Hiob 21
1 Na Hiob buaa sɛ,
А Јов одговори и рече:
2 “Montie me nsɛm no yie. Momma yei nyɛ awerɛkyekyerɛ a mode ma me.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Monnya ntoboaseɛ mma me ɛberɛ a merekasa, na sɛ mekasa wie a, monkɔso nni fɛ.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 “Me nwiinwii hyɛ onipa anaa? Adɛn enti na ɛsɛ sɛ menya ntoboaseɛ?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Monhwɛ me, na mo ho nnwiri mo; momfa mo nsa nkata mo ano.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Sɛ medwene yei ho a, mebɔ hu; na me ho popo.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Adɛn enti na amumuyɛfoɔ tena nkwa mu? Wɔnyini kyɛ na wɔkɔ so di tumi.
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Wɔhunu wɔn mma a atwa wɔn ho ahyia no nkɔsoɔ, wɔhunu wɔn nananom.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Ɔhaw nni wɔn afie na ehu nni hɔ; Onyankopɔn asotwe mma wɔn so.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Wɔn anantwinini nyɛ akrawa; na wɔn anantwibereɛ wo a, wɔmpɔn.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 Wɔka wɔn mma bɔ mu te sɛ nnwankuo; na emu mmotafowa no hurihuri.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 Wɔto nnwom wɔ akasaeɛ ne sankuo so; na wɔde atɛntɛbɛn nnyegyeeɛ gye wɔn ani.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Nanso wɔka kyerɛ Onyankopɔn sɛ, ‘Firi yɛn so! Yɛmpɛ sɛ yɛhunu wʼakwan.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Hwan ne otumfoɔ no a ɛsɛ sɛ yɛsom no? Sɛ yɛbɔ no mpaeɛ a mfasoɔ bɛn na yɛbɛnya?’
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Nanso, wɔn nkɔsoɔ no nni wɔn nsam, enti metwe me ho firi amumuyɛfoɔ afutuo ho.
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 “Nanso mpɛn ahe na wɔdum amumuyɛfoɔ kanea? Mpɛn ahe na amanehunu ba wɔn so, deɛ Onyankopɔn firi nʼabufuo mu de ba no?
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 Mpɛn ahe na wɔyɛ sɛ ɛserɛ wɔ mframa ano, te sɛ ntɛtɛ a mframa den bi apra wɔn?
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Wɔka sɛ, ‘Onyankopɔn kora onipa asotwe so de twɛn ne mma.’ Ɛsɛ sɛ ɔtwe ɔnipa no ankasa aso ma ɔhunu.
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 Ma wɔn ankasa ani nhunu wɔn sɛeɛ; ma Otumfoɔ abufuhyeɛ no nka wɔn ani.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Wɔn abusuafoɔ a wɔagya wɔn akyire no renya hwee nʼagyapadeɛ nyinaa bɛsɛe.
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 “Obi bɛtumi akyerɛ Onyankopɔn nyansa, wɔ ɛberɛ a ɔbu atitire mpo atɛn?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 Obi wu wɔ ɛberɛ a ɔwɔ ahoɔden; ne ho tɔ no na nʼaso mu adwo no,
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 na ne onipadua yɛ frɔmm, na ɛhon ahyɛ ne nnompe ma.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 Ɔfoforɔ nso de ɔkra mu yeadie wu, a wanka asetena pa anhwɛ da.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Wɔsie wɔn nyinaa wɔ mfuturo korɔ mu, ma asonson korɔ no ara nuka wɔn.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 “Mahunu mo adwene, ɛkwan a mopɛ sɛ mobu me fɔ.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 Mopɛ sɛ moka kyerɛ me sɛdeɛ asikafoɔ ne amumuyɛfoɔ, wɔn bɔne enti, wɔhwere wɔn agyapadeɛ nyinaa.
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Nanso mommisa wɔn a wɔtu kwan; wɔbɛka akyerɛ mo sɛ
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 onipa bɔne nya ne ti didi mu amanehunu da, na wɔgyaa no ma no dwane abufuhyeɛ da.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Hwan na ɔtumi kasa nʼanim? Hwan na ɔtua no deɛ wayɛ so ka?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Wɔsoa no kɔ damena mu, na wɔwɛn nʼaboda.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 Bɔnhwa mu dɔteɛ yɛ no dɛ; nnipa nyinaa di nʼakyi, na ɛdɔm a wɔntumi nkan wɔn di nʼanim.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 “Enti ɛbɛyɛ dɛn na mode mo nsɛnhunu akyekyere me werɛ? Mo mmuaeɛ nyɛ hwee sɛ atorɔ!”
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
