Дії 20
1 А як за́колот стих, то Павло скликав учнів, і, потішивши та попрощавшись із ними, вибрався йти в Македо́нію.
இத்த²ம்’ கலஹே நிவ்ரு’த்தே ஸதி பௌல: ஸி²ஷ்யக³ணம் ஆஹூய விஸர்ஜநம்’ ப்ராப்ய மாகித³நியாதே³ஸ²ம்’ ப்ரஸ்தி²தவாந்|
2 Перейшовши ж ті сто́рони та підбадьо́ривши їх довгим словом, прибув до Гелла́ди,
தேந ஸ்தா²நேந க³ச்ச²ந் தத்³தே³ஸீ²யாந் ஸி²ஷ்யாந் ப³ஹூபதி³ஸ்²ய யூநாநீயதே³ஸ²ம் உபஸ்தி²தவாந்|
3 і прожив там три місяці. А як він захотів був відпли́нути в Си́рію, то змову на нього вчинили юдеї, тому він узяв думку вертатись через Македонію.
தத்ர மாஸத்ரயம்’ ஸ்தி²த்வா தஸ்மாத் ஸுரியாதே³ஸ²ம்’ யாதும் உத்³யத: , கிந்து யிஹூதீ³யாஸ்தம்’ ஹந்தும்’ கு³ப்தா அதிஷ்ட²ந் தஸ்மாத் ஸ புநரபி மாகித³நியாமார்கே³ண ப்ரத்யாக³ந்தும்’ மதிம்’ க்ரு’தவாந்|
4 Ра́зом із ним пішов Со́патер Піррів із Верії, Аристарх та Секунд із Солу́ня, і Гай дерв'яни́н, і Тимофій, а з азійців — Ти́хик та Трохим.
பி³ரயாநக³ரீயஸோபாத்ர: தி²ஷலநீகீயாரிஸ்தார்க²ஸிகுந்தௌ³ த³ர்ப்³போ³நக³ரீயகா³யதீமதி²யௌ ஆஸி²யாதே³ஸீ²யதுகி²கத்ரபி²மௌ ச தேந ஸார்த்³த⁴ம்’ ஆஸி²யாதே³ஸ²ம்’ யாவத்³ க³தவந்த: |
5 Вони відбули́ напере́д, і нас дожидали в Троаді.
ஏதே ஸர்வ்வே (அ)க்³ரஸரா: ஸந்தோ (அ)ஸ்மாந் அபேக்ஷ்ய த்ரோயாநக³ரே ஸ்தி²தவந்த: |
6 А ми відпливли́ із Филипів по святах Опрі́сноків, і прибули́ днів за п'ять у Троа́ду до них, де сім день прожили́.
கிண்வஸூ²ந்யபூபோத்ஸவதி³நே ச க³தே ஸதி வயம்’ பி²லிபீநக³ராத் தோயபதே²ந க³த்வா பஞ்சபி⁴ ர்தி³நைஸ்த்ரோயாநக³ரம் உபஸ்தா²ய தத்ர ஸப்ததி³நாந்யவாதிஷ்டா²ம|
7 А дня першого в тижні, як учні зібралися на лама́ння хліба, Павло мав промову до них, бо вранці збирався відбути, і затягнув своє слово до пі́вночі.
ஸப்தாஹஸ்ய ப்ரத²மதி³நே பூபாந் ப⁴ம்’க்து ஸி²ஷ்யேஷு மிலிதேஷு பௌல: பரதி³நே தஸ்மாத் ப்ரஸ்தா²தும் உத்³யத: ஸந் தத³ஹ்நி ப்ராயேண க்ஷபாயா யாமத்³வயம்’ யாவத் ஸி²ஷ்யேப்⁴யோ த⁴ர்ம்மகதா²ம் அகத²யத்|
8 А в го́рниці, де зібралися ми, було багато світел.
உபரிஸ்தே² யஸ்மிந் ப்ரகோஷ்டே² ஸபா⁴ம்’ க்ரு’த்வாஸந் தத்ர ப³ஹவ: ப்ரதீ³பா: ப்ராஜ்வலந்|
9 Юнак же один, Євти́х на ім'я́, сидів на вікні. Його обгорнув міцний сон, бо задовго Павло промовляв, і він сонний хитну́вся, і додолу упав із третього поверху, — і підняли́ його мертвого.
உதுக²நாமா கஸ்²சந யுவா ச வாதாயந உபவிஸ²ந் கோ⁴ரதரநித்³ராக்³ரஸ்தோ (அ)பூ⁴த் ததா³ பௌலேந ப³ஹுக்ஷணம்’ கதா²யாம்’ ப்ரசாரிதாயாம்’ நித்³ராமக்³ந: ஸ தஸ்மாத்³ உபரிஸ்த²த்ரு’தீயப்ரகோஷ்டா²த்³ அபதத், ததோ லோகாஸ்தம்’ ம்ரு’தகல்பம்’ த்⁴ரு’த்வோத³தோலயந்|
10 Зійшов же Павло та до нього припав, і, обнявши його, проказав: „Заспокойтесь, бо душа його в ньому!“
தத: பௌலோ(அ)வருஹ்ய தஸ்ய கா³த்ரே பதித்வா தம்’ க்ரோடே³ நிதா⁴ய கதி²தவாந், யூயம்’ வ்யாகுலா மா பூ⁴த நாயம்’ ப்ராணை ர்வியுக்த: |
11 А вернувшись, він хліб переломив і спожив, і бе́сіду довго точив, — аж до до́світку, потім відбув.
பஸ்²சாத் ஸ புநஸ்²சோபரி க³த்வா பூபாந் ப⁴ம்’க்த்வா ப்ரபா⁴தம்’ யாவத் கதோ²பகத²நே க்ரு’த்வா ப்ரஸ்தி²தவாந்|
12 А хлопця живим привели́, — і зраділи немало.
தே ச தம்’ ஜீவந்தம்’ யுவாநம்’ க்³ரு’ஹீத்வா க³த்வா பரமாப்யாயிதா ஜாதா: |
13 А ми наперед пішли до корабля, та в Асс попливли́, щоб звідти забрати Павла, — бо він так ізвелів, сам бажаючи пішки піти.
அநந்தரம்’ வயம்’ போதேநாக்³ரஸரா பூ⁴த்வாஸ்மநக³ரம் உத்தீர்ய்ய பௌலம்’ க்³ரஹீதும்’ மதிம் அகுர்ம்ம யத: ஸ தத்ர பத்³ப்⁴யாம்’ வ்ரஜிதும்’ மதிம்’ க்ரு’த்வேதி நிரூபிதவாந்|
14 А коли він із нами зійшовся в Ассі, ми взяли його та прибули́ в Мітіле́ну.
தஸ்மாத் தத்ராஸ்மாபி⁴: ஸார்த்³த⁴ம்’ தஸ்மிந் மிலிதே ஸதி வயம்’ தம்’ நீத்வா மிதுலீந்யுபத்³வீபம்’ ப்ராப்தவந்த: |
15 І, відплинувши звідти, ми назавтра пристали навпро́ти Хіо́су, а другого дня припливли́ до Само́су, наступного ж ми прибули́ до Мілету.
தஸ்மாத் போதம்’ மோசயித்வா பரே(அ)ஹநி கீ²யோபத்³வீபஸ்ய ஸம்முக²ம்’ லப்³த⁴வந்தஸ்தஸ்மாத்³ ஏகேநாஹ்நா ஸாமோபத்³வீபம்’ க³த்வா போதம்’ லாக³யித்வா த்ரோகு³ல்லியே ஸ்தி²த்வா பரஸ்மிந் தி³வஸே மிலீதநக³ரம் உபாதிஷ்டா²ம|
16 Бо Павло захотів поминути Ефе́с, щоб йому не бари́тися в Азії, бо він ква́пився, коли буде можливе, бути в Єрусалимі на день П'ятдесятниці.
யத: பௌல ஆஸி²யாதே³ஸே² காலம்’ யாபயிதும் நாபி⁴லஷந் இபி²ஷநக³ரம்’ த்யக்த்வா யாதும்’ மந்த்ரணாம்’ ஸ்தி²ரீக்ரு’தவாந்; யஸ்மாத்³ யதி³ ஸாத்⁴யம்’ ப⁴வதி தர்ஹி நிஸ்தாரோத்ஸவஸ்ய பஞ்சாஸ²த்தமதி³நே ஸ யிரூஸா²லம்யுபஸ்தா²தும்’ மதிம்’ க்ரு’தவாந்|
17 А з Мілету послав до Ефесу, і прикликав пресвітерів Церкви.
பௌலோ மிலீதாத்³ இபி²ஷம்’ ப்ரதி லோகம்’ ப்ரஹித்ய ஸமாஜஸ்ய ப்ராசீநாந் ஆஹூயாநீதவாந்|
18 І, як до нього вони прибули́, він промовив до них: „Ви знаєте, як із першого дня, відколи прибув в Азію, я з вами ввесь час перебува́в,
தேஷு தஸ்ய ஸமீபம் உபஸ்தி²தேஷு ஸ தேப்⁴ய இமாம்’ கதா²ம்’ கதி²தவாந், அஹம் ஆஸி²யாதே³ஸே² ப்ரத²மாக³மநம் ஆரப்⁴யாத்³ய யாவத்³ யுஷ்மாகம்’ ஸந்நிதௌ⁴ ஸ்தி²த்வா ஸர்வ்வஸமயே யதா²சரிதவாந் தத்³ யூயம்’ ஜாநீத²;
19 і служив Господе́ві з усією покорою, і з рясни́ми слізьми́ та напа́стями, що спіткали мене від юдейської змови,
ப²லத: ஸர்வ்வதா² நம்ரமநா: ஸந் ப³ஹுஸ்²ருபாதேந யிஹுதீ³யாநாம் குமந்த்ரணாஜாதநாநாபரீக்ஷாபி⁴: ப்ரபோ⁴: ஸேவாமகரவம்’|
20 як нічо́го кори́сного я не минув, щоб його вам звістити й навчити вас прилюдно і в дома́х.
காமபி ஹிதகதா²ம்’ ந கோ³பாயிதவாந் தாம்’ ப்ரசார்ய்ய ஸப்ரகாஸ²ம்’ க்³ரு’ஹே க்³ரு’ஹே ஸமுபதி³ஸ்²யேஸ்²வரம்’ ப்ரதி மந: பராவர்த்தநீயம்’ ப்ரபௌ⁴ யீஸு²க்²ரீஷ்டே விஸ்²வஸநீயம்’
21 І я сві́дчив юдеям та ге́лленам, щоб вони перед Богом покаялись, та вві́рували в Господа нашого Ісуса Христа.
யிஹூதீ³யாநாம் அந்யதே³ஸீ²யலோகாநாஞ்ச ஸமீப ஏதாத்³ரு’ஸ²ம்’ ஸாக்ஷ்யம்’ த³தா³மி|
22 І ось тепер, побуджений Духом, подаю́сь я в Єрусалим, не ві́даючи, що там трапитись має мені,
பஸ்²யத ஸாம்ப்ரதம் ஆத்மநாக்ரு’ஷ்ட: ஸந் யிரூஸா²லம்நக³ரே யாத்ராம்’ கரோமி, தத்ர மாம்ப்ரதி யத்³யத்³ க⁴டிஷ்யதே தாந்யஹம்’ ந ஜாநாமி;
23 тільки Дух Святий в кожному місті засвідчує, кажучи, що кайда́ни та муки чекають мене.
கிந்து மயா ப³ந்த⁴நம்’ க்லேஸ²ஸ்²ச போ⁴க்தவ்ய இதி பவித்ர ஆத்மா நக³ரே நக³ரே ப்ரமாணம்’ த³தா³தி|
24 Але я ні про що не турбуюсь, і свого життя не вважаю для себе цінним, аби но скінчи́ти доро́гу свою та служі́ння, яке я оде́ржав від Господа Ісуса, — щоб засві́дчити Єва́нгелію благода́ті Божої.
ததா²பி தம்’ க்லேஸ²மஹம்’ த்ரு’ணாய ந மந்யே; ஈஸ்²வரஸ்யாநுக்³ரஹவிஷயகஸ்ய ஸுஸம்’வாத³ஸ்ய ப்ரமாணம்’ தா³தும்’, ப்ரபோ⁴ ர்யீஸோ²: ஸகாஸா²த³ யஸ்யா: ஸேவாயா: பா⁴ரம்’ ப்ராப்நவம்’ தாம்’ ஸேவாம்’ ஸாத⁴யிதும்’ ஸாநந்த³ம்’ ஸ்வமார்க³ம்’ ஸமாபயிதுஞ்ச நிஜப்ராணாநபி ப்ரியாந் ந மந்யே|
25 І ось я знаю тепер, що обличчя мого́ більш не будете бачити всі ви, між якими ходив я, проповідуючи Царство Боже.
அது⁴நா பஸ்²யத யேஷாம்’ ஸமீபே(அ)ஹம் ஈஸ்²வரீயராஜ்யஸ்ய ஸுஸம்’வாத³ம்’ ப்ரசார்ய்ய ப்⁴ரமணம்’ க்ரு’தவாந் ஏதாத்³ரு’ஸா² யூயம்’ மம வத³நம்’ புந ர்த்³ரஷ்டும்’ ந ப்ராப்ஸ்யத² ஏதத³ப்யஹம்’ ஜாநாமி|
26 Тому́ дня сьогоднішнього вам свідку́ю, що я чистий від крови всіх,
யுஷ்மப்⁴யம் அஹம் ஈஸ்²வரஸ்ய ஸர்வ்வாந் ஆதே³ஸா²ந் ப்ரகாஸ²யிதும்’ ந ந்யவர்த்தே|
27 бо я не вхилявсь об'являти вам усю волю Божу!
அஹம்’ ஸர்வ்வேஷாம்’ லோகாநாம்’ ரக்தபாததோ³ஷாத்³ யந்நிர்தோ³ஷ ஆஸே தஸ்யாத்³ய யுஷ்மாந் ஸாக்ஷிண: கரோமி|
28 Пильнуйте себе та всієї ота́ри, в якій Святий Дух вас поставив єпи́скопами, щоб пасти́ Церкву Божу, яку власною кров'ю набув Він.
யூயம்’ ஸ்வேஷு ததா² யஸ்ய வ்ரஜஸ்யாத்⁴யக்ஷந் ஆத்மா யுஷ்மாந் விதா⁴ய ந்யயுங்க்த தத்ஸர்வ்வஸ்மிந் ஸாவதா⁴நா ப⁴வத, ய ஸமாஜஞ்ச ப்ரபு⁴ ர்நிஜரக்தமூல்யேந க்ரீதவாந தம் அவத,
29 Бо я знаю, що як я відійду́, то вві́йдуть між вас вовки люті, що ота́ри щадити не бу́дуть.
யதோ மயா க³மநே க்ரு’தஏவ து³ர்ஜயா வ்ரு’கா யுஷ்மாகம்’ மத்⁴யம்’ ப்ரவிஸ்²ய வ்ரஜம்’ ப்ரதி நிர்த³யதாம் ஆசரிஷ்யந்தி,
30 Із вас самих навіть мужі постануть, що будуть казати перекру́чене, аби тільки учнів тягну́ти за собою.
யுஷ்மாகமேவ மத்⁴யாத³பி லோகா உத்தா²ய ஸி²ஷ்யக³ணம் அபஹந்தும்’ விபரீதம் உபதே³க்ஷ்யந்தீத்யஹம்’ ஜாநாமி|
31 Тому́ то пильнуйте, пам'ятаючи, що я кожного з вас день і ніч безпере́стань навчав зо слізьми́ ось три роки.
இதி ஹேதோ ர்யூயம்’ ஸசைதந்யா: ஸந்தஸ்திஷ்டத, அஹஞ்ச ஸாஸ்²ருபாத: ஸந் வத்ஸரத்ரயம்’ யாவத்³ தி³வாநிஸ²ம்’ ப்ரதிஜநம்’ போ³த⁴யிதும்’ ந ந்யவர்த்தே தத³பி ஸ்மரத|
32 А тепер доручаю вас Богові та слову благода́ті Його, Який має силу будувати та дати спа́дщину, серед усіх освячених.
இதா³நீம்’ ஹே ப்⁴ராதரோ யுஷ்மாகம்’ நிஷ்டா²ம்’ ஜநயிதும்’ பவித்ரீக்ரு’தலோகாநாம்’ மத்⁴யே(அ)தி⁴காரஞ்ச தா³தும்’ ஸமர்தோ² ய ஈஸ்²வரஸ்தஸ்யாநுக்³ரஹஸ்ய யோ வாத³ஸ்²ச தயோருப⁴யோ ர்யுஷ்மாந் ஸமார்பயம்|
33 Ні срібла, ані золота, ні одежі чиєїсь я не побажав.
கஸ்யாபி ஸ்வர்ணம்’ ரூப்யம்’ வஸ்த்ரம்’ வா ப்ரதி மயா லோபோ⁴ ந க்ரு’த: |
34 Самі знаєте, що ці руки мої послужили потребам моїм та отих, хто був зо мною.
கிந்து மம மத்ஸஹசரலோகாநாஞ்சாவஸ்²யகவ்யயாய மதீ³யமித³ம்’ கரத்³வயம் அஸ்²ராம்யத்³ ஏதத்³ யூயம்’ ஜாநீத²|
35 Я вам усе показав, що, працюючи так, треба поміч давати слаби́м, та пам'ятати слова́ Господа Ісуса, бо Він Сам проказав: „Блаже́нніше давати, ніж брати!“
அநேந ப்ரகாரேண க்³ரஹணத்³ தா³நம்’ ப⁴த்³ரமிதி யத்³வாக்யம்’ ப்ரபு⁴ ர்யீஸு²: கதி²தவாந் தத் ஸ்மர்த்தும்’ த³ரித்³ரலோகாநாமுபகாரார்த²ம்’ ஸ்²ரமம்’ கர்த்துஞ்ச யுஷ்மாகம் உசிதம் ஏதத்ஸர்வ்வம்’ யுஷ்மாநஹம் உபதி³ஷ்டவாந்|
36 Проказавши ж оце, він навко́лішки впав, та й із ними всіма́ помолився.
ஏதாம்’ கதா²ம்’ கத²யித்வா ஸ ஜாநுநீ பாதயித்வா ஸர்வை: ஸஹ ப்ரார்த²யத|
37 І знявсь між усіма́ плач великий, і вони припадали на Па́влову шию, і його цілували.
தேந தே க்ரந்த்³ரந்த:
38 А найтяжче вони сумували з-за сло́ва, яке він прорік, що не ба́читимуть більш обличчя його́. І вони провели́ його до корабля.
புந ர்மம முக²ம்’ ந த்³ரக்ஷ்யத² விஸே²ஷத ஏஷா யா கதா² தேநாகதி² தத்காரணாத் ஸோ²கம்’ விலாபஞ்ச க்ரு’த்வா கண்ட²ம்’ த்⁴ரு’த்வா சும்பி³தவந்த: | பஸ்²சாத் தே தம்’ போதம்’ நீதவந்த: |
