Hiob 30
1 “Nanso seesei wɔsere me, nnipa a manyini sene wɔn, na wɔn agyanom mfata sɛ wɔne me nnwan ho nkraman tena.
А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2 Mfasoɔ bɛn na wɔn nsa mu ahoɔden wɔ ma me, ɛberɛ a wɔn ahoɔden afiri wɔn mu?
А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3 Ohia ne ɛkɔm ama wɔn ho atete, wɔnante asase wesee ne asase bonini so anadwo.
Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4 Wɔboaboaa nkyenhahan ano wɔ nkyɛkyerɛ mu, na wɔde ɛserɛ so nnua nhini yɛɛ wɔn aduane.
Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5 Wɔn mfɛfoɔ pamoo wɔn firii wɔn mu, na wɔhuroo wɔn sɛ akorɔmfoɔ.
Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6 Wɔhyɛɛ wɔn ma wɔtenaa nsuka a emu awo, abotan ne ɛfam ntokuro mu.
Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7 Wɔsuu sɛ mfunumu wɔ wiram na wɔfoforee so wɔ ɔdɔtɔ ase.
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8 Ekuo a wɔmfra na wɔnni din, wɔpam wɔn firii asase no so.
Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9 “Na ɛnnɛ yi wɔn mmammarima de dwom bɔ me akutia; mayɛ abusudeɛ wɔ wɔn mu.
И њима сам сада песма, и постах им прича.
10 Wɔkyiri me na wɔnnka mma me ho; wɔmmfɛre sɛ wɔtete ntasuo gu mʼanim.
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11 Afei a Onyankopɔn abubu me tadua na ɔde amanehunu aba me so yi, wɔyɛ deɛ wɔpɛ wɔ mʼanim.
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12 Abusuakuo no to hyɛ me so wɔ me nifa so; wɔsum me nan mfidie, na wɔsisi apie tia me.
С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13 Wɔsisi mʼakwan; na wɔnya me sɛe me na obiara mmoa me.
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14 Wɔba te sɛ deɛ wɔfiri ntokuro a ano abae mu; wɔnam mmubuiɛ no mu munimuni ba.
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15 Ahunahuna ma me ho dwiri me; mʼanimuonyam atu kɔ sɛdeɛ mframa abɔ agu, me banbɔ atu ayera sɛ omununkum.
Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16 “Na seesei, me nkwa resa; na amanehunu nna akyekyere me.
И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17 Anadwo wowɔ me nnompe mu; ɔyea a ɛwe me no nnyae.
Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18 Onyankopɔn firi ne tumi mu yɛ sɛ aduradeɛ ma me; ɔmia me te sɛ mʼatadeɛ kɔn.
Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19 Ɔto me twene atɛkyɛ mu na ɔma me yɛ sɛ mfuturo ne nsõ.
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20 “Ao Onyankopɔn, mesu mefrɛ wo, nanso wommua me. Mesɔre gyina, nanso wohwɛ me kɛkɛ.
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21 Woba me so anibereɛ so; wode wʼabasa mu tumi to hyɛ me so.
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22 Wohwim me na wode mframa pia me; wodankyidankyi me wɔ ahum mu.
Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23 Menim sɛ wode me bɛkɔ owuo mu, baabi a woahyɛ ama ateasefoɔ nyinaa.
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24 “Ampa ara obiara mfa ne nsa nka onipa a ɔrebrɛ ɛberɛ a ɔresu pɛ mmoa wɔ nʼamanehunu mu.
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25 Mansu amma wɔn a wɔwɔ ɔhaw mu anaa? Me kra werɛ anho amma ahiafoɔ anaa?
Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26 Nanso ɛberɛ a mʼani da papa so no, bɔne baeɛ; ɛberɛ a mepɛɛ hann no, esum na ɛduruuɛ.
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27 Meyafunu mu a ɛwowɔ me no nnyae da; na nna a amanehunu wɔ mu da mʼanim.
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28 Menenam a mabiri a ɛnyɛ sɛ owia na ahye me; megyina adwaberem na mesu pɛ mmoa.
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29 Madane nnompo nuabarima, me ne apatuo na ɛbɔ.
Брат постах змајевима и друг совама.
30 Me honam ani abiri na ɛhwanehwane; huraeɛ ama me ho adɔ.
Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31 Me sankuo bɔ kwadwom, na mʼatɛntɛbɛn ma agyaadwotwa nnyegyeɛ.
Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
