Mmɛbusɛm 29
1 Obi a ɔkɔ so yɛ tufoanteɛ wɔ animka pii akyi no wɔbɛsɛe no mpofirim a wɔrentumi nsi ano.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Sɛ teneneefoɔ di yie a, nnipa no di ahurisie; sɛ amumuyɛfoɔ di nnipa so a, wosi apinie.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Onipa a ɔdɔ nyansa no ma nʼagya anigye, nanso nnwamanfoɔ yɔnko sɛe nʼahonya.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Ɔhene nam atɛntenenee so ma ɔman no asomdwoeɛ, nanso deɛ ɔde adifudepɛ gye adanmudeɛ no bɔ ɔman no.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Obiara a ɔdaadaa ne yɔnko no sum ne nan afidie.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Ɔdebɔneyɛfoɔ bɔne sum no afidie, nanso ɔteneneeni bɛtumi ato dwom ama nʼani agye.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Ahiafoɔ atɛnteneebuo ho hia teneneefoɔ, nanso amumuyɛfoɔ nni saa tema no.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Fɛdifoɔ de basabasayɛ ba kuropɔn mu, nanso anyansafoɔ dwodwo abufuo ano.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Sɛ onyansafoɔ de ɔkwasea kɔ asɛnniiɛ a, ɔkwasea no bobom kasa di fɛ, na asomdwoeɛ mma.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Mogyapɛfoɔ kyiri ɔnokwafoɔ, na wɔhwehwɛ sɛ wɔbɛkum deɛ ɔtene.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Ɔkwasea da abufuo nyinaa adi, nanso onyansafoɔ hyɛ ne ho so.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Sɛ sodifoɔ tie nkontomposɛm a, nʼadwumayɛfoɔ nyinaa bɛyɛ amumuyɛfoɔ.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Ohiani ne ɔhyɛsofoɔ nyinaa wɔ saa adeɛ baako yi: Awurade ma wɔn baanu nyinaa ani a wɔde hunu adeɛ.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Sɛ ɔhene di ahiafoɔ asɛm yie a, nʼahennwa bɛtim hɔ daa.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Ntenesoɔ abaa ma nyansa, na abɔfra a wɔde ne pɛ ma noɔ no, gu ne na anim ase.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Sɛ amumuyɛfoɔ di yie a, bɔne nso kɔ so, na teneneefoɔ bɛhunu wɔn asehweɛ.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Tene wo ba so, na ɔbɛma wo asomdwoeɛ; ɔbɛma wo ɔkra ani agye.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Sɛ anisoadehunu nni hɔ a, nnipa no yɛ basaa; na nhyira nka deɛ ɔdi mmara so.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Wɔmmfa anomu nsɛm nko ara ntene ɔsomfoɔ so, ɔte aseɛ deɛ, nanso ɔremfa.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Wohunu obi a ɔpere ne nsɛm ho anaa? Ɔkwasea mu wɔ anidasoɔ sene no.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Sɛ obi korɔkorɔ ne ɔsomfoɔ firi ne mmɔfraase a, awieeɛ no ɔde awerɛhoɔ na ɛbɛba.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Onipa a ne bo afuo de mpaapaemu ba, na deɛ ne bo nkyɛre fu no yɛ bɔne pii.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Onipa ahomasoɔ brɛ no ase, nanso deɛ ɔwɔ ahobrɛaseɛ no nya animuonyam.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Deɛ ɔboa ɔkorɔmfoɔ no ha ɔno ankasa ho. Wɔama waka ntam enti ɔsuro sɛ ɔbɛdi adanseɛ.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Onipa ho suro bɛtumi ayɛ afidie ama wo, na deɛ ɔde ne ho to Awurade so no, wɔbɛgye no.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Bebree hwehwɛ sɛ wɔbɛnya ɔhene ne no akasa, nanso onipa nya atɛntenenee firi Awurade nkyɛn.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Teneneefoɔ kyiri atorofoɔ; na amumuyɛfoɔ kyiri wɔn a wɔn akwan tene.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
