Hiob 32
1 Enti saa mmarima baasa yi ammua Hiob bio, ɛfiri sɛ, na ɔtene wɔ ɔno ara ani so.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Na Busini Barakel babarima Elihu a ɔfiri Ram abusua mu no bo fuu Hiob yie sɛ ɔbu ne ho bem na ɔmmu Onyankopɔn mmom bem.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Ne bo fuu nnamfonom baasa no sɛ wɔantumi anya nnyinasoɔ bi ammɔ Hiob nsɛm no angu, nanso wɔbuu no fɔ.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Elihu twɛnee sɛ afoforɔ no bɛkasa akyerɛ Hiob, ɛfiri sɛ, na wɔanyinyini sene no.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Na ɔhunuu sɛ nnipa baasa no nni asɛm biara ka bio no, nʼabufuo sɔreeɛ.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Enti Busini Barakel babarima Elihu kaa sɛ, “Meyɛ abɔfra, na moyɛ mpanimfoɔ; ɛno enti na mesuroo sɛ mɛka deɛ menim akyerɛ mo.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Medwenee sɛ, ‘Ɛsɛ sɛ mpanimfoɔ kasa; ɛsɛ sɛ wɔn a wɔn ani afire kyerɛ nyansa.’
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Nanso honhom a ɛte onipa mu, Otumfoɔ no ahomeɛ no na ɛma nteaseɛ.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Ɛnyɛ mpanimfoɔ nko na wɔyɛ anyansafoɔ, ɛnyɛ wɔn a wɔn ani afire nko na wɔte deɛ ɛyɛ ase.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 “Enti mese: Montie me; me nso mɛka mʼadwene.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Metwɛneeɛ wɔ ɛberɛ a morekasa, metiee mo adwenkyerɛ; ɛberɛ a na monhunu deɛ monka no,
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 meyɛɛ aso maa mo pa ara, nanso mo mu biara antumi ankyerɛ sɛ Hiob ayɛ mfomsoɔ; mo mu biara anyi nʼanosɛm ano.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Monnka sɛ, ‘Ɔnim nyansa; Onyankopɔn nko ara na ɔbɛtumi asesa nʼadwene.’
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Sɛ Hiob ne me kasaeɛ a, anka merennyina mo adwenkyerɛ no so mmua no.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 “Mo ho adwiri mo, monni hwee ka bio; mo nsɛm asa.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Ɛsɛ sɛ metwɛn wɔ ɛberɛ a moayɛ komm yi, saa ɛberɛ a mo monni mmuaeɛ biara de ma yi?
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Me nso mɛka bi me nso mɛka mʼadwene.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Ɛfiri sɛ, nsɛm ahyɛ mʼanomu ma, na honhom a ɛte me mu no hyɛ me sɛ menka;
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Me mu no, mete sɛ nsa a ɛhyɛ toa mu; Me te sɛ nsã kotokuo foforɔ a ɛrebɛpae.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Ɛsɛ sɛ mekasa na me ho tɔ me; ɛsɛ sɛ mebue mʼano na me ma mmuaeɛ.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Merenyɛ animhwɛ na merenkorɔkorɔ obiara.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Na sɛ makwadare akorɔkorɔ mu a, anka me Yɛfoɔ bɛyi me afiri hɔ ntɛm so.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
