Приповісті 21
1 Во́дні пото́ки — царе́ве це серце в Господній руці: куди тільки захоче, його Він скеро́вує.
Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
2 Всяка дорога люди́ни пряма́ в її о́чах, та керує серцями Госпо́дь.
Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
3 Справедливість та правду чинити — для Господа це добірні́ше за жертву.
Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
4 Муж гордого ока та серця надутого — несправедливий, а світильник безбожних — це гріх.
Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
5 Думки пильного лиш на достаток ведуть, а всякий квапли́вий — на збиток.
Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
6 Набува́ння майна язико́м неправдивим — це скоромину́ща марно́та шукаючих смерти.
Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
7 Насильство безбожних пряму́є на них, бо пра́ва чинити не хо́чуть.
Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
8 Дорога злочинця крута́, а чистий — прями́й його чин.
Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
9 Ліпше жити в куті́ на даху́, ніж з сварливою жінкою в спі́льному домі.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
10 Лихого жадає душа нечестивого, і в о́чах його ближній його не отримає милости.
Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
11 Як карають глумли́вця мудріє безумний, а як мудрого вчать, — знання́ набуває.
Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
12 До дому свого пригляда́ється праведний, а безбожний дово́дить до зла.
Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
13 Хто вухо своє затикає від зо́йку убогого, то й він буде кликати, та не отримає відповіді.
Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
14 Таємний дару́нок пога́шує гнів, а нея́вний гости́нець — лють сильну.
Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
15 Радість праведному — правосу́ддя чинити, а злочи́нцеві — страх.
Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
16 Люди́на, що зблуджує від путі розуму, у зборі померлих спочине.
Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
17 Хто любить весе́лощі, той немаю́чий, хто любить вино та оливу, той не збагаті́є.
Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
18 Безбожний — то викуп за праведного, а лукавий — за щирого.
Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
19 Ліпше сидіти в пусти́нній країні, ніж з сварливою та сердитою жінкою.
Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
20 Скарб цінни́й та олива в мешка́нні премудрого, та нищить безумна люди́на його.
Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
21 Хто жене́ться за праведністю та за милістю, той знахо́дить життя, справедливість та славу.
Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
22 До міста хоробрих уві́йде премудрий, і тверди́ню наді́ї його поруйнує.
У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
23 Хто стереже свої уста й свого язика́, той душу свою зберігає від лиха.
Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
24 Надутий пихо́ю — насмішник ім'я́ йому, він робить усе із бундю́чним зухва́льством.
Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
25 Пожада́ння лінивого вб'є його, бо руки його відмовляють робити, —
Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
26 він кожного дня пожадли́во жадає, а справедливий дає та не жалує.
Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
27 Жертва безбожних — оги́да, а надто тоді, як за ді́ло безчесне прино́ситься.
Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
28 Свідок брехливий загине, а люди́на, що слухає Боже, говори́тиме за́вжди.
Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
29 Безбожна люди́на жорстока обличчям своїм, а невинний зміцня́є дорогу свою.
Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
30 Нема мудрости, ані розуму, ані ради насу́проти Господа.
Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
31 Приготовлений кінь на день бо́ю, але́ перемога від Господа!
Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
