< Hiob 9 >

1 Na Hiob kasaa bio se:
А Јов одговори и рече:
2 “Yiw, minim sɛ eyi yɛ nokware. Na ɛbɛyɛ dɛn na ɔdesani bɛteɛ wɔ Onyankopɔn anim?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Sɛ obi pɛ sɛ ɔne Onyankopɔn yiyi ano a, ɔrentumi nyi nsɛm apem mu baako mpo ano.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Ne nyansa mu dɔ, na ne tumi so. Hena na ɔne no adi asi na ne ho baabiara anti?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Otutu mmepɔw a wonnim ho hwee obubu wɔn fa so wɔ nʼabufuw mu.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Ɔwosow asase fi ne sibea, na ɔma ne nnyinaso wosow biribiri.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Ɔkasa kyerɛ owia na ɛnhyerɛn, na ɔsɔw nsoromma hyerɛn ano.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Ɔno nko ara na ɔtrɛw ɔsoro mu, na ɔnantew po asorɔkye so.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Ɔno ne Nyankrɛnte, Akokɔbeatan ne ne mma Yɛfo; anafo fam nsorommakuw no.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Ɔyɛ anwonwade a wontumi nte ase, nsɛnkyerɛnne a wontumi nkan.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Sɛ ɔnam me ho a, minhu no; sɛ ɔsen a, minhu no.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Sɛ ohwim kɔ a, hena na osiw no kwan? Hena na obetumi abisa no se, ‘Dɛn na woreyɛ yi?’
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Onyankopɔn nkora nʼabufuw so; Rahab aboafo mpo ho popo wɔ nʼanim.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 “Na me ne hena a mene no beyiyi ano? Mɛyɛ dɛn anya nsɛm a me ne no de begye akyinnye?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Sɛ minnim ho hwee mpo a, merentumi nyi nʼano; ɛno ara ne sɛ mɛsrɛ ahummɔbɔ afi me temmufo nkyɛn.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Mpo, sɛ mefrɛ no na ɔba a, minnye nni sɛ obetie mʼasɛm.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Ɔde asorɔkye bɛhwe me ama mʼapirakuru adɔɔso kwa.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Ɔremma minnya mʼahome, bio, ɔde awerɛhow bɛhyɛ me ma tɔ.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Sɛ ɛyɛ ahoɔden asɛm a, ɔyɛ ɔhoɔdenfo! Na sɛ ɛba atɛntrenee nso a, hena na ɔne no bedi asi?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Sɛ midi bem mpo a, mʼano bebu me kumfɔ; sɛ me ho nni asɛm a, ebebu me fɔ.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 “Ɛwɔ mu sɛ midi bem de, nanso mimmu me ho; abrabɔ afono me.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Ne nyinaa yɛ pɛ; ɛno nti na meka se, ‘Ɔsɛe nea ne ho nni asɛm ne omumɔyɛfo.’
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Bere a amanehunu de owu aba no, ɔserew nea ne ho nni asɛm no abawpa.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Bere a asase akɔ amumɔyɛfo nsam no, ofura ɛso atemmufo ani. Sɛ ɛnyɛ ɔno a, na ɛyɛ hena?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 “Me nna ho yɛ hare sen ommirikatufo; ɛsen kɔ a anigye kakra mpo nni mu.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Etwa mu kɔ sɛ akorow a wɔde paparɔso ayɛ te sɛ akɔre a wɔretow akyere wɔn hanam.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Sɛ meka se, ‘Me werɛ mfi mʼanwiinwii, mɛsakra me nsɛnka, na maserew a,’
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 me yaw ahorow no bɔ me hu ara. Na minim sɛ, woremmu me bem.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Woabu me fɔ dedaw nti, adɛn na ɛsɛ sɛ mehaw me ho kwa?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Mpo sɛ ɛba sɛ mede samina guare na mede samina hohoro me nsa ho a,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 wobɛtow me akyene dontori amoa mu, ama mʼatade mpo akyi me.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 “Ɔnyɛ onipa te sɛ me na mayi nʼano, na yɛakogyina asennii abobɔ yɛn nkuro.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Sɛ anka obi wɔ hɔ a obesiesie yɛn ntam na waka yɛn baanu abɔ mu,
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 obi a obeyi Onyankopɔn abaa afi me so, na nʼahunahuna ammɔ me hu bio.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 Anka mɛkasa a merensuro no, nanso saa tebea a mewɔ mu yi de, mintumi.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.

< Hiob 9 >