Mmebusɛm 13
1 Ɔba nyansafo tie nʼagya nkyerɛkyerɛ; na ɔfɛwdifo ntie animka.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Nneɛma pa a efi onipa anom no ma no anigye, na wɔn a wonni nokware no kɔn dɔ kitikitiyɛ.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Nea ɔkora nʼano no kora ne nkwa so, nanso nea ɔkasa a onsusuw ho no bɛba ɔsɛe mu.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Onihawfo pere hwehwɛ nanso onya hwee, na nea ɔyɛ adwuma no nya nea ɔpɛ biara.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Atreneefo kyi nea ɛnyɛ nokware, nanso amumɔyɛfo de aniwu ne ahohora ba.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Trenee bɔ ɔnokwafo ho ban, na amumɔyɛsɛm tu ɔbɔnefo gu.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Obi yɛ ne ho sɛ ɔdefo, a nso onni hwee, ɔfoforo yɛ ne ho sɛ ohiani, nso ɔwɔ ahonya bebree.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Obi ahonya betumi agye no nkwa, nanso ohiani nte ahunahuna biara.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Atreneefo kanea hyerɛn pa ara, nanso wodum amumɔyɛfo kanea.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Ahantan de ntɔkwaw nko ara na ɛba, na wohu nyansa wɔ wɔn a wotie afotu mu.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Ahonya a ɛnam ɔkwammɔne so no hwere ntɛm so, na nea ɔboa sika ano nkakrankakra no ma ɛdɔɔso.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Anidaso a wotu hyɛ da no bɔ koma ɔyare, nanso anigyinade a nsa aka no yɛ nkwadua.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Nea otwiri akwankyerɛ no betua so ka, nanso wɔma nea ɔde obu ma mmara no akatua.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Onyansafo nkyerɛkyerɛ te sɛ nkwa asuti, eyi onipa fi owu afiri mu.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Nhumu pa de adom ba, nanso atorofo akwan so yɛ den.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Ɔbadwemma biara yɛ nʼade wɔ nimdeɛ mu, nanso ɔkwasea da nʼagyimisɛm adi.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Ɔsomafo mumɔyɛfo tɔ amane mu, nanso ɔnanmusini nokwafo de abodwo ba.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Nea ɔpo nteɛso no kɔ ohia ne animguase mu, na wɔhyɛ nea otie nteɛso no anuonyam.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Akɔnnɔde a nsa aka ma ɔkra ani gye, nanso nkwaseafo kyi sɛ wɔtwe wɔn ho fi bɔne ho.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Nea ɔne onyansafo nantew no hu nyansa, na nea ɔne nkwaseafo bɔ no hu amane.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Ɔhaw di ɔbɔnefo akyi, na nkɔso yɛ ɔtreneeni akatua.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Onipa pa de agyapade gyaw ne nenanom, na wɔkora ɔbɔnefo ahonyade so ma ɔtreneeni.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Ohiani afum nnɔbae tumi ba pii, nanso ntɛnkyew pra kɔ.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Nea ɔkyɛe nʼabaa so no tan ne ba, na nea ɔdɔ no no hwɛ sɛ ɔbɛteɛ no.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Atreneefo didi ma wɔn koma mee, nanso ɔkɔm de amumɔyɛfo.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
