< До Тита 1 >

1 Павло, раб Бога й апостол Ісуса Христа, за вірою обраних Богом і пізнанням істини, що веде до побожності,
Paulus, Guds tenar og Jesu Kristi apostel til å føra Guds utvalde til tru og til å kjenna den sanning som høyrer til gudlegdom,
2 у надії на вічне життя, яке до початку часів пообіцяв Бог, Що ніколи не обманює. (aiōnios g166)
i von um ævelegt liv, som Gud, han som ikkje lyg, hev lova frå ævelege tider, (aiōnios g166)
3 Свого часу Він явив Своє Слово через доручене мені проповідування згідно з наказом Бога, нашого Спасителя.
men no i si tid hev han openberra sitt ord ved den forkynning som vart meg yvergjevi etter Guds, vår frelsars, fyresegn -
4 Титу, [моїй] справжній дитині в спільній вірі. Благодать і мир від Бога Отця та Христа Ісуса, нашого Спасителя.
til Titus, min egtefødde son i den sams trui: Nåde og fred frå Gud Fader og Kristus Jesus, vår frelsar!
5 Я залишив тебе на Криті, щоб ти впорядкував недокінчене та призначив старійшин у кожному місті, як я доручив тобі.
For den skuld let eg deg etter på Kreta, at du skulde skipa til det som vanta, og setja inn eldste i kvar by, so som eg pålagde deg,
6 [Звісно, лише] якщо є хтось бездоганний, чоловік однієї дружини, має вірних дітей, [які б] не були звинувачені в розпусті чи непокірності.
um det er nokon som er ulastande, mann til ei kvinna, hev truande born som ikkje hev vondt ord for skamløysa eller er ulyduge.
7 Адже єпископ, який є Божим управителем, повинен бути бездоганним, не зарозумілим, не дратівливим, не схильним до пияцтва, не [повинен бути] забіякою чи охочим до наживи,
For ein tilsynsmann skal vera ulastande som ein Guds hushaldar, ikkje sjølvgod, ikkje vondlyndt, ikkje drikkekjær, ikkje hardhendt, ikkje lysten etter låk vinning,
8 натомість має бути гостинним, любити добро, бути стриманим, справедливим, святим і дисциплінованим,
men gjestmild, glad i det gode, visleg, rettferdig, heilag, fråhalden,
9 який дотримується вірного Слова згідно з [отриманим] вченням, щоби був спроможним підбадьорювати й інших здоровим вченням і картати тих, що противляться.
ein som held seg til det truverdige ord etter læra, so han kann vera før både til å påminna med den heilsame læra og til å tala deim til rettes som segjer imot.
10 Адже є багато непокірних, нерозумних балакунів і обманщиків, особливо серед обрізаних,
For det er mange agelause, som fer med fåfengd tale og dårar hugen, mest dei av umskjeringi.
11 яким треба затуляти рота, оскільки вони руйнують цілі сім’ї, навчаючи [людей] того, чого не повинні, заради ганебної наживи.
Desse skal ein målbinda; for dei riv ned heile hus, med di dei lærer slikt som ikkje sømer seg, for skamleg vinning skuld.
12 Навіть один із них, їхній же пророк, сказав: «Критяни – постійні брехуни, люті звірі, ледачі ненажери».
Ein av deim, deira eigen profet, hev sagt: «Kretarar er alltid ljugarar, vonde dyr, late bukar.»
13 Це свідчення правдиве. Тому картай їх суворо, щоб вони були здоровими у вірі
Dette vitnemålet er sant; difor skal du refsa deim strengt, so dei må verta heile i trui
14 та не звертали уваги на юдейські міфи та заповіді людей, які відвертаються від істини.
og ikkje ansa jødiske eventyr og bod av menneskje som vender seg frå sanningi.
15 Для чистих усе чисте, але для осквернених і невіруючих немає нічого чистого, а їхній розум і сумління осквернені.
Alt er reint for dei reine; men for dei ureine og vantruande er ingen ting rein; men både deira hug og samvit er ureine.
16 Вони стверджують, що знають Бога, але своїми вчинками зрікаються [Його], будучи огидними, неслухняними та непридатними до жодного доброго вчинку.
Dei segjer at dei kjenner Gud; men i sine gjerningar forneittar dei honom, med di dei er styggjelege og ulyduge og duglause til all god gjerning.

< До Тита 1 >