< Числа 36 >
1 І поприхо́дили го́лови ба́тьківських домів родів синів Ґілеада, сина Махіра, сина Манасіїного з родів Йо́сипових синів, і промовили перед Мойсеєм та перед князя́ми, го́ловами ба́тьківських домів Ізраїлевих синів,
Tada pristupe obiteljski glavari od roda sinova Gileada, sina Makirova, sina Manašeova, jednoga roda Josipovih sinova, te pred Mojsijem i starješinama, glavarima obitelji,
2 і сказали: „Господь наказав моєму панові дати жеребком цей край Ізраїлевим синам, і пан мій отримав Господнього нака́за дати спа́док нашого брата Целофхада його до́чкам.
reknu: “Jahve je naredio našemu gospodaru da kockom dade ovu zemlju u baštinu Izraelcima; nadalje, našem je gospodaru naredio Jahve da baštinu našega brata Selofhada dade njegovim kćerima.
3 І якщо вони будуть за жінок кому́ з синів інших племен Ізраїлевих синів, то буде віднята їхня спа́дщина зо спа́дку наших батьків, і буде до́дане над спа́док тому пле́мені, що вони стануть їм за жінок, а з жеребка́ нашого спа́дку буде відняте.
Ali ako se one udaju za koga iz drugog izraelskoga plemena, onda će njihova baština biti otrgnuta od naše djedovske baštine i biti priključena baštini plemena kojemu one pripadnu. Tako će se okrnjiti baština koja kockom pripadne nama.
4 А якщо Ізраїлевим синам буде ювілей, то буде їхня спа́дщина до́дана до спа́дку племени, що стануть їм за жінок, і їхня спадщина буде віднята від спа́дку племени наших батьків“.
A kada nastupi jubilej Izraelcima, baština će se tih žena dodati baštini plemena kojemu pripadnu. Tako će njihova baština biti oduzeta od baštine našega pradjedovskog plemena.”
5 І наказав Мойсей Ізраїлевим синам за Господнім нака́зом, говорячи: „Слушно говорить пле́м'я Йо́сипових синів.
I po zapovijedi Jahvinoj Mojsije naredi Izraelcima: “Pleme Josipovih sinova pravo govori.
6 Оце та річ, що Господь заповів про Целофхадових дочо́к, говорячи: Вони стануть за жінок тим, хто їм подо́бається, тільки родові племени їхнього батька вони стануть за жіно́к.
Ovo naređuje Jahve za Selofhadove kćeri: Neka se one udaju za onoga koji im se učini dobar, samo neka se udaju u rod svoga očinskoga plemena.
7 І не буде перехо́дити спа́дщина Ізраїлевих синів від племени до племени, бо кожен із Ізраїлевих синів буде держатися спа́дщини племени своїх батьків.
Baština Izraelaca ne smije se prenositi iz jednoga plemena u drugo; i svaki Izraelac mora ostati privezan uz pradjedovsku baštinu svoga plemena.
8 А кожна дочка́, що пося́де спа́дщину від племени Ізраїлевих синів, стане за жінку одно́му з роду племени батька свого, щоб Ізраїлеві сини володіли кожен спа́дком батьків своїх.
Zato se svaka djevojka koja steče baštinu u izraelskim plemenima mora udati za nekoga u plemenu kojemu pripada rod joj očev, tako da bi svaki Izraelac sačuvao baštinu svoga oca.
9 І не буде перехо́дити спа́док від племени до іншого племени, бо кожен із племен Ізраїлевих синів буде держатися спа́дку свого“.
Tako se baština neće prenositi iz jednoga plemena u drugo, nego će svako izraelsko pleme prianjati uza svoju baštinu.”
10 Як Господь наказав був Мойсеєві, так учинили Целофхадові до́чки.
Kako je Jahve Mojsiju naredio, tako su i učinile kćeri Selofhadove:
11 І стали Целофхадові до́чки: Махла, Тірца, і Хоґла, і Мілка, і Ноа за жіно́к для синів дядьків своїх.
Mahla, Tirsa, Hogla, Milka i Noa, kćeri Selofhadove, udaše se za sinove svojih stričeva.
12 Тим, що з родів синів Манасіїних, сина Йо́сипового, стали вони за жіно́к, а їхня спа́дщина залиши́лася за пле́менем роду їхнього батька.
Kako su se udale u rod potomstva Manašea, Josipova sina, njihova je baština ostala u plemenu kojemu pripadaše rod im očev.
13 Оце за́повіді та постанови, що Господь наказав був через Мойсея Ізраїлевим синам у моавських степа́х над приєрихо́нським Йорда́ном.
To su zapovijedi i zakoni koje je Jahve preko Mojsija izdao Izraelcima na Moapskim poljanama uz Jordan, nasuprot Jerihonu.