Hiob 19
1 Na Hiob kasaa bio sɛ,
А Јов одговори и рече:
2 “Mobɛhyɛ me aniɛyaa na mode nsɛm abubu me akɔsi da bɛn?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Mpɛn edu nie a moasopa me; mo ani nwu sɛ moto hyɛ me so.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Sɛ ɛyɛ nokorɛ sɛ mafom ɛkwan a, me mfomsoɔ yɛ me nko ara asɛm.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Sɛ ampa sɛ mobɛma mo ho so wɔ me so na mode mʼanimguaseɛ ayɛ adanseɛ atia me a,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 ɛnneɛ monhunu sɛ Onyankopɔn ayɛ me bɔne na ɔde nʼatena atwa me ho ahyia.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 “Ɛwom sɛ mesu sɛ, ‘Wɔafom me’ deɛ, nanso obiara mmua me; meteam pɛ mmoa, nanso atɛntenenee biara nni hɔ.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Wasi me ɛkwan enti mentumi mensene; wama mʼakwan so aduru sum.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Wayi mʼanimuonyam afiri me so na watu mʼahenkyɛ afiri me ti so.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Wasɛe me akwannuasa nyinaa so de awie me; watu mʼanidasoɔ ase te sɛ dua.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Nʼabufuo huru tia me; na wakan me afra nʼatamfoɔ mu.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Nʼakodɔm ba anibereɛ so; wɔsisi mpie de tia me na wɔtwa me ntomadan ho hyia.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 “Wayi me nuammarima afiri me ho; na mʼamanifoɔ nso, watwe wɔn ho koraa.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Mʼabusuafoɔ kɔ; na me nnamfonom werɛ afiri me.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Mʼahɔhoɔ ne me mmaawa bu me sɛ ɔhɔhoɔ; mete sɛ ɔnanani ma wɔn.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Mefrɛ me ɔsomfoɔ, na ɔmmua; mpo, mete mʼano srɛ no.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Me home bɔn me yere; me ho afono mʼankasa nuammarima.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Mpo, mmarimmaa nkumaa bu me animtiaa; sɛ mepue a wɔdi me ho fɛw.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Me nnamfo berɛboɔ kyiri me; mʼadɔfoɔ asɔre atia me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Maka honam ne nnompe, na ɛkaa kakraa bi, anka merewu.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 “Monhunu me mmɔbɔ, me nnamfonom, monhunu mmɔbɔ, na Onyankopɔn nsa abɔ me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Adɛn enti na motaa me so, sɛdeɛ Onyankopɔn yɛ no? Na mommfa me honam mu yea yi saa ara?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 “Ao, anka wɔmfa me nsɛm nhyɛ nwoma mu, anka wɔntwerɛ wɔ nwoma mmobɔeɛ so,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 anka wɔmfa dadeɛ twerɛdua nyiyi wɔ sumpii so, anaa wɔnkrukyire wɔ abotan so afebɔɔ.
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Menim sɛ me odimafoɔ te ase, na awieeɛ no ɔbɛsɔre agyina asase so.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Na sɛ me wedeɛ wie sɛe a, mede mʼani bɛhunu Onyankopɔn.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Me ara mɛhunu no mede mʼani, na ɛnyɛ obi foforɔ ani, bɛhunu no. Mʼakoma ho pere no wɔ me mu.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 “Sɛ moka sɛ, ‘Yɛbɛteetee no, ɛfiri sɛ ɔhaw no firi ɔno ara’ a,
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 ɛsɛ sɛ mosuro akofena no. Abufuo nam akofena so de asotwe bɛba, na mobɛhunu sɛ atemmuo wɔ hɔ.”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
