Hiob 8
1 Ɛnna Suhini Bildad buaa sɛ:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 “Wobɛkɔ so aka saa nsɛm yi akɔsi da bɛn? Wo nsɛm yɛ mframa huhuo.
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Onyankopɔn kyea atɛntenenee anaa? Otumfoɔ kyea deɛ ɛtene anaa?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Ɛberɛ a wo mma yɛɛ bɔne tiaa noɔ no, ɔgyaa wɔn maa wɔn bɔne so akatua.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Nanso sɛ wode wʼani bɛto Onyankopɔn so na woabɔ Otumfoɔ no mpaeɛ,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 sɛ woyɛ kronn, na wotene a, wo enti, ɔbɛma ne ho so seesei na wama wo asi wo dada mu.
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 Wo ahyɛaseɛ bɛyɛ nkakra nkakra na daakye woanya ama abu so.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 “Bisa awoɔ ntoatoasoɔ a atwam no, na hwehwɛ deɛ wɔn agyanom hunuiɛ.
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 Na wɔwoo yɛn nkyɛreeɛ na yɛnnim hwee. Yɛn nna wɔ asase yi so te sɛ sunsumma.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Nanso adikanfoɔ no bɛkyerɛkyerɛ wo. Wɔbɛfiri wɔn nteaseɛ mu akyerɛ wo nyansa.
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Paparɔs bɛtumi anyini akɔ soro wɔ baabi a ɛnyɛ ɔwora? Demmire bɛtumi afifiri baabi a nsuo nni anaa?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Ɛberɛ a ɛrenyini a wɔntwaeɛ no, ɛdwane ntɛm so sene ɛserɛ.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Saa na wɔn a wɔn werɛ firi Onyankopɔn no awieeɛ teɛ; saa na wɔn a wɔnni nyamesu no anidasoɔ nkɔsi hwee.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Biribiara a nʼani da so no nni ahoɔden; deɛ ɔde ne ho to soɔ yɛ ananse ntontan.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Ɔtwere ne ntontan, nanso ɛtete; ɔsɔ mu denden nanso ɛnyɛ yie.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Ɔte sɛ afifideɛ a wɔgugu so nsuo yie a ɛsi owia mu. Ɛtrɛtrɛ ne mman mu wɔ turo no so;
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 Ne nhini nyini fa abotan ho, na ɛhwehwɛ ɛkwan kɔ aboɔ mu.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Nanso sɛ wɔtu firi ne siberɛ a, saa beaeɛ no nnim no bio na ɛka sɛ, ‘Menhunuu wo da.’
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Ampa ara ne nkwa twam, na afifideɛ foforɔ nyini asase no so.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 “Ampa ara Onyankopɔn mpo onipa a ne ho nni asɛm na ɔnhyɛ amumuyɛfoɔ nsa mu dene.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Ɔbɛma woasere bio, na wode ahosɛpɛ ateateam.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Wɔde aniwuo bɛfira wɔn a wɔtan woɔ, na amumuyɛfoɔ ntomadan bɛsɛe.”
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
