< Mmɛbusɛm 10 >
1 Salomo mmɛbusɛm: Ɔba nyansafoɔ ma nʼagya ani gye, na ɔba kwasea brɛ ne maame awerɛhoɔ.
所罗门的箴言: 智慧之子使父亲欢乐; 愚昧之子叫母亲担忧。
2 Ɛkwan bɔne so ahonya nni boɔ, nanso tenenee gye onipa firi owuo mu.
不义之财毫无益处; 惟有公义能救人脱离死亡。
3 Awurade remma ɛkɔm nne ɔteneneeni na omumuyɛfoɔ deɛ ɔka nʼadepa gu.
耶和华不使义人受饥饿; 恶人所欲的,他必推开。
4 Nsa a ɛnyɛ adwuma ma onipa di hia, nanso nsiyɛfoɔ nsa de ahonya ba.
手懒的,要受贫穷; 手勤的,却要富足。
5 Deɛ ɔboaboa nnɔbaeɛ ano wɔ ahuhuro berɛ no yɛ ɔba nyansafoɔ na deɛ ɔda wɔ twaberɛ mu no yɛ ɔba nimguaseni.
夏天聚敛的,是智慧之子; 收割时沉睡的,是贻羞之子。
6 Teneneefoɔ hyɛ nhyira kyɛ na akakabensɛm ayɛ omumuyɛfoɔ anom ma.
福祉临到义人的头; 强暴蒙蔽恶人的口。
7 Ɔteneneeni nkaeɛ yɛ nhyira, na omumuyɛfoɔ din bɛporɔ.
义人的纪念被称赞; 恶人的名字必朽烂。
8 Akoma mu nyansafoɔ tie ɔhyɛ nsɛm, na ɔkwasea kasafoɔ hwe ase.
心中智慧的,必受命令; 口里愚妄的,必致倾倒。
9 Ɔnokwafoɔ nante dwoodwoo, na deɛ ɔfa akwan kɔntɔnkye so no ho bɛda adi.
行正直路的,步步安稳; 走弯曲道的,必致败露。
10 Deɛ ɔde nitan bu nʼani no de ɔhaw ba, na ɔkwasea kasafoɔ hwe ase.
以眼传神的,使人忧患; 口里愚妄的,必致倾倒。
11 Ɔteneneeni anom yɛ nkwa asutire, na akakabensɛm ayɛ omumuyɛfoɔ anom ma.
义人的口是生命的泉源; 强暴蒙蔽恶人的口。
12 Ɔtan hwanyan mpaapaemu, nanso ɔdɔ kata mfomsoɔ nyinaa so.
恨能挑启争端; 爱能遮掩一切过错。
13 Wohunu nyansa wɔ nhunumufoɔ anom, na abaa fata deɛ ɔnni atemmuo akyi.
明哲人嘴里有智慧; 无知人背上受刑杖。
14 Anyansafoɔ kora nimdeɛ, nanso ɔkwasea ano frɛfrɛ ɔsɛeɛ.
智慧人积存知识; 愚妄人的口速致败坏。
15 Adefoɔ ahonya yɛ wɔn kuropɔn a wɔabɔ ho ban, nanso ahiafoɔ hia yɛ wɔn asehweɛ.
富户的财物是他的坚城; 穷人的贫乏是他的败坏。
16 Ateneneefoɔ akatua de nkwa brɛ wɔn, na deɛ amumuyɛfoɔ nya no de asotwe brɛ wɔn.
义人的勤劳致生; 恶人的进项致死。
17 Deɛ ɔtie nteteeɛ pa no kyerɛ nkwa kwan, na deɛ ɔpo ntenesoɔ no di afoforɔ anim yera ɛkwan.
谨守训诲的,乃在生命的道上; 违弃责备的,便失迷了路。
18 Deɛ ɔkata nitan soɔ no yɛ ɔtorofoɔ, na deɛ ɔdi nsekuro no yɛ ɔkwasea.
隐藏怨恨的,有说谎的嘴; 口出谗谤的,是愚妄的人。
19 Mfomsoɔ mpa ɔkasa bebree mu, na deɛ ɔkora ne tɛkrɛma no yɛ onyansafoɔ.
多言多语难免有过; 禁止嘴唇是有智慧。
20 Ɔteneneeni tɛkrɛma yɛ dwetɛ amapa nanso omumuyɛfoɔ akoma nni boɔ.
义人的舌乃似高银; 恶人的心所值无几。
21 Teneneefoɔ ano ho mfasoɔ ma bebree aduane, na atemmuo a nkwaseafoɔ nni enti wɔwuwu.
义人的口教养多人; 愚昧人因无知而死亡。
22 Awurade nhyira de ahonya ba, na ɔmmfa ɔhaw biara nka ho.
耶和华所赐的福使人富足, 并不加上忧虑。
23 Bɔneyɛ yɛ anigyedeɛ ma ɔkwasea, nanso deɛ ɔwɔ nimdeɛ anigyeɛ wɔ nyansa mu.
愚妄人以行恶为戏耍; 明哲人却以智慧为乐。
24 Deɛ amumuyɛfoɔ suro no bɛba wɔn so; na deɛ teneneefoɔ pɛ no, wɔde bɛma wɔn.
恶人所怕的,必临到他; 义人所愿的,必蒙应允。
25 Sɛ ahum no bɛtwam a, amumuyɛfoɔ yera, nanso teneneefoɔ gyina hɔ pintinn afebɔɔ.
暴风一过,恶人归于无有; 义人的根基却是永久。
26 Sɛdeɛ nsã kekakeka ka ɛse, na wisie kɔ ani no, saa ara na ɔkwadwofoɔ yɛ ma wɔn a wɔsoma noɔ.
懒惰人叫差他的人 如醋倒牙,如烟薰目。
27 Awurade suro ma nkwa tenten, nanso wɔtwa amumuyɛfoɔ nkwa so.
敬畏耶和华使人日子加多; 但恶人的年岁必被减少。
28 Teneneefoɔ anidasoɔ de ahotɔ ba, nanso amumuyɛfoɔ anidasoɔ nkɔsi hwee.
义人的盼望必得喜乐; 恶人的指望必致灭没。
29 Awurade ɛkwan yɛ dwanekɔbea ma ɔteneneeni, nanso ɛyɛ ɔsɛeɛ ma wɔn a wɔyɛ bɔne.
耶和华的道是正直人的保障, 却成了作孽人的败坏。
30 Wɔrentɔre teneneefoɔ ase da, nanso amumuyɛfoɔ renka asase no so.
义人永不挪移; 恶人不得住在地上。
31 Nyansa firi teneneeni anom ba nanso tɛkrɛma a ɛdaadaa no wɔbɛtwa atwene.
义人的口滋生智慧; 乖谬的舌必被割断。
32 Teneneefoɔ ano nim adeɛ a ɛfata na omumuyɛfoɔ ano nim deɛ ɛyɛ nnaadaasɛm nko ara.
义人的嘴能令人喜悦; 恶人的口说乖谬的话。