< Mmebusɛm 6 >
1 Me ba, sɛ woadi akagyinamu ama ɔyɔnko bi, sɛ wode wo biribi asi awowa ama obi,
我兒,你如果為你的朋友作保,或為外人擊掌;
2 sɛ nea wokae ayi ka ama wo na sɛ wʼano asɛm afiri ayi wo a,
你如果為你口中說的話所連累,為你口中的言詞所束縛,
3 ɛno de yɛ eyi, me ba, na fa tetew wo ho, sɛ ɔyɔnko nsa aka wo no nti: fa ahobrɛase kɔ nʼanim; na kɔ so pa wo yɔnko no kyɛw!
那麼,我兒,你既然已陷在你友人的手中,你就該逃脫,該這樣做:火速前去,央求你的友人,
4 Mma wʼani nkum na ntɔ nko.
不要合上眼睛睡覺,也不要垂下眼瞼假寐,
5 Gye wo ho, sɛnea ɔforote guan fi ɔbɔmmɔfo nsam anaa sɛnea anomaa guan fi ofirisumfo afiri mu no.
應急速解救自己,如羚羊掙脫羅網,飛鳥逃脫獵人的圈套。
6 Ɔkwadwofo, kɔ ɔtɛtea nkyɛn; hwɛ nʼakwan, na hu nyansa!
懶漢,你去看看螞蟻,觀察牠的作風,便可得些智識:
7 Onni ɔsahene, onni ɔhwɛfo anaa sodifo bi,
牠沒有領袖,沒有監督,沒有君王,
8 nanso ɔde aduan sie wɔ ahuhurubere mu, ɔboaboa nnuan ano wɔ twabere.
但在夏天卻知準備食糧,在秋收時積貯養料。
9 Wo, ɔkwadwofo, wobɛda akosi da bɛn? Wubenyan bere bɛn?
懶漢,你要睡到幾時,你幾時纔睡醒﹖「
10 Nna kakra, nkotɔ kakra, nsa a woabobɔw de rehome kakra,
再睡片刻,再假寐片刻,再抱臂躺臥片刻! 」
11 ɛbɛma ohia aba wo so sɛ ɔkwanmukafo na ahokyere atow akyere wo sɛnea okura otuo.
這樣貧窮就要如同竊賊,困乏也要如同武士,向你侵襲。
12 Onipa teta ne ohuhuni a odi atoro kyin,
無賴與惡徒,行事滿口欺詐;
13 nea obu nʼani, na ɔde ne nan yɛ nsɛnkyerɛnne na ɔde ne nsateaa kyerɛkyerɛ ade,
他以眼傳神,以腳示意,以手指東畫西。
14 nea ɔde ne koma mu nnaadaa bɔ pɔw bɔne, na ɔde mpaapaemu ba bere biara.
他存心不良,常蓄意惹事生非。
15 Ɛno nti amanehunu bɛba no so prɛko pɛ; wɔbɛsɛe no mpofirim, a wɔrenya ano aduru.
為此,他的喪亡必突然來臨,霎時間全被毀滅,無法挽救。
16 Nneɛma asia na Awurade mpɛ, nneɛma ason na ɛyɛ nʼakyiwade:
上主憎恨的事,共有六件,連他心裏最厭惡的事,共有七件:
17 ani a ɛtra ntɔn, atoro tɛkrɛma, nsa a ɛka mogya a edi bem gu,
傲慢的眼睛,撒謊的舌頭,流無i辜者血的手,
18 koma a edwen amumɔyɛ ho, anan a etutu mmirika kɔyɛ bɔne,
策劃陰謀的心,疾趨行惡的腳,
19 ɔdansekurumni a odi atoro ne onipa a ɔde mpaapaemu ba anuanom mu.
說謊的假見證,和在兄弟間搬弄事非的人。
20 Me ba, tie wʼagya ahyɛde na nnyaa wo na nkyerɛkyerɛ mu.
我兒,應堅守你父親的命令,不要放棄你母親的教訓;
21 Fa kyekyere wo koma ho daa; na fa kyekyere wɔ kɔn mu.
應將二者常刻在你心中,繫在你的頸項上。
22 Wonantew a, ɛbɛkyerɛ wo kwan; sɛ woda a, ɛbɛwɛn wo; sɛ wunyan a, ɛbɛkasa akyerɛ wo.
她們在你行路時引領你,在你躺臥時看護你;在你醒來時與你交談。
23 Na saa ahyɛde yi yɛ kanea saa nkyerɛkyerɛ yi yɛ hann, na ahohyɛso nteɛso yi yɛ nkwa kwan,
因為父命是盞燈,母教是光明,嚴格的勸告是生命的道路,
24 ɛtwe wo fi ɔbea a onni suban pa no ho, fi ɔbeawarefo huhuni tɛkrɛmadɛ ho.
使你遠避惡意的女人,離開淫婦阿諛的言詞,
25 Mma wo kɔn nnɔ nʼahoɔfɛ, mma nʼani akyideda no ntwetwe wo,
不讓你的心貪戀她的美色,不讓她的秋波迷惑你,
26 efisɛ oguamanfo ma wʼanuonyam yɛ sɛ brodosin, na obi yere gyigye wo kɔ owu mu.
因為娼妓所求的只是一塊餅,有夫之婦卻獵取寶貴的生命。
27 Obi betumi asɔ gya agu ne srɛ so a nhyew nʼatade ana?
人豈能懷中藏火,而不燒毀自己的衣服﹖
28 Obi betumi anantew nnyansramma so a mpumpunnya mmobɔ nʼanan ho ana?
人豈能在火炭上行走,而不灼傷自己的腳﹖
29 Saa na ɔbarima a ɔne ɔbarima foforo yere da no te; obiara a ɔde ne nsa bɛka no no, remfa ne ho nni da.
與他人妻子通姦的人就是這樣:凡接近她的,必難免受罰。
30 Nnipa mmu ɔkorɔmfo a wakowia ade animtiaa sɛ ɔkɔm de no na ɔde rekodwudwo ano nti.
盜賊若因饑餓行竊以果腹,人都不鄙視他;
31 Mmom, sɛ wɔkyere no a, ɛsɛ sɛ otua mmɔho ason; sɛ ɛbɛma wahwere ne fi agyapade nyinaa mpo a.
但若被擒獲了,他仍須七倍償還,交出家中所有的財物。
32 Ɔbarima a ɔsɛe aware no nni adwene; obiara a ɔyɛ saa no sɛe ne ho.
與婦人通姦的人,實屬愚眛,他這樣做,卻是毀滅自己。
33 Ɔhwe ne animguase na obenya, na nʼahohora rempepa da.
他必遭受可恥的打擊,並且他的恥辱,永不得拭去,
34 Ninkutwe hwanyan okunu abufuw na sɛ ɔtɔ were a, ahummɔbɔ biara nni mu.
因為妒火能激怒男人,使他在報復時,決不留情;
35 Ɔrennye mpata biara; na ɔbɛpo adanmude, sɛ ɛso sɛ dɛn mpo a.
任何的賠償,他都不理睬;即便你多送禮品,他也不肯罷休。