< Приповісті 2 >

1 Сину мій, якщо при́ймеш слова мої ти, а нака́зи мої при собі заховаєш,
Son min! tek du imot mine ord og gøymer bodi mine hjå deg,
2 щоб слухало мудрости вухо твоє, своє серце прихи́лиш до розуму,
so du vender øyra til visdomen, bøygjer hjarta til vitet,
3 якщо до розсудку ти кликати будеш, до розуму кликатимеш своїм голосом,
ja, når du kallar på skynet og ropar høgt på vitet,
4 якщо бу́деш шукати його, немов срі́бла, і бу́деш його ти пошу́кувати, як тих схо́ваних ска́рбів, —
leitar du etter det som vore det sylv, og grev som vore det løynde skattar,
5 тоді зрозумієш страх Господній, і зна́йдеш ти Богопізна́ння, —
då skal du skyna otte for Herren, og Guds-kunnskap skal du finna.
6 бо Господь дає мудрість, з Його уст — знання́ й розум!
For Herren er den som gjev visdom, frå hans munn kjem kunnskap og vit.
7 Він спасі́ння ховає для щирих, мов щит той для тих, хто в невинності ходить,
Han gøymer frelsa for dei ærlege, han er ein skjold for dei som fer ulastande,
8 щоб справедливих стежо́к стерегти́, і береже́ Він дорогу Своїх богобі́йних!
med di for han vaktar stigarne åt retten og varar vegen vel for sine trugne.
9 Тоді ти збагне́ш справедливість та право, і простоту́, всіляку доро́гу добра,
Då skal du skyna rettferd og rett og rettvisa, ja, kvar god veg.
10 бо мудрість уві́йде до серця твого́, і буде приємне знання́ для твоєї душі!
For visdom koma skal i hjarta ditt, og kunnskap vera hugleg for di sjæl,
11 розва́жність тоді тебе пильнуватиме, розум тебе стерегти́ме,
yver deg skal ettertanke halda vakt, vit skal vara deg
12 щоб тебе врятувати від злої дороги, від люди́ни, що каже лукаве,
og fria deg ifrå den vonde åtferd, frå folk som talar fals,
13 від тих, хто стежки́ простоти́ покидає, щоб ходити доро́гами те́мряви,
dei som gjeng frå dei rette stigar og vil vandra på myrke vegar,
14 що ті́шаться, роблячи зло, що радіють круті́йствами злого,
dei som gled seg med å gjera vondt, og fegnast yver rangt og vondt,
15 що стежки́ їхні круті, і відхо́дять своїми путя́ми, —
dei som gjeng på kroke-stigar og fer på range vegar. -
16 щоб тебе врятува́ти від блудни́ці, від чужи́нки, що мо́вить м'яке́нькі слова́,
Han skal fria deg frå annanmanns kona, frå framand kvinna med sleipe ord,
17 що покинула друга юна́цтва свого́, а про заповіт свого Бога забула, —
som hev svike sin ungdoms ven og si Guds-pakt hev gløymt.
18 вона бо із домом своїм западе́ться у смерть, а стежки́ її — до померлих,
For ho sig ned til dauden med sitt hus, og ned til daudingarne hennar vegar ber.
19 ніхто́, хто входить до неї, не ве́рнеться, і сте́жки життя не дося́гне, —
Ingen som gjeng inn til henne, kjem attende, og dei når ikkje livsens stigar.
20 щоб ходив ти дорогою добрих, і стежки́ справедливих беріг!
Han vil du skal ganga den vegen dei gode gjeng, og halda deg på dei stigane der rettferdige ferdast;
21 Бо заме́шкають праведні землю, і невинні зоста́нуться в ній,
for dei ærlege skal bu i landet, og dei ulastelege der skal verta att,
22 а безбожні з землі будуть ви́гублені, і повирива́ються з неї невірні!
men dei ugudlege skal rydjast ut or landet, og svikarane skal verta rivne burt frå det.

< Приповісті 2 >