Mmɛbusɛm 5
1 Me ba, yɛ aso ma me nyansa; tie me nhunumu nsɛm no yie,
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 sɛdeɛ ɛbɛma woahwɛ yie, na wʼano akora nimdeɛ.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 Ɛfiri sɛ ɔbaa dwamanfoɔ ano sosɔ ɛwoɔ, na ne kasa kɔ yɛɛ sene ngo;
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 nanso, awieeɛ no ɛyɛ nwono sene bɔnwoma, ɛyɛ nam sɛ akofena anofanu.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 Ɔnnwene ɛkwan a ɛkɔ nkwa mu ho; nʼakwan yɛ kɔntɔnkye, nanso ɔnnim.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Enti, afei, me mma, montie me; Monntwe mo ho mfiri deɛ meka ho.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Ɛkwan a ɛmmɛn noɔ no na momfa so mommmɛn ne fie ɛpono ano,
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 anyɛ saa a, mode mo ahoɔden bɛma afoforɔ na mode mo mfeɛ ama otirimuɔdenfoɔ,
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 anyɛ saa a, ahɔhoɔ bɛfom mo ahonyadeɛ na mobrɛ de ahonya akɔ afoforɔ fie.
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 Mo nkwanna akyi, mobɛsi apinie ɛberɛ a mo honam ne mo onipadua asa no.
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 Na moaka sɛ, “Na mekyiri ahohyɛsoɔ! Mʼakoma ampɛ ntenesoɔ!
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 Manyɛ ɔsetie amma mʼakyerɛkyerɛfoɔ na mantie mʼakwankyerɛfoɔ asɛm.
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 Maduru ɔsɛeɛ ntɛntɛnoa wɔ asafo no nyinaa mu.”
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Nom nsuo firi wʼankasa ankorɛ mu, nsuo a ɛtene firi wʼankasa abura mu.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Ɛsɛ sɛ wo nsutire yiri fa mmɔntene so na wo nsuwa kokɔ ɔman adwaberem anaa?
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Ma ɛnyɛ wo nko ara dea, a wone ahɔhoɔ nnkyɛ da.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Nhyira nka wʼasubura na wʼani nka wʼababunuberɛ mu yere ho.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Ɔte sɛ ɔtwe bereɛ dɔfoɔ, ɔwansane animuonyamfoɔ. Ma ne nufoɔ nsɔ wʼani daa na ne dɔ nkyekyere wo.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Me ba, adɛn enti na woma ɔbaa dwamanfoɔ kyekyere wo? Adɛn enti na woda ɔbarima foforɔ bi yere kokom?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Awurade hunu onipa akwan nyinaa, na ɔhwehwɛ ne nyinaa mu.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 Omumuyɛfoɔ nnebɔne sum no afidie; na ne bɔne nhoma kyekyere no papee.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 Ɔbɛwu ɛsiane ahohyɛsoɔ a ɔnni enti, na wayera ɛsiane nʼagyegyentwisɛm enti.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
