Hiob 7
1 “Asase so som nyɛ den mma onipa ana? Ne nkwanna nte sɛ ɔpaani de?
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 Sɛnea akoa ani gyina anwummere sunsuma, anaasɛ ɔpaani ho pere no nʼakatua ho no,
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 saa ara na wɔatwa asram hunu ato me hɔ, ne anadwo a ɔhaw wɔ mu ama me.
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 Sɛ meda a, midwen bisa se, ‘Bere bɛn na ade bɛkye?’ Nanso anadwo twa mu nkakrankakra, na mepere kosi ahemadakye.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 Asunson ne aporɔporɔw afura me nipadua, me were atetew na ɛrefi nsu.
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 “Me nna kɔ ntɛm sen ɔnwemfo akurokurowa, na ɛkɔ awiei a anidaso biara nni mu.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 Ao, Onyankopɔn, kae sɛ me nkwanna te sɛ ɔhome; na mʼani renhu anigye bio da.
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 Ani a ehu me mprempren no renhu me bio; mobɛhwehwɛ me, nanso na minni hɔ bio.
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 Ɔrensan mma ne fi da biara da bio; nʼatenae renkae no bio.
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 “Ɛno nti meremmua mʼano; mifi me honhom ahoyeraw mu akasa, mefi me kra ɔyaw mu anwiinwii.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 So meyɛ ɛpo anaa aboa kɛse a ɔwɔ bun mu, na mode me ahyɛ ɔwɛmfo nsa yi?
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 Sɛ midwen sɛ minya awerɛkyekye wɔ me mpa so, na mʼakongua adwudwo mʼanwiinwii ano a,
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 ɛno mpo na wode adaeso yi me hu na wode anisoadehu hunahuna me,
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 ɛno nti mepɛ ɔsɛn ne owu, sen me nipadua yi.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 Mimmu me nkwa; mentena ase afebɔɔ. Munnyaa me; na me nna nka hwee.
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 “Ɔdesani ne hena a ne ho hia wo sɛɛ, na wʼani ku ne ho,
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 na wohwehwɛ ne mu anɔpa biara na wosɔ no hwɛ bere biara?
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 Worennyi wʼani mfi me so da, anaasɛ worennyaa me bere tiaa bi mpo ana?
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 Sɛ mayɛ bɔne a, dɛn na mayɛ wo, Ao adesamma so wɛmfo? Adɛn nti na watu wʼani asi me so? Mayɛ adesoa ama wo ana?
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 Adɛn nti na wonkata me mmarato so na womfa me bɔne nkyɛ me? Ɛrenkyɛ biara, mɛda mfutuma mu. Wobɛhwehwɛ me nanso na minni hɔ bio.”
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
