Йов 19
1 А Йов відповів та й сказав:
А Јов одговори и рече:
2 „Аж до́ки смути́ти ви бу́дете душу мою, та души́ти словами мене?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Десять раз це мене ви соро́мите, гноби́ти мене не стида́єтесь!
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Якщо справді зблуди́в я, то мій гріх при мені позоста́не.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Чи ви велича́єтесь справді над мною, і виказуєте мою га́ньбу на мене?
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Знайте тоді, що Бог скри́вдив мене, і тене́та Свої розточи́в надо мною!
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Ось „ґвалт!“я кричу́, та не відповідає ніхто, голошу́, — та немає суду!
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Він дорогу мою оточи́в — і я не перейду́, Він поклав на стежки́ мої те́мряву!
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Він стягнув з мене славу мою і вінця́ зняв мені з голови!
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Звідусі́ль Він ламає мене, — і я йду, наді́ю мою, як те дерево, ви́вернув Він.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 І на мене Свій гнів запали́в, і зарахува́в Він мене до Своїх ворогів:
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 полки́ Його ра́зом прихо́дять, і тору́ють на ме́не доро́гу свою, і табору́ють навко́ло наме́ту мого.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Віддали́в Він від мене братів моїх, а знайо́мі мої почужі́ли для мене,
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 мої ближні відста́ли, і забу́ли про мене знайо́мі мої.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Ме́шканці дому мого́, і служниці мої за чужого вважають мене́, — чужако́м я став в їхніх оча́х.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Я кличу свойо́го раба — і він відповіді не дає, хоч своїми уста́ми благаю його́.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Мій дух став бридки́й для моєї дружи́ни, а мій за́пах — синам моєї утро́би.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Навіть діти малі зневажають мене, — коли я встаю, то глузу́ють із мене.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Мої всі пові́рники бри́дяться мною, а кого я кохав — оберну́лись на мене.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 До шкіри моєї й до тіла мого приліпилися кості мої, ще біля зубів лиш зосталася шкіра моя.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Змилуйтеся надо мною, о, змилуйтеся надо мною ви, ближні мої, бо Божа рука доторкну́лась мене!
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Чого́ ви мене переслідуєте, немов Бог, і не наси́чуєтесь моїм тілом?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 О, коли б записати слова́ мої, о, коли б були в книжці вони позазна́чувані,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 коли б ри́льцем залізним та о́ливом в скелі навіки вони були ви́тесані!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Та я знаю, що мій Викупи́тель живий, і останнього дня Він піді́йме із пороху
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 цю шкіру мою, яка розпадається, і з тіла свойого я Бога побачу,
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 сам я побачу Його, й мої очі побачать, а не очі чужі. Тануть ни́рки мої в моїм ну́трі!
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Коли скажете ви: „На́що будемо гнати його́, коли́ корень справи знахо́диться в ньому!“
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 то побійтесь меча собі ви, бо гнів за провину — то меч, щоб ви знали, що є ще Суддя!“
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
