Hiob 8
1 Na Suhini Bildad buae se:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 “Wobɛkɔ so aka saa nsɛm yi akosi da bɛn? Wo nsɛm yɛ mframa huhuw.
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Onyankopɔn kyea atɛntrenee ana? Otumfo kyea nea ɛteɛ ana?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Bere a wo mma yɛɛ bɔne tiaa no no, ogyaw wɔn maa wɔn bɔne so akatua.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Nanso sɛ wode wʼani bɛto Onyankopɔn so na woabɔ Otumfo no mpae,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 sɛ woyɛ kronkron, na woteɛ a, wo nti, ɔbɛma ne ho so mprempren na wama wo asi wo dedaw mu.
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 Wo mfiase bɛyɛ nkakrankakra na daakye woanya ama abu so.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 “Bisa awo ntoatoaso a atwa mu no, na hwehwɛ nea wɔn agyanom hui,
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 na wɔwoo yɛn nkyɛe na yennim hwee, yɛn nna wɔ asase yi so te sɛ sunsuma.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Wɔrenkyerɛkyerɛ wo na wɔrenka nkyerɛ wo ana? Wɔremfi wɔn ntease mu nka nsɛm bi ana?
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 So paparɔso betumi anyin akɔ soro wɔ baabi a ɛnyɛ ɔwora? Demmire betumi afifi baabi a nsu nni ana?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Bere a ɛrenyin a wontwae no, ɛhyew ntɛm so sen sare.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Saa na wɔn a wɔn werɛ fi Onyankopɔn no awiei te; saa ara na wɔn a wonni nyamesu no anidaso nkosi hwee.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Biribiara a nʼani da so no nni ahoɔden; nea ɔde ne ho to so no yɛ ananse ntontan.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Otweri ne ntontan, nanso ɛtetew; oso mu dennen, nanso ɛnyɛ yie.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Ɔte sɛ afifide a wogugu so nsu yiye a esi owia mu, ɛtrɛtrɛw ne mman mu wɔ turo no so;
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 Ne ntin nyin fa abotan ho, na ɛhwehwɛ ɔkwan kɔ abo mu.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Nanso sɛ wotu fi ne sibea a, saa beae no nnim no bio na ɛka se, ‘Minhuu wo da.’
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Ampa ara ne nkwa twa mu, na afifide foforo nyin asase no so.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 “Ampa ara Onyankopɔn mpo onipa a ne ho nni asɛm na ɔnhyɛ amumɔyɛfo nsa mu den.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Ɔbɛma woaserew bio, na wode ahosɛpɛw ateɛteɛ mu.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Wɔde aniwu befura wɔn a wɔtan wo, na amumɔyɛfo ntamadan bɛsɛe.”
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
