< Mmebusɛm 22 >
1 Din pa ye sen ahonya bebrebe; sɛ wobedi wo ni ye sen dwetɛ anaa sikakɔkɔɔ.
信譽比多財可取,敬仰必金銀可貴。
2 Ɔdefo ne ohiani wɔ ade baako, Awurade ne wɔn nyinaa Yɛfo.
富人與窮人彼此相遇,二者皆為上主所造。
3 Onitefo hu amanehunu a ɛreba na ohintaw ne ho, nanso atetekwaa kɔ nʼanim konya amane.
精明人遇見災禍,即行隱避;無知者反向前走,自招損害。
4 Ahobrɛase ne Awuradesuro ɛma ahonya ne anuonyam ne nkwa.
謙卑的賞報,是敬畏上主,是享有財富、尊榮和生命。
5 Nsɔe ne mfiri wɔ amumɔyɛfo akwan so, nanso nea ɔbɔ ne kra ho ban no mmɛn ho.
邪惡者的路上,滿佈荊棘羅網;潔身自愛的人,必能遠而避之。
6 Kyerɛ abofra ɔkwan a ɔmfa so, na sɛ onyin a ɔremfi so.
你教導孩童應行的道路,待他老年時也不會離棄。
7 Adefo di ahiafo so, na boseagyefo yɛ nea ɔde fɛm somfo.
富人宰割窮人,債主奴役債戶。
8 Nea odua amumɔyɛsɛm no twa ɔhaw na wɔbɛsɛe nʼabufuwhyew abaa.
播種邪惡的,必收穫災禍;他辛苦工作,必全屬徒然。
9 Ɔyamyefo benya nhyira efisɛ ɔne ahiafo kyɛ nʼaduan.
目光慈祥的,必蒙受祝福,因他將食糧,施捨給狂人。
10 Pam ɔfɛwdifo na basabasayɛ nso bɛkɔ; ntɔkwaw ne animka to atwa.
趕走了狂人,就除了爭執;爭訟與侮辱,亦相繼止息。
11 Obi a ɔdɔ koma a mu tew na ne kasa ho yɛ nyam no, benya ɔhene afa no adamfo.
純潔的心靈,是上主所愛;優雅的唇舌,是君王所悅。
12 Awurade ani wɛn nimdeɛ, na ɔsɛe ɔtorofo nsɛm.
上主的眼目,常衛護知識;敗類的言論,必加以毀滅。
13 Ɔkwadwofo ka se, “Gyata bi wɔ mfikyiri hɔ!” anaasɛ, “Wobekum me wɔ mmɔnten so.”
只有懶人說:「外面有獅子,在街市之中,我會被吞噬。」
14 Ɔbea waresɛefo anom yɛ amoa donkudonku; nea ɔhyɛ Awurade abufuw ase no bɛtɔ mu.
淫婦們的口,實是個深坑;上主惱怒的,必墮入其中。
15 Agyimisɛm kyekyere abofra koma ho, nanso nteɛso abaa bɛpam no akɔ akyiri.
孩童心中藏愚昧,只有戒尺能驅逐。
16 Obi besisi ohiani de apɛ ahonya, anaa ɔbɛkyɛ ɔdefo ade, ne nyinaa de no kɔ ohia mu.
欺壓窮人,是使他致富;饋贈富者,是使他貧窮。
17 Yɛ aso na tie anyansasɛm yi; fa wo koma di me nkyerɛkyerɛ akyi,
你應當傾聽智者的訓言,應專心致意領會我的知識。
18 efisɛ eye sɛ wokora saa nsɛm yi wɔ wo koma mu, na ne nyinaa ada wʼano.
你若細心存想,常在口中誦念,必會令你喜悅。
19 Sɛ ɛbɛyɛ a wode wo ho bɛto Awurade so, merekyerɛkyerɛ wo nnɛ, yiw ɛyɛ wo.
為使你的信賴全托於上主,我今日特將道路指示給你。
20 Menkyerɛw mmɛ aduasa mmaa wo, nea ɛyɛ afotusɛm ne nimdeɛ,
關於教誨和知識,我豈未多次寫過;
21 a ɛkyerɛkyerɛ wo nokware ne nea akyinnye nni ho, sɛnea wubenya mmuae pa ama nea ɔsomaa wo no ana?
使你認識真言實理,答覆前來問你的人﹖
22 Mmɔ ahiafo korɔn, sɛ wɔyɛ ahiafo nti, na nsisi wɔn a wonni bi wɔ asennii,
你不可因為人窮而剝削窮人,亦不可在城門口欺壓弱小者;
23 efisɛ Awurade bedi wɔn asɛm ama wɔn, na wafom afa wɔn a wɔfom ahiafo fa.
因為他們的案件,上主必予以辯護;凡剝奪他們的人,上主必討其生命。
24 Mfa obi a ne koma yɛ den no adamfo, na mfa wo ho mmɔ nea ne bo nkyɛ fuw,
易怒的人,不可與他交結,暴躁的人,不要與他往來,
25 anyɛ saa a, wubesua nʼakwan na woakɔtɔ afiri mu.
免得你沾染他的惡習,甘冒喪失性命的危險。
26 Nyɛ nea ɔde ne nsa hyɛ krataa ase di akagyinamu anaasɛ odi akagyinamu;
不要為別人擊掌,不要為債務作保;
27 na sɛ wunni nea wɔde tua a wobehuam wo mpa mpo afi wʼase.
免得你沒有什麼償還時,連你的床榻也被人奪走。
28 Ntutu tete abo a wɔde ato hye, nea wo nenanom de sisii hɔ no.
祖先立定的舊界,你不要加以移動。
29 Wuhu obi a ne nsa akokwaw nʼadwuma ho ana? Ahemfo anim na ɔbɛsom, na ɔrensom wɔ mpapahwekwa anim.
你曾見過辦事能幹的人嗎﹖他必侍立在君王面前,決不侍立在庸人面前。