< Єремія 19 >
1 Господь сказав так: „Іди, і купиш ба́ньку в ганчара́, і візьми собі з старши́х наро́ду та з старши́х священиків.
Ovako reèe Gospod: idi i kupi krèag zemljan u lonèara s nekoliko starješina narodnijeh i starješina sveštenièkih.
2 І вийдеш до долини Бен-Гіннома, що при вході до Череп'я́ної брами, і будеш там оголошувати ті слова́, що до тебе Я їх говоритиму.
I otidi u dolinu sina Enomova što je pred vratima istoènijem, i ondje proglasi rijeèi koje æu ti kazati.
3 І скажеш: Послухайте слова Господнього, царі Юди та ме́шканці Єрусалиму! Так говорить Господь Саваот, Бог Ізраїлів: Ось Я зло наведу́ на це місце, так що всякому, хто почує про нього, задзвени́ть в його ву́хах!
I reci: èujte rijeè Gospodnju, carevi Judini i stanovnici Jerusalimski; ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: evo, ja æu pustiti zlo na to mjesto da æe zujati uši svakome ko ga èuje.
4 Це за те, що вони залиши́ли Мене, і вчинили чужим оце місце, і кади́ли у ньому для інших богі́в, що не знали їх ані вони, ні батьки їхні, ані юдейські царі, і кров'ю невинних напо́внили місце оце,
Jer me ostaviše i oskvrniše ovo mjesto kadeæi na njemu drugim bogovima, kojih ne znaše ni oni ni oci njihovi, ni carevi Judini, i napuniše to mjesto krvi prave.
5 і па́гірки побудува́ли Ваа́лові, щоб палити дітей своїх на огні цілопа́лення для Ваала, чого́ не велів Я і не говорив, і що на серце Мені не прихо́дило!
I pogradiše visine Valu da sažižu sinove svoje ognjem na žrtve paljenice Valu, èega ne zapovjedih niti o tom govorih, niti mi na um doðe.
6 Тому́ наступають ось дні, — говорить Господь, — що не буде вже зва́тися місце це „То́фет“і „Долина Бен-Гіннома“, а тільки „Долина Уби́вства“.
Zato, evo, ide vrijeme, veli Gospod, kad se ovo mjesto neæe više zvati Tofet, ni dolina sina Enomova, nego krvna dolina.
7 І зни́щу на місці цьому́ раду Юдину та Єрусалиму, і впаду́ть від меча́ перед їхніми ворогами та від руки тих, хто шукає їхньої душі, і дам падло́ їхнє на сте́рво для птаства небесного та для земно́ї звіри́ни.
Jer æu uništiti savjet Judin i Jerusalimski na ovom mjestu, i uèiniæu da padnu od maèa pred neprijateljima svojim i od ruke onijeh koji traže dušu njihovu, i mrtva æu tjelesa njihova dati za hranu pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim.
8 І вчиню́ оце місце страхі́ттям і по́сміхом, — кожен, хто буде прохо́дити ним, остовпі́є й засвище, побачивши всі його вра́зи.
I obratiæu taj grad u pustoš i rug: ko god proðe mimo nj, èudiæe se i zviždaæe za sve muke njegove.
9 І вчиню́, що вони будуть їсти тіло синів своїх й тіло дочо́к своїх, і тіло один о́дного їсти вони бу́дуть в обло́зі та в у́тискові, яки́м будуть ти́снути їх вороги їхні та ті, хто буде шукати їхню душу.
I uèiniæu da jedu meso od svojih sinova i meso od svojih kæeri, i svaki æe jesti meso od druga svojega u nevolji i tjeskobi kojom æe im dosaðivati neprijatelji njihovi i koji traže dušu njihovu.
10 І розі́б'єш баньку на оча́х тих людей, що ходять з тобою,
Potom razbij krèag pred ljudima koji æe iæi s tobom.
11 та й скажеш до них: Так говорить Господь Савао́т: Отак розіб'ю́ Я наро́д цей та місто оце, як розбивається по́суд ганча́рський, що не може вже бути напра́вленим, — і будуть ховати у То́феті через брак місця на по́греб.
I reci im: ovako veli Gospod nad vojskama: tako æu razbiti taj narod i taj grad kao što se razbije sud lonèarski, koji se ne može više opraviti, i u Tofetu æe se pogrebavati, jer neæe biti mjesta za pogrebavanje.
12 Так зроблю́ цьому місцю, говорить Господь, та мешканцям його́, щоб зробити це місто, як То́фет.
Tako æu uèiniti tome mjestu, veli Gospod, i stanovnicima njegovijem i uèiniæu taj grad da bude kao Tofet;
13 І стануть доми́ Єрусалиму та доми́ царів Юди, як місце те То́фет, — нечисті усі ті доми́, що кадили на їхніх даха́х усім небесним світи́лам, та лили́ жертви литі для інших богі́в!
I kuæe Jerusalimske i kuæe careva Judinijeh biæe neèiste kao mjesto Tofet, sve kuæe, gdje na krovovima kadiše svoj vojsci nebeskoj i ljevaše naljeve drugim bogovima.
14 І прийшов Єремія з То́фету, куди посилав його Господь пророкувати, і став у дворі Господнього дому, і сказав до всього наро́ду:
Potom se vrati Jeremija iz Tofeta kuda ga bješe poslao Gospod da prorokuje, i stade u trijemu doma Gospodnjega, i reèe svemu narodu:
15 Так говорить Господь Саваот, Бог Ізраїлів: Ось спрова́джу до міста цього́ та до всіх його міст усе те лихо, що Я говорив був на ньо́го, бо вчинили вони свою шию твердо́ю, щоб не слухатися Моїх слів!
Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: evo, ja æu pustiti na taj grad i na sve gradove njegove sve zlo koje izrekoh za nj, jer otvrdnuše vratom svojim da ne slušaju rijeèi mojih.