Hiob 9
1 Na Hiob kasaa bio sɛ:
А Јов одговори и рече:
2 “Aane, menim sɛ yei yɛ nokorɛ. Na ɛbɛyɛ dɛn na ɔdasani bɛtene wɔ Onyankopɔn anim?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Sɛ obi pɛ sɛ ɔne Onyankopɔn yiyi a, ɔrentumi nyi nsɛm apem mu baako mpo ano.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Ne nyansa mu dɔ, na ne tumi so. Hwan na ɔne no adi asie na ne ho baabiara anti?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Ɔtutu mmepɔ a wɔnnim ho hwee ɔbubu wɔn fa so wɔ nʼabufuo mu.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Ɔwoso asase firi ne siberɛ, na ɔma ne nnyinasoɔ woso biribiri.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Ɔkasa kyerɛ owia na ɛnhyerɛn, na ɔsɔ nsoromma hyerɛn ano.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Ɔno nko ara na ɔtrɛ ɔsoro mu, na ɔnante ɛpo asorɔkye so.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Ɔno ne Nwenwenente, Akokɔbaatan ne ne mma Yɛfoɔ; Nsorommabafan ne ewiem anafoɔ fam nsorommakuo no.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Ɔyɛ anwanwadeɛ a wɔntumi nte aseɛ, nsɛnkyerɛnneɛ a wɔntumi nkan.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Sɛ ɔnam me ho a, menhunu no; sɛ ɔsene a, menhunu no.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Sɛ ɔhwim kɔ a, hwan na ɔsi no kwan? Hwan na ɔbɛtumi abisa no sɛ, ‘Ɛdeɛn na woreyɛ yi?’
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Onyankopɔn nkora nʼabufuo so; Rahab aboafoɔ mpo ho popo wɔ nʼanim.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 “Na me ne hwan a me ne no bɛyiyi? Mɛyɛ dɛn anya nsɛm a me ne no de bɛgye akyinnyeɛ?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Sɛ menim mpo a, merentumi nyi nʼano; ɛno ara ne sɛ mɛsrɛ ahummɔborɔ afiri me ɔtemmufoɔ nkyɛn.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Mpo, sɛ mefrɛ no na ɔba a, mennye nni sɛ ɔbɛtie mʼasɛm.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Ɔde asorɔkye bɛdwerɛ me ama mʼapirakuro adɔɔso kwa.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Ɔremma menya mʼahome, bio. Ɔde awerɛhoɔ bɛhyɛ me ma tɔ.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Sɛ ɛba no ahoɔden a, ɔyɛ ɔhoɔdenfoɔ! Na sɛ ɛba atɛntenenee nso a, hwan na ɔbɛsamane no?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Sɛ medi bem mpo a, mʼano bɛbu me kumfɔ; sɛ me ho nni asɛm a, ɛbɛbu me fɔ.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 “Ɛwom sɛ medi bem deɛ, nanso memmu me ho; abrabɔ afono me.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Ne nyinaa yɛ pɛ; ɛno enti na meka sɛ, ‘Ɔsɛe deɛ ne ho nni asɛm ne omumuyɛfoɔ.’
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Ɛberɛ a amanehunu de owuo aba no, ɔsere deɛ ne ho nni asɛm no akomatuo.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Ɛberɛ a asase akɔ amumuyɛfoɔ nsam no, ɔfira ɛso atemmufoɔ ani. Sɛ ɛnyɛ ɔno a, na ɛyɛ hwan?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 “Me nna ho yɛ herɛ sene ommirikatufoɔ; ɛsene kɔ a anigyeɛ kakra mpo nni mu.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Ɛtwam kɔ sɛ akodoɔ a wɔde paparɔs ayɛ te sɛ akɔdeɛ a wɔreto akyere wɔn ahaboa.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Sɛ meka sɛ, ‘Me werɛ mfiri mʼanwiinwii, mɛsesa me nsɛm ka, na masere a,’
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 me yea ahodoɔ no bɔ me hu ara. Na menim sɛ, woremmu me bem.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Woabu me fɔ dada enti, adɛn na ɛsɛ sɛ meha me ho kwa?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Mpo sɛ ɛba sɛ mede samina dware na mede samina hohoro me nsa ho a,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 wobɛto me atwene atɛkyɛ amena mu, ama mʼatadeɛ mpo akyiri me.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 “Ɔnyɛ onipa te sɛ me na mayi nʼano, na yɛakɔgyina asɛnniiɛ abobɔ yɛn nkuro.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Sɛ anka obi wɔ hɔ a ɔbɛsiesie yɛn ntam na waka yɛn baanu abɔ mu a,
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 obi a ɔbɛyi Onyankopɔn abaa afiri me so, sɛdeɛ nʼahunahuna mmɔ me hu bio a,
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 anka mɛkasa a merensuro no, nanso saa tebea a mewɔ mu yi deɛ, mentumi.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
