Hiob 16
1 Afei Hiob buaeɛ sɛ,
А Јов одговори и рече:
2 “Mate nsɛm bebree a ɛte sɛ yeinom; na mo nyinaa moyɛ gyamserefoɔ!
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Mo kasa tentene no mma awieeɛ anaa? Ɛdeɛn na ɛha mo enti a mogu so redi anobaabaeɛ yi?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 Sɛ mo na mowɔ me tebea yi mu a, anka me nso mɛtumi akasa sɛ mo; anka mɛtumi akeka nsɛm a ɛyɛ dɛ atia mo na mabu mo animtiaa.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 Nanso, anka mɛhyɛ mo den; anka awerɛkyekyerɛ nsɛm a ɛbɛfiri mʼanomu no bɛma mo ahotɔ.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 “Nanso sɛ mekasa a, ɔyea a mete no remmoto; na sɛ mankasa nso a, ɛrennyae.
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Ao Onyankopɔn, ampa ara woama mabrɛ; woasɛe me fie pasaa.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 Woakyekyere me, ma abɛyɛ adansedie; me so teɛ ara na ɛreteɛ, na ɛdi adanseɛ tia me.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Onyankopɔn to hyɛ me so tete me wɔ nʼabufuo mu na ɔtwɛre ne se gu me so; deɛ ɔne me anya no pɔkyere nʼani hwɛ me.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 Nnipa bue wɔn ano di me ho fɛw; wɔbɔ me sotorɔ de bu me animtiaa na wɔka wɔn ho bɔ mu de tia me.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Onyankopɔn de me ama abɔnefoɔ. Wato me atwene amumuyɛfoɔ nsam.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Na biribiara kɔ yie ma me, nanso ɔdwerɛɛ me; ɔsɔɔ me kɔn mu, too me hwee hɔ. Ɔde me asi nʼani so;
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 nʼagyantofoɔ atwa me ho ahyia, ɔhwiree me sawa mu a wanhunu me mmɔbɔ maa me bɔnwoma pete guu fam.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Ɔba me so ɛberɛ biara; na ɔto hyɛ me so sɛ ɔkofoɔ.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 “Mapam ayitoma akata me wedeɛ so na masie mʼanintɔn wɔ mfuturo mu.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Agyaadwotwa ama mʼani ayɛ kɔɔ; sunsum kabii atwa mʼani ho ahyia.
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 Nanso, me nsa nyɛɛ basabasayɛ biara na me mpaeɛbɔ yɛ kronn.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 “Ao asase, nkata me mogya so; na mma wɔnsie me sufrɛ!
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Seesei mpo, me danseni wɔ soro; Me ɔkamafoɔ wɔ soro hɔ.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Me ɔdimafoɔ yɛ mʼadamfo ɛberɛ a mesu gu Onyankopɔn soɔ yi;
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 ɔgyina onipa anan mu di ma no wɔ Onyankopɔn anim sɛdeɛ obi di ma nʼadamfo no.
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 “Mfeɛ kakra bi akyi mɛtu kwan akɔ koransane.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
