Дії 6
1 Тими ж днями, як учнів намно́жилось, зачали́ нарікати на євреїв огре́чені, що в щоденному служі́нні їхні вдовиці зане́дбані.
தஸ்மிந் ஸமயே ஸி²ஷ்யாணாம்’ பா³ஹுல்யாத் ப்ராத்யஹிகதா³நஸ்ய விஸ்²ராணநை ர்பி⁴ந்நதே³ஸீ²யாநாம்’ வித⁴வாஸ்த்ரீக³ண உபேக்ஷிதே ஸதி இப்³ரீயலோகை: ஸஹாந்யதே³ஸீ²யாநாம்’ விவாத³ உபாதிஷ்ட²த்|
2 Тоді ті Дванадцять покликали багатьо́х учнів та й сказали: „Нам не ли́чить покинути Боже Слово, і служити при стола́х.
ததா³ த்³வாத³ஸ²ப்ரேரிதா: ஸர்வ்வாந் ஸி²ஷ்யாந் ஸம்’க்³ரு’ஹ்யாகத²யந் ஈஸ்²வரஸ்ய கதா²ப்ரசாரம்’ பரித்யஜ்ய போ⁴ஜநக³வேஷணம் அஸ்மாகம் உசிதம்’ நஹி|
3 Отож, браття, ви́глядіть із-поміж себе сімох мужів доброї слави, повних Духа Святого та мудрости, — їх поставимо на службу оцю.
அதோ ஹே ப்⁴ராத்ரு’க³ண வயம் ஏதத்கர்ம்மணோ பா⁴ரம்’ யேப்⁴யோ தா³தும்’ ஸ²க்நும ஏதாத்³ரு’ஸா²ந் ஸுக்²யாத்யாபந்நாந் பவித்ரேணாத்மநா ஜ்ஞாநேந ச பூர்ணாந் ஸப்ப்ரஜநாந் யூயம்’ ஸ்வேஷாம்’ மத்⁴யே மநோநீதாந் குருத,
4 А ми перебува́тимемо за́вжди в молитві та в служі́нні слову“.
கிந்து வயம்’ ப்ரார்த²நாயாம்’ கதா²ப்ரசாரகர்ம்மணி ச நித்யப்ரவ்ரு’த்தா: ஸ்தா²ஸ்யாம: |
5 І всім лю́дям сподо́балося оце слово, і обрали Степа́на, мужа повного віри та Духа Святого, і Пилипа, і Про́хора та Никано́ра, і Ти́мона та Парме́на, і нововірця Миколу з Антіохії, —
ஏதஸ்யாம்’ கதா²யாம்’ ஸர்வ்வே லோகா: ஸந்துஷ்டா: ஸந்த: ஸ்வேஷாம்’ மத்⁴யாத் ஸ்திபா²ந: பி²லிப: ப்ரக²ரோ நிகாநோர் தீமந் பர்ம்மிணா யிஹூதி³மதக்³ராஹீ-ஆந்தியகி²யாநக³ரீயோ நிகலா ஏதாந் பரமப⁴க்தாந் பவித்ரேணாத்மநா பரிபூர்ணாந் ஸப்த ஜநாந்
6 їх поставили перед апо́столів, і, помолившись, вони руки поклали на них.
ப்ரேரிதாநாம்’ ஸமக்ஷம் ஆநயந், ததஸ்தே ப்ரார்த²நாம்’ க்ரு’த்வா தேஷாம்’ ஸி²ர: ஸு ஹஸ்தாந் ஆர்பயந்|
7 І росло Слово Боже, і ду́же мно́жилося число учнів у Єрусалимі, і дуже багато священиків були слухня́ні вірі.
அபரஞ்ச ஈஸ்²வரஸ்ய கதா² தே³ஸ²ம்’ வ்யாப்நோத் விஸே²ஷதோ யிரூஸா²லமி நக³ரே ஸி²ஷ்யாணாம்’ ஸம்’க்²யா ப்ரபூ⁴தரூபேணாவர்த்³த⁴த யாஜகாநாம்’ மத்⁴யேபி ப³ஹவ: க்²ரீஷ்டமதக்³ராஹிணோ(அ)ப⁴வந்|
8 А Степан, повний віри та сили, чинив між наро́дом великі знаме́на та чуда.
ஸ்திபா²நோ விஸ்²வாஸேந பராக்ரமேண ச பரிபூர்ண: ஸந் லோகாநாம்’ மத்⁴யே ப³ஹுவித⁴ம் அத்³பு⁴தம் ஆஸ்²சர்ய்யம்’ கர்ம்மாகரோத்|
9 Тому дехто повстав із синагоги, що зветься ліберти́нська, і кірінейська, і олександрійська, та з тих, хто походить із Кілікі́ї та з Азії, і зачали́ сперечатись із Степа́ном.
தேந லிப³ர்த்திநீயநாம்நா விக்²யாதஸங்க⁴ஸ்ய கதிபயஜநா: குரீணீயஸிகந்த³ரீய-கிலிகீயாஸீ²யாதே³ஸீ²யா: கியந்தோ ஜநாஸ்²சோத்தா²ய ஸ்திபா²நேந ஸார்த்³த⁴ம்’ வ்யவத³ந்த|
10 Але всто́яти вони не могли проти мудрости й Духа, що він Ним говорив.
கிந்து ஸ்திபா²நோ ஜ்ஞாநேந பவித்ரேணாத்மநா ச ஈத்³ரு’ஸீ²ம்’ கதா²ம்’ கதி²தவாந் யஸ்யாஸ்தே ஆபத்திம்’ கர்த்தும்’ நாஸ²க்நுவந்|
11 Тоді вони підмовили людей, що казали, ніби чули, як він богозневажні слова́ говорив на Мойсея та Бога.
பஸ்²சாத் தை ர்லோபி⁴தா: கதிபயஜநா: கதா²மேநாம் அகத²யந், வயம்’ தஸ்ய முக²தோ மூஸா ஈஸ்²வரஸ்ய ச நிந்தா³வாக்யம் அஸ்²ரௌஷ்ம|
12 І людей попідбу́рювали, і старших та книжників, і, напавши, схопи́ли його, і припрова́дили в синедріо́н.
தே லோகாநாம்’ லோகப்ராசீநாநாம் அத்⁴யாபகாநாஞ்ச ப்ரவ்ரு’த்திம்’ ஜநயித்வா ஸ்திபா²நஸ்ய ஸந்நிதி⁴ம் ஆக³த்ய தம்’ த்⁴ரு’த்வா மஹாஸபா⁴மத்⁴யம் ஆநயந்|
13 Також свідків фальшивих поставили, які говорили: „Чоловік оцей богознева́жні слова́ безпере́стань говорить на це святе місце та проти Зако́ну.
தத³நந்தரம்’ கதிபயஜநேஷு மித்²யாஸாக்ஷிஷு ஸமாநீதேஷு தே(அ)கத²யந் ஏஷ ஜந ஏதத்புண்யஸ்தா²நவ்யவஸ்த²யோ ர்நிந்தா³த: கதா³பி ந நிவர்த்ததே|
14 Бо ми чули, як він говорив, що Ісус Назаряни́н зруйнує це місце та змінить звича́ї, які передав нам Мойсей“.
ப²லதோ நாஸரதீயயீஸு²: ஸ்தா²நமேதத்³ உச்சி²ந்நம்’ கரிஷ்யதி மூஸாஸமர்பிதம் அஸ்மாகம்’ வ்யவஹரணம் அந்யரூபம்’ கரிஷ்யதி தஸ்யைதாத்³ரு’ஸீ²ம்’ கதா²ம்’ வயம் அஸ்²ரு’ணும|
15 Коли всі, хто в синедріоні сидів, на нього споглянули, то бачили лице його, — як лице Ангола!
ததா³ மஹாஸபா⁴ஸ்தா²: ஸர்வ்வே தம்’ ப்ரதி ஸ்தி²ராம்’ த்³ரு’ஷ்டிம்’ க்ரு’த்வா ஸ்வர்க³தூ³தமுக²ஸத்³ரு’ஸ²ம்’ தஸ்ய முக²ம் அபஸ்²யந்|
