< Mmebusɛm 22 >
1 Din pa ye sen ahonya bebrebe; sɛ wobedi wo ni ye sen dwetɛ anaa sikakɔkɔɔ.
美名胜过大财; 恩宠强如金银。
2 Ɔdefo ne ohiani wɔ ade baako, Awurade ne wɔn nyinaa Yɛfo.
富户穷人在世相遇, 都为耶和华所造。
3 Onitefo hu amanehunu a ɛreba na ohintaw ne ho, nanso atetekwaa kɔ nʼanim konya amane.
通达人见祸藏躲; 愚蒙人前往受害。
4 Ahobrɛase ne Awuradesuro ɛma ahonya ne anuonyam ne nkwa.
敬畏耶和华心存谦卑, 就得富有、尊荣、生命为赏赐。
5 Nsɔe ne mfiri wɔ amumɔyɛfo akwan so, nanso nea ɔbɔ ne kra ho ban no mmɛn ho.
乖僻人的路上有荆棘和网罗; 保守自己生命的,必要远离。
6 Kyerɛ abofra ɔkwan a ɔmfa so, na sɛ onyin a ɔremfi so.
教养孩童,使他走当行的道, 就是到老他也不偏离。
7 Adefo di ahiafo so, na boseagyefo yɛ nea ɔde fɛm somfo.
富户管辖穷人; 欠债的是债主的仆人。
8 Nea odua amumɔyɛsɛm no twa ɔhaw na wɔbɛsɛe nʼabufuwhyew abaa.
撒罪孽的,必收灾祸; 他逞怒的杖也必废掉。
9 Ɔyamyefo benya nhyira efisɛ ɔne ahiafo kyɛ nʼaduan.
眼目慈善的,就必蒙福, 因他将食物分给穷人。
10 Pam ɔfɛwdifo na basabasayɛ nso bɛkɔ; ntɔkwaw ne animka to atwa.
赶出亵慢人,争端就消除; 纷争和羞辱也必止息。
11 Obi a ɔdɔ koma a mu tew na ne kasa ho yɛ nyam no, benya ɔhene afa no adamfo.
喜爱清心的人因他嘴上的恩言, 王必与他为友。
12 Awurade ani wɛn nimdeɛ, na ɔsɛe ɔtorofo nsɛm.
耶和华的眼目眷顾聪明人, 却倾败奸诈人的言语。
13 Ɔkwadwofo ka se, “Gyata bi wɔ mfikyiri hɔ!” anaasɛ, “Wobekum me wɔ mmɔnten so.”
懒惰人说:外头有狮子; 我在街上就必被杀。
14 Ɔbea waresɛefo anom yɛ amoa donkudonku; nea ɔhyɛ Awurade abufuw ase no bɛtɔ mu.
淫妇的口为深坑; 耶和华所憎恶的,必陷在其中。
15 Agyimisɛm kyekyere abofra koma ho, nanso nteɛso abaa bɛpam no akɔ akyiri.
愚蒙迷住孩童的心, 用管教的杖可以远远赶除。
16 Obi besisi ohiani de apɛ ahonya, anaa ɔbɛkyɛ ɔdefo ade, ne nyinaa de no kɔ ohia mu.
欺压贫穷为要利己的, 并送礼与富户的,都必缺乏。
17 Yɛ aso na tie anyansasɛm yi; fa wo koma di me nkyerɛkyerɛ akyi,
你须侧耳听受智慧人的言语, 留心领会我的知识。
18 efisɛ eye sɛ wokora saa nsɛm yi wɔ wo koma mu, na ne nyinaa ada wʼano.
你若心中存记, 嘴上咬定,这便为美。
19 Sɛ ɛbɛyɛ a wode wo ho bɛto Awurade so, merekyerɛkyerɛ wo nnɛ, yiw ɛyɛ wo.
我今日以此特特指教你, 为要使你倚靠耶和华。
20 Menkyerɛw mmɛ aduasa mmaa wo, nea ɛyɛ afotusɛm ne nimdeɛ,
谋略和知识的美事, 我岂没有写给你吗?
21 a ɛkyerɛkyerɛ wo nokware ne nea akyinnye nni ho, sɛnea wubenya mmuae pa ama nea ɔsomaa wo no ana?
要使你知道真言的实理, 你好将真言回复那打发你来的人。
22 Mmɔ ahiafo korɔn, sɛ wɔyɛ ahiafo nti, na nsisi wɔn a wonni bi wɔ asennii,
贫穷人,你不可因他贫穷就抢夺他的物, 也不可在城门口欺压困苦人;
23 efisɛ Awurade bedi wɔn asɛm ama wɔn, na wafom afa wɔn a wɔfom ahiafo fa.
因耶和华必为他辨屈; 抢夺他的,耶和华必夺取那人的命。
24 Mfa obi a ne koma yɛ den no adamfo, na mfa wo ho mmɔ nea ne bo nkyɛ fuw,
好生气的人,不可与他结交; 暴怒的人,不可与他来往;
25 anyɛ saa a, wubesua nʼakwan na woakɔtɔ afiri mu.
恐怕你效法他的行为, 自己就陷在网罗里。
26 Nyɛ nea ɔde ne nsa hyɛ krataa ase di akagyinamu anaasɛ odi akagyinamu;
不要与人击掌, 不要为欠债的作保。
27 na sɛ wunni nea wɔde tua a wobehuam wo mpa mpo afi wʼase.
你若没有什么偿还, 何必使人夺去你睡卧的床呢?
28 Ntutu tete abo a wɔde ato hye, nea wo nenanom de sisii hɔ no.
你先祖所立的地界, 你不可挪移。
29 Wuhu obi a ne nsa akokwaw nʼadwuma ho ana? Ahemfo anim na ɔbɛsom, na ɔrensom wɔ mpapahwekwa anim.
你看见办事殷勤的人吗? 他必站在君王面前, 必不站在下贱人面前。