Hiob 3
1 Akyire no, Hiob kasaeɛ, na ɔdomee ɛda a wɔwoo no.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Ɔkaa sɛ,
И проговоривши Јов рече:
3 “Ma ɛda a wɔwoo me no nyera, ne anadwo a wɔkaa sɛ, ‘Wɔawo ɔbabarima no!’
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Saa ɛda no nnuru sum; mma Ɔsoro Onyankopɔn nhwehwɛ akyire kwan; mma hann biara ntɔ ngu so.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Ma esum ne owusum nnye no mfa; ma omununkum nkata so; na esum mmunkam ne hann so.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Ma esum kabii nnye saa anadwo no mfa; ma wɔnyi saa anadwo no mfiri asranna so na wɔmmfa nhyɛ ɔbosome biara mu.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Saa anadwo no nyɛ obonini; mma wɔnnte anigyeɛ nteam wɔ mu.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Ma wɔn a wɔdome nna no nnome saa ɛda no; wɔn a wɔayɛ krado sɛ wɔbɛkanyane dɛnkyɛmmirampɔn no.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Ma nʼanɔpa nsoromma nnuru sum; na ɔntwɛne adekyeeɛ kwa a ɔnhunu anɔpa owia nsensaneɛ a ɛdi ɛkan,
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 ɛfiri sɛ anto deɛ ɔwoo me awotwaa mu ama wawo me, anka mʼani nhunu saa abɛbrɛsɛ yi.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 “Adɛn enti na manwu awoeɛ hɔ, ɛberɛ a mefiri me maame awotwaa mu no?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Adɛn enti na nkotodwe gyee me ne nufoɔ sɛ mennum?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Anka sɛsɛɛ meda hɔ asomdwoeɛ mu; anka mada regye mʼahome
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 me ne ewiase ahemfo ne fotufoɔ, wɔn a wɔsisii adan maa wɔn ho na ɛnnɛ yi abubuo no,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 me ne sodifoɔ a na wɔwɔ sika kɔkɔɔ, wɔn a wɔde dwetɛ hyɛɛ wɔn afie mu ma.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Anaasɛ adɛn enti na wɔansie me sɛ ɔpɔn ba, te sɛ abadomaa a wanhunu adekyeeɛ hann da?
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Ɛhɔ na amumuyɛfoɔ gyae basabasayɛ, na abrɛfoɔ nya ahomegyeɛ.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Nneduafoɔ nso nya wɔn ahofadie; na wɔnte nnommumfoɔ wuranom ateatea bio.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Nketewa ne akɛseɛ wɔ hɔ, na akoa de ne ho firi ne wura nsam.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 “Adɛn enti na wɔma mmɔborɔfoɔ hann, na ɔkra mu ahohiahiafoɔ nya nkwa?
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 Wɔn kɔn dɔ owuo, nanso ɛmma. Wɔbrɛ hwehwɛ owuo sene sɛdeɛ wɔhwehwɛ akoradeɛ.
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 Sɛ wɔwu a, wɔn ani gye na wɔduru damena mu a, wɔdi ahurisie.
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Adɛn enti na wɔde nkwa ma onipa a ɔnni daakye, deɛ Onyankopɔn aka no ahyɛ mu?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Ahomekokoguo adane mʼaduane; na mʼapinisie gu te sɛ nsuo.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Deɛ na mesuro no aba me so; deɛ na ɛbɔ me hu no ato me.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Menni ahotɔ, menni asomdwoeɛ; menni ahomegyeɛ na mmom, ɔhaw nko ara.”
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
