Йов 27
1 І Йов далі вів мову свою та й казав:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 „ Як живий Бог, — відкинув Він право моє, і душу мою засмутив Всемогу́тній,
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 і як довго в мені ще душа моя, і дух Божий у ні́здрях моїх, —
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 неправди уста́ мої не говори́тимуть, а язик мій не скаже ома́ни!
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Борони мене, Боже, призна́ти вас за справедливих! Доки я не помру́, своєї невинности я не відкину від себе, —
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 за свою справедливість тримаюся міцно, — й її не пущу́, моє серце не буде ганьби́ти ні о́дного з днів моїх, —
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 нехай буде мій ворог — немов той безбожник, а хто повстає проти мене — як кривдник!
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Яка ж бо наді́я лукавому, коли відірве́, коли ві́зьме Бог душу його?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Чи Бог ви́слухає його крик, коли при́йде на нього нещастя?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Чи буде втіша́тися він Всемогутнім? Буде кликати Бога за кожного ча́су?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Я вас буду навчати про Божую руку, що є у Всемогутнього — я не сховаю, —
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 таж самі ви це бачили всі, то чого ж нісені́тниці пле́щете?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Така доля люди́ни безбожної, це спа́дщина насильників, що отри́мають від Всемогутнього:
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Як розмно́жаться діти його — то хіба для меча, а наща́дки його не наси́тяться хлібом!
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Позосталих по нім морови́ця сховає, і вдовиці його не заплачуть...
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Якщо накопи́чить він срібла, немо́в того по́роху, і наготу́є одежі, як глини,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 то він наготу́є, а праведний вдягне, а срі́бло невинний поділить.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Він будує свій дім, як та міль, й як той сторож, що ставить собі куреня́,
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 він лягає багатим, та більше не зробить того: свої очі відкриє — й немає його.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Страхі́ття дося́гнуть його, мов вода, вночі буря укра́де його,
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 східній вітер його понесе́ — і мине́ться, і бурею схо́пить його з його місця...
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Оце все Він кине на нього, — і не змилосе́рдиться, і від руки Його мусить той спішно втікати!
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Своїми доло́нями спле́сне над ним, і сви́сне над ним з свого місця.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
