з жу́желицею, на горшкові накла́дене, так полу́м'яні уста, а серце лихе, —
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
24 устами своїми маску́ється ворог, і ховає оману в своє́му нутрі́:
Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
25 коли він говорить лагі́дно — не вір ти йому, бо в серці його сім оги́д!
Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
26 Як нена́висть прикрита ома́ною, — її зло відкривається в зборі.
Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
27 Хто яму копа́є, той в неї впаде́, а хто ко́тить камі́ння — на нього воно поверта́ється.
Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
28 Брехливий язик нена́видить своїх ути́скуваних, і уста гладе́нькі до згуби прова́дять.
Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
