< Mmebusɛm 15 >
1 Mmuae pa sianka abufuwhyew, nanso asɛm a ano yɛ den hwanyan abufuw mu.
回答柔和,使怒消退; 言語暴戾,觸動怒氣。
2 Onyansafo tɛkrɛma yi nimdeɛ ayɛ, nanso ɔkwasea ano woro agyimisɛm.
智慧人的舌善發知識; 愚昧人的口吐出愚昧。
3 Awurade ani hu baabiara, na ɛhwɛ amumɔyɛfo ne apapafo.
耶和華的眼目無處不在; 惡人善人,他都鑒察。
4 Tɛkrɛma a ɛde abodwo ba yɛ nkwadua, nanso nnaadaa tɛkrɛma dwerɛw honhom.
溫良的舌是生命樹; 乖謬的嘴使人心碎。
5 Ɔkwasea mfa nʼagya nteɛso nyɛ hwee, na nea otie nteɛso no kyerɛ sɛ ɔyɛ onitefo.
愚妄人藐視父親的管教; 領受責備的,得着見識。
6 Ahonya bebree wɔ ɔtreneeni fi, nanso amumɔyɛfo adenya de ɔhaw brɛ wɔn.
義人家中多有財寶; 惡人得利反受擾害。
7 Anyansafo ano trɛtrɛw nimdeɛ mu, nanso ɛnyɛ saa na nkwaseafo koma te.
智慧人的嘴播揚知識; 愚昧人的心並不如此。
8 Awurade kyi amumɔyɛfo afɔrebɔ, nanso teefo mpaebɔ sɔ nʼani.
惡人獻祭,為耶和華所憎惡; 正直人祈禱,為他所喜悅。
9 Awurade kyi amumɔyɛfo akwan, nanso ɔdɔ wɔn a wotiw trenee.
惡人的道路,為耶和華所憎惡; 追求公義的,為他所喜愛。
10 Asotwe dennen wɔ hɔ ma nea ɔman fi ɔkwan no so, nea ɔtan nteɛso no bewu.
捨棄正路的,必受嚴刑; 恨惡責備的,必致死亡。
11 Owu ne Ɔsɛe da Awurade anim, na nnipa koma mu de, onim ma ɛboro so. (Sheol )
陰間和滅亡尚在耶和華眼前, 何況世人的心呢? (Sheol )
12 Ɔfɛwdifo mpɛ nteɛso; onkobisa anyansafo hwee.
褻慢人不愛受責備; 他也不就近智慧人。
13 Anigye koma ma anim yɛ sereserew, na koma a abotow dwerɛw honhom.
心中喜樂,面帶笑容; 心裏憂愁,靈被損傷。
14 Nhumufo koma hwehwɛ nimdeɛ, nanso ɔkwasea ano ka agyimisɛm.
聰明人心求知識; 愚昧人口吃愚昧。
15 Wɔn a wɔhyɛ wɔn so nna nyinaa yɛ mmɔbɔmmɔbɔ, nanso anigye koma wɔ daa ahosɛpɛw mu.
困苦人的日子都是愁苦; 心中歡暢的,常享豐筵。
16 Ketewa bi a yenya a Awurade suro ka ho no ye sen ahonyade bebree a ɔhaw bata ho.
少有財寶,敬畏耶和華, 強如多有財寶,煩亂不安。
17 Nhabamma aduan a ɔdɔ wɔ mu no ye sen nantwi sradenam a ɔtan bata ho.
吃素菜,彼此相愛, 強如吃肥牛,彼此相恨。
18 Nea ne bo fuw ntɛm no de mpaapaemu ba, nanso nea ɔwɔ ntoboase pata ntɔkwaw.
暴怒的人挑啟爭端; 忍怒的人止息紛爭。
19 Nsɔe ama onihawfo kwan asiw, nanso teefo kwan yɛ ɔtempɔn.
懶惰人的道像荊棘的籬笆; 正直人的路是平坦的大道。
20 Ɔba nyansafo ma nʼagya ani gye, nanso ɔba kwasea bu ne na animtiaa.
智慧子使父親喜樂; 愚昧人藐視母親。
21 Agyimisɛm ma nea onni adwene ani gye, nanso nea ɔwɔ ntease no fa ɔkwan a ɛteɛ so.
無知的人以愚妄為樂; 聰明的人按正直而行。
22 Nhyehyɛe a enni afotu no sɛe, nanso afotufo bebree ma ɛyɛ yiye.
不先商議,所謀無效; 謀士眾多,所謀乃成。
23 Onipa a ɔma mmuae a ɛfata no ani gye, asɛm a ɛba bere pa mu no nso ye.
口善應對,自覺喜樂; 話合其時,何等美好。
24 Onyansafo asetena mu kwan ma no nkɔso, esiw ne da mukɔ ho kwan. (Sheol )
智慧人從生命的道上升, 使他遠離在下的陰間。 (Sheol )
25 Awurade sɛe ɔhantanni fi, na ɔma akunafo ahye yɛ pɛpɛɛpɛ.
耶和華必拆毀驕傲人的家, 卻要立定寡婦的地界。
26 Awurade kyi amumɔyɛfo nsusuwii, nanso nʼani sɔ wɔn a wɔyɛ kronkron no de.
惡謀為耶和華所憎惡; 良言乃為純淨。
27 Odifudepɛfo de ɔhaw brɛ nʼabusua, nanso nea okyi kɛtɛasehyɛ no benya nkwa.
貪戀財利的,擾害己家; 恨惡賄賂的,必得存活。
28 Ɔtreneeni koma kari ne mmuae, nanso omumɔyɛfo ano woro bɔne.
義人的心,思量如何回答; 惡人的口吐出惡言。
29 Awurade mmɛn amumɔyɛfo koraa, nanso ɔte ɔtreneeni mpaebɔ.
耶和華遠離惡人, 卻聽義人的禱告。
30 Anim a ɛtew ma koma nya ahomeka, na asɛm pa ma nnompe ahoɔden.
眼有光,使心喜樂; 好信息,使骨滋潤。
31 Nea otie animka a ɛma nkwa no ne anyansafo bɛbɔ mu atena ase.
聽從生命責備的, 必常在智慧人中。
32 Nea ɔmfa ahohyɛso no bu ne ho animtiaa, na nea otie nteɛso no nya nhumu.
棄絕管教的,輕看自己的生命; 聽從責備的,卻得智慧。
33 Awurade suro kyerɛ onipa nyansa, ahobrɛase di anuonyam anim.
敬畏耶和華是智慧的訓誨; 尊榮以前,必有謙卑。