Дії 2
1 А як скінчив ся день пятидесятниці, були всі однодушне вкупі.
И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2 І роздав ся зразу гук (шум) із неба, мов би од віючого буйного вітру, й сповнив увесь дім, де вони сиділи.
И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3 І явились їм поділені язики, ніби огняні, і сїв на кожному з них.
И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4 І сповнились усі Духом сьвятим, і почали розмовляти иншими мовами, як Дух давав їм промовляти.
И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5 Домували ж у Єрусалимі Жиди, люде побожні, з усякого народу під небом.
А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6 Як же роздав ся сей голос, зійшлось множество, і стрівожились, бо чув кожен, що вони говіркою їх розмовляють.
А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7 Здуміли ся ж усі і дивувались, говорячи один до одного: Чи не всі оце сі, що розмовляють, Галилейцї?
И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8 Як же се чуємо кожний власну говірку свого, в якій родились,
Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9 Парфяне, й Мидяне, й Єламити, й що домуємо в Месопотамиї, і в Юдеї, і Каппадокиї, і Понтї, і Азиї,
Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10 і Фригиї, і Памфилиї, й Єгипті і в сторонах Ливийських, що коло Киринеї, і захожі Римляне, й Жиди, і нововірцї,
И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11 Критяне й Араби, чуємо, що вони розмовляють нашими мовами про величчв Боже?
Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12 Здумілися ж усї, і в сумніві казали один до одного: Що се має бути?
И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13 Инші ж, сьміючись, казали, що молодим вином повпивались.
А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14 Ставши ж Петр з одинайцятьма, зняв голос свій і промовив до них: Люде Юдейські, і всі жителї Єрусалимські, нехай се відомо вам буде, і вислухайте слово моє.
А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15 Сї бо не пяні, як думаєте, бо третя година дня.
Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16 А єсть се, що промовив пророк Йоіл:
Него је ово оно што каза пророк Јоило:
17 І буде останнього дня, глаголе Бог, виллю я Духа мого на всяке тіло; й пророкувати муть сини ваші і дочки ваші, і молодці ваші видїння бачити муть, і старшим вашим сни снити муть ся;
И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18 і на слуг моїх і на служниць моїх виллю в ті днї Духа мого, й пророкувати муть.
Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19 І дам чудеса вгорі на небі, і ознаки внизу на землі: кров і огонь і димову куряву.
И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20 Сонце обернеть ся в темряву, і місяць у кров, перш нїж прийде день Господень великий і славний.
Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21 І буде, що всякий, хто призивати ме ймя Господнє, то спасеть ся.
И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22 Мужі Ізраїлські, вислухайте сї слова: Ісуса Назорея, чоловіка, від Бога прославленого між вами силою, і чудесами, і ознаками, які робив через Него Бог серед вас, як і самі знаєте,
Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23 Сього, призначеного радою і провидїннєм Божим виданого, ви, взявши руками беззаконних, і пригвоздивши, вбили.
Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24 Котрого Бог воскресив, розвязавши болестї смерти; яко ж бо не було можливе вдержаним Йому бути від неї.
Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25 Давид бо глаголе про Него: Мав я Господа перед очима завсїди, бо Він по правицї в мене, щоб я не захитав ся.
Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26 Тим звеселилось серце мов, і зрадїв язик мій; ще ж і тіло мов оселить ся в надії.
Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење. (Hadēs g86)
28 Обявив єси мені дороги життя; сповниш мене радощами перед лицем Твоїм.
Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29 Мужі брати, дайте говорити явно до вас про праотця Давида, що вмер і поховано його, і гріб його у нас до сього дня.
Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30 Бувши ж пророком і знавши, що клятьбою клявсь йому Бог, що з плоду поясницї його по тілу підійме Христа сидіти на престолі його,
Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31 предвидївши, глаголав про воскресеннє Христове, що душа Його не зоставлена в пеклї, а тіло не видїло зотлїння. (Hadēs g86)
Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење. (Hadēs g86)
32 Сього Ісуса воскресив Бог; Йому всї ми сьвідки.
Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33 Правицею яс Божою вознїсшись і обітуваннє сьвятого Духа прийнявши від Отця, злив се, що ви тепер бачите і чуєте.
Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34 Бо Давид не зійшов на небеса; глаголе ж сам: Рече Господь Господеві моєму: Сиди по правицї в мене,
Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
35 доки положу ворогів Твоїх підніжком ніг Твоїх.
Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36 Твердо ж нехай знав ввесь дім Ізраїлїв, що Господом і Христом зробив Його Бог, сього Ісуса, котрого ви розпяли.
Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
37 Почувши ж се, домякли серцем, і казали до Петра та до инших апостолів: Що ж робити нам, мужі брати?
А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
38 Петр же рече до них: Покайтесь, і нехай охрестить ся кожен з вас в імя Ісуса Христа на оставленнє гріхів, і приймете дар сьвятого Духа.
А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
39 Для вас бо обітниця, і для дїтей ваших, і для всіх далеких, скільки їх покличе Господь Бог ваш.
Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
40 І иншими многими словами сьвідкував і напоминав, глаголючи: Спасайте себе з сього розворотного кодла.
И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
41 Хто ж залюбки прийняв слово його, охрестились; і пристало того дня душ тисяч зо три.
Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42 Пробували ж у науці апостолській, і в общині, і в ламанню хліба, і в молитвах.
И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
43 Був же на кожній душі страх, і багато чудес і ознак робилось через апостолів.
И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44 І всі віруючі були вкупі, і все було в них спільне;
А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
45 і продавали маєтки та достатки, і ділили їх на всіх. як кому було треба.
И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46 І що-дня пробували одностайно в церкві, і ламлючи по домах хлїб, приймали харч в радості і простотї серця,
И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47 хвалячи Бога й маючи ласку у всього народу. Господь же прибавляв спасенників у церкву що-дня.
Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
