< Йов 38 >
1 Тоді відповів Господь Йову із бурі й сказав:
Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reèe:
2 „Хто́ то такий, що зате́мнює раду слова́ми без розуму?
Ko je to što zamraèuje savjet rijeèima nerazumno?
3 Підпережи́ но ти сте́гна свої, як мужчи́на, а Я буду питати тебе, — ти ж Мені поясни!
Opaši se sada kao èovjek; ja æu te pitati, a ti mi kazuj.
4 Де́ ти був, коли землю осно́вував Я? Розкажи, якщо маєш знання́!
Gdje si ti bio kad ja osnivah zemlju? kaži, ako si razuman.
5 Хто осно́ви її положив, чи ти знаєш? Або хто́ розтягнув по ній шнура?
Ko joj je odredio mjere? znaš li? ili ko je rastegao uže preko nje?
6 У що підстави її позапу́щувані, або хто́ поклав камінь нарі́жний її,
Na èem su podnožja njezina uglavljena? ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?
7 коли ра́зом співали всі зо́рі пора́нні та радісний о́крик здіймали всі Божі сини?
Kad pjevahu zajedno zvijezde jutrnje i svi sinovi Božji klikovahu.
8 І хто море воро́тами загороди́в, як воно виступа́ло, немов би з утро́би вихо́дило,
Ili ko je zatvorio more vratima kad kao iz utrobe izide?
9 коли хмари поклав Я за одіж йому, а імлу́ — за його пелюшки́,
Kad ga odjeh oblakom i povih tamom;
10 і призна́чив йому Я границю Свою та поставив засу́ва й воро́та,
Kad postavih za nj uredbu svoju i metnuh mu prijevornice i vrata;
11 і сказав: „Аж досі ти ді́йдеш, не далі, і тут ось межа́ твоїх хвиль гордови́тих?“
I rekoh: dovde æeš dolaziti, a dalje neæeš, i tu æe se ustavljati ponositi valovi tvoji.
12 Чи за своїх днів ти наказував ра́нкові? Чи досві́тній зорі́ показав її місце,
Jesi li svoga vijeka zapovjedio jutru, pokazao zori mjesto njezino,
13 щоб хапа́лась за кі́нці землі та поси́пались з неї безбожні?
Da se uhvati zemlji za krajeve, i da se rastjeraju s nje bezbožnici,
14 Земля змі́нюється, мов та глина печа́тки, і стають, немов о́діж, вони!
Da se ona promijeni kao blato peèatno, a oni da stoje kao haljina,
15 І нехай від безбожних їх світло віді́йметься, а високе раме́но злама́ється!
Da se oduzme bezbožnicima svjetlost njihova i ruka podignuta da se slomi?
16 Чи ти схо́див коли аж до мо́рських джере́л, і чи ти перехо́джувався дном безодні?
Jesi li dolazio do dubina morskih? i po dnu propasti jesi li hodio?
17 Чи для тебе відкриті були брами смерти, і чи бачив ти брами смерте́льної тіні?
Jesu li ti se otvorila vrata smrtna, i vrata sjena smrtnoga jesi li vidio?
18 Чи широкість землі ти оглянув? Розкажи, якщо знаєш це все!
Jesi li sagledao širinu zemaljsku? kaži, ako znaš sve to.
19 Де́ та доро́га, що світло на ній пробуває? А те́мрява — де її місце,
Koje je put k stanu svjetlosti? i gdje je mjesto tami,
20 щоб узяти її до границі її, і щоб знати стежки́ її дому?
Da bi je uzeo i odveo do meðe njezine, i znao staze k domu njezinu?
21 Знаєш ти, бо тоді народився ж ти був, і велике число твоїх днів!
Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik.
22 Чи дохо́див коли ти до схо́ванок снігу, і схо́ванки граду ти бачив,
Jesi li ulazio u riznice šnježne? ili riznice gradne jesi li vidio,
23 які Я тримаю на час лихолі́ття, на день бо́ю й війни?
Koje èuvam za vrijeme nevolje, za dan boja i rata?
24 Якою дорогою ді́литься вітер, розпоро́шується по землі вітере́ць?
Kojim se putem dijeli svjetlost i ustoka se razilazi po zemlji?
25 Хто для зливи прото́ку прові́в, а для громови́ці — дорогу,
Ko je razdijelio jazove povodnju i put svjetlici gromovnoj?
26 щоб дощи́ти на землю безлюдну, на пустиню, в якій чоловіка нема,
Da bi išao dažd na zemlju gdje nema nikoga, i na pustinju gdje nema èovjeka,
27 щоб пустиню та пущу наси́чувати, і щоб забезпе́чити ви́хід траві?
Da napoji pusta i nerodna mjesta, i uèini da raste trava zelena.
28 Чи є ба́тько в доща, чи хто кра́плі роси́ породи́в?
Ima li dažd oca? ili ko je rodio kaplje rosne?
29 Із чиєї утро́би лід вийшов, а і́ній небесний — хто його породив?
Iz èije je utrobe izašao led, i ko je rodio slanu nebesku,
30 Як камінь, тужа́віють води, а пове́рхня безо́дні ховається.
Da se vode skrivaju i postaju kao kamen i krajevi propasti srastaju?
31 Чи зв'яжеш ти за́в'язки Волосожа́ру, чи розв'я́жеш віжки́ в Оріо́на?
Možeš li svezati miline vlašiæima? ili svezu štapima razdriješiti?
32 Чи ви́ведеш ча́су свого Зодія́ка, чи Во́за з синами його попрова́диш?
Možeš li izvesti južne zvijezde na vrijeme? ili kola sa zvijezdama njihovijem hoæeš li voditi?
33 Чи ти знаєш уста́ви небе́с? Чи ти покладе́ш на землі їхню вла́ду?
Znaš li red nebeski? možeš li ti ureðivati vladu njegovu na zemlji?
34 Чи піді́ймеш свій голос до хмар, — і багато води тебе вкриє?
Možeš li dignuti glas svoj do oblaka da bi te mnoštvo vode pokrilo?
35 Чи бли́скавки ти посилаєш, і пі́дуть вони, й тобі скажуть „Ось ми“?
Možeš li pustiti munje da idu, i da ti reku: evo nas?
36 Хто мудрість вкладає людині в нутро́? Або — хто́ дає се́рцеві розум?
Ko je metnuo èovjeku u srce mudrost? ili ko je dao duši razum?
37 Хто мудрістю хмари зрахує, і хто може затримати небесні посу́ди,
Ko æe izbrojiti oblake mudrošæu, i mjehove nebeske ko æe izliti,
38 коли по́рох зливається в зли́вки, а кавалки злипаються?
Da se raskvašen prah zgusne i grude da se slijepe?
39 Чи здо́бич левиці ти зловиш, і заспоко́їш життя левчукі́в,
Loviš li ti lavu lov? i laviæima trbuh puniš,
40 як вони по лего́вищах ту́ляться, на ча́тах сидять по куща́х?
Kad leže u peæinama i vrebaju u zaklonu svom?
41 Хто готує для кру́ка поживу його, як до Бога кричать його діти, як без ї́жі блукають вони?
Ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptiæi njegovi vièu k Bogu i lutaju nemajuæi šta jesti?