< Від Івана 19 >

1 От тоді взяв Ісуса Пилат, та й звелів збичува́ти Його.
Ri Pilato xuchap ri Jesús, kꞌa te riꞌ xtaqan chuchꞌayik.
2 Вояки́ ж, сплівши з те́рну вінка, Йому покла́ли на голову, та багряни́цю наділи на Нього,
Ri ajchꞌoꞌjabꞌ chajil tinimit xkikem jun kꞌixa korona, kꞌa te riꞌ xkikoj che ri ujolom ri Jesús xuqujeꞌ xkikoj jun moraꞌt atzꞌyaq chirij.
3 і приступали до Нього й казали: „Раді́й, Ца́рю Юдейський!“І били по щоках Його.
Kꞌa te riꞌ xeqet rukꞌ, xkichapleꞌj uraqik kichiꞌ xkibꞌij: ¡Nim uqꞌij ri taqanel kech ri winaq aꞌj Israel! Kꞌa te riꞌ xkichꞌey chupalaj.
4 Тоді вийшов назо́вні ізно́ву Пилат та й говорить до них: „Ось Його я виво́джу назо́вні до вас, щоб ви перекона́лись, що провини нія́кої в Нім не знахо́джу“.
Ri Pilato xel chi loq junmul pa ri nimalaj ja ri kataqan wi, kꞌa te riꞌ xubꞌij chike ri winaq aꞌj Israel: Riꞌ xinwesaj loq we Jesús rech kiwetaꞌmaj chi man kꞌo ta mak kinriq che.
5 І вийшов назо́вні Ісус, у терно́вім вінку та в багря́нім плащі. А Пилат до них каже: „Оце Чоловік!“
Are xel loq ri Jesús, kojtal loq jun kꞌix korona che ri ujolom xuqujeꞌ kꞌyaqtal jun moraꞌt atzꞌyaq chirij. Ri Pilato xubꞌij chike: Riꞌ we achi.
6 Як зобачили ж Його первосвященики й служба, то закричали, говорячи: „Розіпни́, розіпни́!“Пилат каже до них: „То візьміть Його ви й розіпні́ть, — бо провини я в Нім не знахо́джу!“
Are xkil ri kꞌamal kibꞌe ri e chꞌawenelabꞌ cho ri Dios xuqujeꞌ ri e chajinelabꞌ rech ri Templo, xkiraq kichiꞌ xkibꞌij: ¡Ripoq! ¡Ripoq! Ri Pilato xubꞌij chike: Chikꞌama bꞌik ix chiripaꞌ. Ri in man kꞌo ta umak xinriqo.
7 Відказали юдеї йому: „Ми маємо Зако́на, а за Зако́ном Він мусить умерти, — бо за Божого Сина Себе видавав!“
Ri winaq aꞌj Israel xkibꞌij: Uj kꞌo jun qataqanik, ri qataqanik kubꞌij chi yaꞌtal che kakamik, jeriꞌ rumal kubꞌij chibꞌil ribꞌ chi are ukꞌojol ri Dios.
8 Як зачув же Пилат оце слово, налякався ще більш,
Ri Pilato are xuta we tzij riꞌ xnimar ri uxibꞌin ibꞌ.
9 і вернувся в прето́рій ізно́ву, і питає Ісуса: „Звідки Ти?“Та Ісус йому відповіді не подав.
Jeriꞌ xok chi bꞌik junmul pa ri nimalaj ja, kꞌa te riꞌ xuta che ri Jesús: ¿Jawjeꞌ katel wi? Ri Jesús man xchꞌaw taj.
10 І каже до Нього Пилат: „Не говориш до мене? Хіба ж Ти не знаєш, що маю я вла́ду розп'я́сти Тебе, і маю вла́ду Тебе відпустити?“
Ri Pilato xubꞌij che ri Jesús: ¿Man kinachꞌabꞌej ta ne lo? ¿La man kawilo chi kinkwinik katintzoqopij bꞌik xuqujeꞌ kinkwinik kintaqan charipik?
11 Ісус відповів: „Надо Мною ти жодної вла́ди не мав би, коли б тобі зве́рху не да́но було́; тому більший гріх має той, хто Мене тобі ви́дав“.
Ri Jesús xubꞌij che: Man katkwin ta chubꞌanik ri jastaq riꞌ we ta mat chikaj petinaq wi ri kwinem ri yaꞌtal chawe, xaq jeriꞌ ri sibꞌalaj nim umak ri xinjachow pa aqꞌabꞌ.
12 Після цього Пилат намагався пустити Його, та юдеї кричали, говорячи: „Якщо Його пустиш, то не ке́сарів при́ятель ти! Усякий, хто себе за царя видає, противиться ке́сареві“.
Are xuta ri Pilato ri xbꞌix che, are xraj xutzoqopij bꞌik ri Jesús, ri winaq kꞌut xkiraqaqej kichiꞌ xkibꞌij: We katzoqopij bꞌik we achi riꞌ man at rech chꞌabꞌeꞌn taj ri nim qꞌatal tzij. Xapachin ri karaj kubꞌan taqanel wi xaq pa utukel kubꞌan ukꞌulel che ri nim taqanel.
13 Як зачув же Пилат оце слово, то вивів назо́вні Ісуса, і засів на судде́ве сиді́ння, на місці, що зветься літострото́н, по-гебрейському ж гавва́та.
Are xuta ri xkibꞌij ri winaq, xresaj loq ri Jesús kꞌa te riꞌ xtꞌuyiꞌk pa ri utem rech qꞌatoj tzij, ri kꞌolibꞌal ubꞌiꞌnam Bꞌantal che abꞌaj, Gabatá ubꞌiꞌ pa arameo.
14 Був то ж день Пригото́влення Пасхи, година була — близько шостої. І він каже юдеям: „Ось ваш Цар!“
Are qꞌij rech patanijem rech ri nimaqꞌij Pascua, qas pa nikꞌaj qꞌij, ri Pilato xubꞌij chike ri winaq: Riꞌ le itaqanel.
15 Та вони закричали: „Геть, геть із Ним! Розіпни́ Його!“Пилат каже до них: „Царя вашого маю розп'я́сти?“Первосвященики відповіли: „Ми не маєм царя, окрім ке́саря!“
Ri winaq xkibꞌij: Cheꞌl bꞌik, cheꞌl bꞌik, ripoq, ripoq. Ri Pilato xuta chike: ¿La kinrip kꞌu in ri itaqanel? Ri e kꞌamal taq kibꞌe ri e chꞌawenelabꞌ cho ri Dios xkibꞌij: Xaq xwi nim qataqanel uj ri kel je laꞌ pa Roma.
16 Ось тоді він їм видав Його, щоб розп'я́сти.
Ri Pilato xujach bꞌik ri Jesús pa kiqꞌabꞌ rech jeriꞌ kakiripo. Ri ajchꞌoꞌjabꞌ chajil tinimit xkikꞌam bꞌik ri Jesús.
17 І, нісши Свого хреста, Він вийшов на місце, Черепо́вищем зване, по-гебрейському Голго́фа.
Xel kꞌu bꞌik ri Jesús, reqam bꞌik ri cheꞌ ripbꞌal xeꞌ je laꞌ pa ri leꞌaj ubꞌiꞌnam Ubꞌaqil jolomaj, pa arameo ubꞌiꞌnam Gólgota.
18 Там Його розп'яли́, а з Ним ра́зом двох інших, з одно́го та з другого боку, а Ісуса всере́дині.
Chilaꞌ xkirip wi, xuqujeꞌ xeꞌkirip chi kebꞌ winaq rukꞌ, jun pa ri umox, jun chik pa ri uwiqiqꞌabꞌ.
19 А Пилат написав і на́писа, та й умістив на хресті. Було ж там написано: „Ісус Назаряни́н, Цар Юдейський“.
Ri Pilato xtaqan chukojik jun tzꞌibꞌatalik puꞌwiꞌ ri cheꞌ ripbꞌal ri kubꞌij: ARE WAꞌ RI JESÚS AJ NAZARET, RI NIM TAQANEL KECH RI WINAQ AꞌJ ISRAEL.
20 І багато з юдеїв читали цього написа, бо те місце, де Ісус був розп'я́тий, було близько від міста. А було по-гебрейському, по-грецькому й по-римському написано.
E kꞌi chike ri winaq aꞌj Israel xkisikꞌij uwach ri tzꞌibꞌatalik jeriꞌ rumal ri leꞌaj ri xrip wi ri Jesús chuxukut ri nima tinimit kꞌo wi. Ri tzꞌibꞌatalik xtzꞌibꞌax pa ri tzijobꞌal arameo, latin xuqujeꞌ pa ri tzijobꞌal kech ri aꞌj Grecia
21 Тож сказали Пилатові юдейські первосвященики: „Не пиши: Цар Юдейський, але що Він Сам говорив: Я — Цар Юдейський.
Ri kꞌamal taq kibꞌe ri e chꞌawenelabꞌ cho ri Dios xeꞌkibꞌij che ri Pilato: Man katzꞌibꞌaj ta la “Nim Taqanel kech ri winaq aꞌj Israel.” We achi riꞌ xubꞌij chibꞌil ribꞌ chi are nim kitaqanel ri winaq aꞌj Israel.
22 Пилат відповів: „Що я написав — написав!“
Ri Pilato xubꞌij chike: Ri xintzꞌibꞌaj, xintzꞌibꞌaj.
23 Розп'я́вши ж Ісуса, вояки́ взяли одіж Його, та й поділили на чотири частини, по частині для кожного вояка́, теж і хіто́на. А хіто́н був не шитий, а ви́тканий ці́лий відве́рху.
Ri ajchꞌoꞌjabꞌ chajil tinimit are xkirip ri Jesús, xkikꞌam ri ratzꞌyaq xkirichꞌij pa kajibꞌ, xkikꞌam kanoq jun taq chꞌaqaꞌp ke. Xkikꞌam xuqujeꞌ ri ukaton xa ta ne jun tꞌisel kꞌo che, xane xa kemtalik.
24 Тож сказали один до одно́го: „Не будемо дерти його, але же́реба киньмо на нього, — кому припаде́“. Щоб збуло́ся Писа́ння: „Поділили одежу Мою між собою, і метну́ли про шату Мою жеребка́“. Вояки ж це й зробили.
Ri ajchꞌoꞌjabꞌ xkibꞌij: Man kaqarichꞌij ta waꞌ we riꞌ. Chujetzꞌanoq rech kaqilo jachin kachꞌeken che. Jeriꞌ xkibꞌano. Jewaꞌ xkibꞌano rech kakꞌulmataj ri tzꞌibꞌatalik, ri kubꞌij: Xkijach ri watzꞌyaq chikiwach, xuqujeꞌ xeꞌtzꞌanik chuchꞌekik ri watzꞌyaq.
25 Під хрестом же Ісуса стояли — Його мати, і сестра Його матері, Марія Клео́пова, і Марія Магдали́на.
Chunaqaj ri cheꞌ ri xrip wi ri Jesús kꞌo apanoq ri unan ri Jesús xuqujeꞌ ri rachalal ri unan, kꞌo xuqujeꞌ ri María ri rixoqil ri Cleofas, rachiꞌl ri María Magdalena.
26 Як побачив Ісус матір та учня, що стояв тут, якого любив, то каже до матері: „Оце, жоно, твій син!“
Ri Jesús are xril ri unan xuqujeꞌ ri utijoxel ri sibꞌalaj uloq, xubꞌij che ri unan: Ixoq, leꞌ kꞌo le awal chi leꞌ.
27 Потім каже до учня: „Оце мати твоя!“І з тієї години той учень узяв її до себе.
Kꞌa te riꞌ xubꞌij che ri utijoxel: Leꞌ chi leꞌ kꞌo wi le anan. Tzi che ri qꞌij riꞌ ri tijoxel xukꞌamawaꞌj ri ixoq cho ri rachoch.
28 Потім, знавши Ісус, що вже все довершилось, щоб збулося Писа́ння, проказує: „Пра́гну!“
Are xbꞌantaj ronojel we jastaq riꞌ, retaꞌm ri Jesús chi xbꞌantaj ronojel, rech kꞌu kakꞌulmataj ri tzꞌibꞌatalik xubꞌij: Kachaqiꞌj nuchiꞌ.
29 Тут стояла посу́дина, повна оцту. Вояки ж, губку оцтом напо́внивши, і на трости́ну її настромивши, підне́сли до уст Його.
Kꞌo kꞌu apanoq jun kꞌolibꞌal ri kꞌo vinagre chupam. Xkimuꞌ kꞌu bꞌik jun qꞌux chupam, kꞌa te riꞌ xkixekebꞌa che jun aj, xkiya qꞌanoq pa uchiꞌ ri Jesús.
30 А коли Ісус оцту прийняв, то промовив: „Звершилось!“І, голову схиливши, віддав Свого духа.
Are xunaꞌ ri Jesús ri vinagre, xubꞌij: Ronojel xbꞌantajik. Kꞌa te riꞌ xutzalabꞌa ri ujolom, xel ranimaꞌ.
31 Був же день Приго́товлення, тож юдеї, щоб тіла́ на хресті не зосталися в суботу, — був бо Великдень тієї суботи — просили Пилата зламати голі́нки розп'я́тим, і зняти.
Are qꞌij kabꞌan patanijik rech ri nimaqꞌij Pascua. Ri winaq aꞌj Israel man kakaj taj kekanaj kan ri kaminaqibꞌ choch ri cheꞌ ripbꞌal, jeriꞌ rumal are qꞌij rech uxlanem. Xaq jeriꞌ xkita che ri Pilato chi kataqan chuqꞌipixik ri bꞌaq che taq ri kaqan ri e xekel cho ri cheꞌ ripbꞌal rech keꞌqasax loq xuqujeꞌ keꞌsax bꞌik chilaꞌ.
32 Тож прийшли вояки́ й поламали голі́нки першому й другому, що розп'я́тий з Ним був.
Ri ajchꞌoꞌjabꞌ chajil tinimit xebꞌe chutatzꞌixik ri bꞌaq rech ri kaqan ri e xekebꞌatal cho ri che ripbꞌal. Nabꞌe xeꞌkitatzꞌij ri bꞌaq che ri kaqan ri e kebꞌ achyabꞌ ri e xekebꞌatal chuxukut ri Jesús.
33 Коли ж підійшли до Ісуса й побачили, що Він уже вмер, то голі́нок Йому не зламали,
Are xeqet rukꞌ ri Jesús, xkilo chi kaminaq chik, xaq jeriꞌ man xkitatzꞌij ta chi ri bꞌaq che ri raqan.
34 та один з воякі́в списом бо́ка Йому проколов, — і зараз витекла звідти кров та вода.
Pune jeriꞌ jun chike ri ajchꞌoꞌjabꞌ chajil tinimit xujut bꞌik ri cheꞌ chꞌeyabꞌal che ri ukꞌalkꞌaꞌx ri Jesús, jeriꞌ xel loq kikꞌ xuqujeꞌ ja che.
35 І самовидець засвідчив, і правдиве свідо́цтво його; і він знає, що правду говорить, щоб повірили й ви.
Ri xilowik kuqꞌalajisaj we jastaq riꞌ, xuqujeꞌ qas tzij ri kubꞌij. Areꞌ retaꞌm chi qas tzij ri kubꞌij, rech jeriꞌ kixkojon xuqujeꞌ ix.
36 Бо це сталось тому́, щоб збулося Писа́ння: „Йому кості ламати не бу́дуть!“
Xkꞌulmataj we jastaq riꞌ rech jeriꞌ kakꞌulmataj ri tzꞌibꞌatalik: Man katatzꞌix ta jun chike ri ubꞌaqil
37 І знов друге Писа́ння говорить: „Дивитися будуть на Того, Кого́ проколо́ли“.
Kubꞌij xuqujeꞌ pa ri tzꞌibꞌatalik: Kakikaꞌyej na ri xkisoko.
38 Потім Йо́сип із Арімате́ї, що був учень Ісуса, але потайни́й, — бо боявся юдеїв, — став просити Пилата, щоб тіло Ісусове взяти. І дозволив Пилат. Тож прийшов він, і взяв тіло Ісусове.
Are xbꞌantaj ronojel we jastaq riꞌ, ri José ri kel pa Arimatea xeꞌ rukꞌ ri Pilato, xuꞌta che ri utyoꞌjal ri Jesús rech kumuqu. Ri José jun chike ri utijoxelabꞌ ri Jesús pune xaq pa awal, jeriꞌ rumal kuxiꞌj ribꞌ chike ri winaq aꞌj Israel. Ri Pilato xuya bꞌe che ri José xukꞌam bꞌik ri utyoꞌjal ri Jesús.
39 Прибув також і Никоди́м, — що давніше прихо́див вночі до Ісуса, — і сми́рну приніс, із ало́єм помішану, щось літрів із сто.
Xopan xuqujeꞌ ri Nicodemo, are waꞌ ri achi ri xeꞌsolin ri Jesús che ri jun chaqꞌabꞌil, rukꞌaꞌm bꞌik jun ciento libra kunabꞌal mirra xuqujeꞌ áloe.
40 Отож, узяли вони тіло Ісусове, та й обгорнули його у полотно́ із па́хощами, як є зви́чай ховати в юдеїв.
Ri José rachiꞌl ri Nicodemo xkikꞌam bꞌik ri utyoꞌjal ri Jesús, xkipis bꞌik jetaq ri kubꞌij ri kinaqꞌatajibꞌal, xkikoj bꞌik kꞌokꞌ taq kunabꞌal chirij.
41 На тім місці, де Він був розп'я́тий, знахо́дився сад, а в саду́ новий гріб, що в ньому ніко́ли ніхто не лежав.
Pa ri leꞌaj ri xrip wi ri Jesús kꞌo jun kꞌolibꞌal jawjeꞌ tiktal wi cheꞌ xuqujeꞌ kꞌo jun kꞌakꞌ muqbꞌal, xa ta ne jun muqtal chupam.
42 Тож отут, — з-за юдейського дня Пригото́влення — вони покла́ли Ісуса, бо побли́зу був гріб.
Xkimuq kꞌu kan ri Jesús chilaꞌ, jeriꞌ rumal are qꞌij bꞌanbꞌal patanijik rech ri nimaqꞌij Pascua, xuqujeꞌ naqaj kꞌo wi ri muqbꞌal chike.

< Від Івана 19 >