Mmebusɛm 17
1 Aduan sakoo a asomdwoe wɔ ho ye sen ofi a aponto ahyɛ no ma nanso basabasayɛ wɔ mu.
乾餅一張而平安共食，勝於滿屋佳餚而互相爭吵。
2 Ɔsomfo nyansafo bedi ɔba nimguasefo so, na obenya ne kyɛfa wɔ agyapade no mu sɛ anuanom no mu baako.
聰明的僕人必能管治任性的兒子，且可與弟兄們共分產業。
3 Kyɛmfɛre wɔ hɔ ma dwetɛ na fononoo wɔ hɔ ma sikakɔkɔɔ nanso Awurade na ɔsɔ koma hwɛ.
鍋煉銀，爐煉金，上主煉人心。
4 Omumɔyɛfo tie nsusuwii bɔne; ɔtorofo yɛ aso ma adwene bɔne tɛkrɛma.
奸詐的人，愛聽胡言亂語；說謊的人，輕信是非長短。
5 Nea odi ahiafo ho fɛw no bu wɔn Yɛfo animtiaa; na nea ɔfoa amanehunu so no benya asotwe.
嘲笑窮人的是凌辱他的造主；幸災樂禍的，必不能脫免懲罰。
6 Nananom yɛ mmasiriwa anuonyam, na awofo yɛ wɔn mma ahohoahoa.
孫兒是老人的冠冕，父親是兒女的光榮。
7 Anotew nye mma ɔkwasea, saa ara na ano a edi atoro mfata ɔhene.
優雅的言詞，不適宜於愚人；虛偽的狂語，更不宜於君王。
8 Nea ɔma adanmude no hu sɛ ɛyɛ suman; osusuw sɛ nkonimdi bɛba bere biara.
賄賂在饋贈者眼中，有如寶石；不論他要轉向何方，無往不利。
9 Nea obu nʼani gu mfomso so no ma ɔdɔ kwan, na nea ɔkɔ so bɔ so no tetew nnamfonom ntam.
掩飾他人的過錯，可獲得友愛；屢念舊日的過惡，則離間友誼。
10 Animka sɔ onipa a ɔwɔ nhumu ani sen mmaa ɔha a wɔbɔ ɔkwasea.
對明智人一句指責，勝過對愚昧人百次杖擊。
11 Onipa bɔnefo ani wɔ atuatew nko ara so na wɔbɛsoma odwumayɛni tirimuɔdenfo akɔ no so.
暴徒只求叛亂，但有殘酷使者，奉命前來對付。
12 Eye sɛ wubehyia sisi a wɔawia ne mma sen ɔkwasea a ɔregyimi.
寧願遇見失掉幼子的母熊，不願逢著正在發狂的愚人。
13 Sɛ obi de bɔne tua papa so ka a, bɔne rempa ne fi da.
誰以怨報德，災禍必不離開他的家。
14 Ntɔkwaw mfiase te sɛ nea wɔretue suka; enti gyae ma ɛnka na ankɔfa ɔham amma.
爭論的開端，如水之破堤；在激辯之前，應極加制止。
15 Sɛ wobegyaa nea odi fɔ ne sɛ wobebu nea odi bem kumfɔ no, Awurade kyi nʼabien no nyinaa.
宣判罪人無罪，判定義人有罪：二者同為上主所憎惡。
16 Sika a ɛwɔ ɔkwasea nsam so nni mfaso, efisɛ onni botae biara sɛ obehu nyansa.
愚昧的人，既沒有頭腦，手執金錢買智慧，又何益之有﹖
17 Adamfo kyerɛ ɔdɔ bere nyinaa mu, wɔwo onuabarima ma ahokyere bere.
朋友平時常相愛，唯在難中見兄弟。
18 Obi a onni adwene no na ɔde ne nsa hyɛ krataa ase di akagyinamu nam so de si awowa ma ne yɔnko.
常為人擊掌作保，實是個無知之徒。
19 Nea ɔpɛ ntɔkwaw no dɔ bɔne; nea osi ɔpon tenten no frɛfrɛ ɔsɛe.
好爭辯的人，實喜愛罪過；高舉門戶的，必自趨滅亡。
20 Onipa a ɔwɔ porɔwee koma no nnya nkɔso; nea ɔwɔ nnaadaa tɛkrɛma no tɔ amane mu.
誰存心欺詐，不會得幸福；誰搬弄是非，必陷於災禍。
21 Nea ɔwo ɔbakwasea no di awerɛhow, ɔbakwasea agya nni anigye.
生糊塗孩子的，只有悲哀；糊塗人的父親，毫無樂趣。
22 Koma mu anigye yɛ aduru, ɛsa ɔyare, nanso honhom a abotow no yoyow nnompe.
愉快的心，是良好的治療；神志憂鬱，能使筋骨枯萎。
23 Omumɔyɛfo gye adanmude wɔ sum ase de kyea atɛntrenee.
惡人在大衣下受賄賂，是為顛倒正義的判詞。
24 Onipa a ɔwɔ nhumu no ani kɔ nyansa so, na ɔkwasea toto nʼani kosi asase ano.
精明的人，常面向智慧；愚者的眼，向地極呆望，
25 Ɔbakwasea hyɛ nʼagya awerɛhow, na ɔma nea onyinsɛn no no di yaw.
愚昧的兒子，是他父親的痛苦，是他生母的憂傷。
26 Enye sɛ wɔtwe nea odi bem aso, anaasɛ wotwa adwumayɛfo mmaa wɔ wɔn nokwaredi nti.
科罰無辜，已屬不當；杖責君子，更屬不義。
27 Onimdefo dwene nʼanom kasa ho, na nea ɔwɔ nhumu no wɔ abodwo.
智者必沉默寡言，達人必心神鎮定。
28 Mpo sɛ ɔkwasea yɛ dinn a wobu no sɛ onyansafo, na sɛ omua nʼano a wobu no sɛ ɔwɔ nhumu.
愚人不發言，亦可充作智者；若謹口慎言，亦可視為哲人。
