Nnwom 139
1 Dawid dwom. Ao Awurade, woahwehwɛ me mu na woahunu me.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Wonim mʼasetena ne me sɔreɛ; wofiri akyirikyiri hunu mʼadwene mu.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Wonim mʼadifirie ne me nnaeɛ; wonim mʼakwan nyinaa.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Ansa na mɛbue mʼano akasa no Ao Awurade, na wonim ne nyinaa dada.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Woatwa me ho nyinaa ahyia na wobɔ me ho ban.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Saa nimdeɛ yi boro me nteaseɛ so, ɛyɛ me nwanwa dodo.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Ɛhe na mɛtumi afiri wo honhom anim akorɔ? Ɛhe na mɛtumi adwane afiri wʼanim akorɔ?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Sɛ mede adekyeeɛ ntaban tu na mekɔtena ɛpo akyi nohoa a,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 mpo ɛhɔ na wo nsa bɛgya me akɔ, na wo nsa nifa bɛsɔ me mu.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Na meka sɛ, “Ampa ara esum mmɛkata me so na hann nnane adesaeɛ ntwa me ho nhyia a,”
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 esum mpo nnyɛ sum mma wo; na anadwo bɛhyerɛn sɛ awia; esum ne hann yɛ wo pɛ.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Na wo na wobɔɔ me honhom wonwonoo me wɔ me maame awotwaa mu.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Mekamfo wo, ɛfiri sɛ woyɛɛ me anwanwakwan so a ɛyɛ hu. Wo nnwuma yɛ nwanwa. Menim ɛno yie pa ara.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Wɔamfa me bɔberɛ anhinta wo ɛberɛ a wɔyɛɛ me kɔkoam no; ɛberɛ a wɔnwonoo me asase yam no,
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 wʼani hunuu me ɛberɛ a meyɛ mogya toa no. Nna dodoɔ a woatwa ama me no, wɔatwerɛ ne nyinaa wɔ wo nwoma mu ansa na emu baako reba mu.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Ao Onyankopɔn, wo nsusuiɛ som bo ma me! Woka ne nyinaa bɔ mu a, ɛso dodo!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Sɛ mese mɛkan a, ne dodoɔ bɛboro mpoano anwea, sɛ menyane a, me ne wo wɔ hɔ ara.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Ao Onyankopɔn, sɛ anka wobɛkumkum amumuyɛfoɔ a! Momfiri me so, mo mogyapɛfoɔ!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Wɔde adwemmɔne ka wo ho asɛm; wʼatamfoɔ mmɔ wo din pa.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Ao Awurade, metane wɔn a wɔtane wo, na mekyiri wɔn a wɔsɔre tia woɔ.
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Menni hwee sɛ ɔtan a mewɔ ma wɔn; mefa wɔn sɛ mʼatamfoɔ.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Hwehwɛ me mu, Ao Onyankopɔn, na hunu mʼakoma; sɔ me hwɛ na hunu mʼadwene.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Hwɛ sɛ bɔne bi wɔ me mu a, na fa me fa ɛkwan a ɛkɔ daa nkwa so. Wɔde ma dwomkyerɛfoɔ.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
