Mmɛbusɛm 1
1 Dawid babarima Salomo, Israelhene, mmɛbusɛm nie:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Ne botaeɛ ne sɛ ɛbɛkyerɛ nnipa nyansa ne ahohyɛsoɔ; ne sɛ ɛbɛboa ma wɔate nsɛm a emu dɔ ase;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 sɛ wɔbɛnya ahohyɛsoɔ na wɔabɔ ɔbra pa, a ɛbɛma wɔayɛ ade pa, deɛ ɛtene na ɛho nni asɛm;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 sɛ ɛbɛma deɛ nʼadwene mu nnɔ anya nyansa na mmabunu anya nimdeɛ ne adwene.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Anyansafoɔ ntie na wɔmfa nka deɛ wɔnim ho, na deɛ ɔwɔ nhunumu nya akwankyerɛ a
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 ɛbɛma woate mmɛ ne akasabɛbuo, anyansafoɔ nsɛnka ne aborɔme ase.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Awurade suro yɛ nimdeɛ ahyɛaseɛ, na nkwaseafoɔ bu nyansa ne ahohyɛsoɔ animtiaa.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Me ba, tie wʼagya akwankyerɛ na mpo wo maame nkyerɛkyerɛ.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Ɛbɛyɛ wo tiri animuonyam abotire ne wo kɔn mu ntweaban.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Me ba, sɛ nnebɔneyɛfoɔ daadaa wo a, mma wɔn ho ɛkwan.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Sɛ wɔka sɛ, “Bra ma yɛnkɔ; ma yɛnkɔtetɛ na yɛnkum obi, ma yɛnkɔtɛ ntwɛn mmɔborɔni bi;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 yɛbɛnya nneɛma a ɛsom bo ahodoɔ na yɛde afodeɛ ahyɛ yɛn afie ma;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 enti, fa wo ho bɛhyɛ mu, na wobɛnya wo kyɛfa wɔ ahonyadeɛ no mu” a,
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Me ba, wo ne wɔn nnante, mfa wo nan nsi wɔn akwan so;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Wɔn nan de ntɛmpɛ kɔ bɔne mu, na wɔde ahoɔherɛ ka mogya gu.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Ɛho nni mfasoɔ sɛ obi bɛsum nnomaafidie wɔ ɛberɛ a nnomaa nyinaa hwɛ!
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Saa nnipa yi tetɛ pɛ wɔn ankasa mogya; wɔtetɛ wɔn ankasa wɔn ho!
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Saa na wɔn a wɔdi korɔnodeɛ akyi no awieeɛ teɛ; ɛma wɔhwere wɔn nkwa!
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Nyansa team wɔ mmɔntene so, ɔma ne nne so wɔ adwaberem,
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 ɔteaam wɔ afasuo no atifi, ɔkasa wɔ kuropɔn no apono ano sɛ,
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “Mo adwenemherɛfoɔ, mobɛyɛ adwenemherɛ akɔsi da bɛn? Fɛdifoɔ bɛdi fɛ akɔsi da bɛn? Nkwaseafoɔ bɛkyiri nimdeɛ akɔsi da bɛn?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Sɛ motiee mʼaninka a, anka mekaa mʼakoma mu nsɛm nyinaa kyerɛɛ mo maa mo hunuu me nsusuiɛ.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Nanso, sɛ moyii mo aso ɛberɛ a mefrɛɛ mo na amfa obiara ho ɛberɛ a metenee me nsa mu,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 sɛ mopoo mʼafotuo, na moampɛ mʼanimka enti,
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 me nso mɛsere mo wɔ mo amanehunu mu; sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so a, medi mo ho fɛw,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so te sɛ ahum, na amanehunu bi bɔ fa mo so sɛ twahoframa, na awerɛhoɔ ne ɔhaw mene mo a,
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 “Afei mobɛfrɛ me, nanso meremmua mo; mobɛhwehwɛ me, nanso morenhunu me.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Esiane sɛ wɔkyirii nimdeɛ na wɔampɛ sɛ wobɛsuro Awurade.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Esiane sɛ w ɔpoo mʼafotuo, na wɔbuu me ntenesoɔ animtiaa enti,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 wɔbɛdi wɔn akwan so aba na wɔn nhyehyɛeɛ mu aduane bɛmee wɔn.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Na ntetekwaafoɔ asoɔden bɛkum wɔn, na nkwaseafoɔ tirimudɛ bɛsɛe wɔn;
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Nanso, obiara a ɔbɛtie me no, ɔbɛtena ase asomdwoeɛ mu na ne ho bɛtɔ no a ɔrensuro ɔhaw biara.”
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
