Hiob 32
1 Enti saa mmarima baasa yi ammua Hiob bio, efisɛ na ɔteɛ wɔ ɔno ara ani so.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Na Busini Barakel babarima Elihu a ofi Ram abusua mu no bo fuw Hiob yiye sɛ obu ne ho bem na ommu Onyankopɔn mmom bem.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Ne bo fuw nnamfonom baasa no sɛ wɔantumi anya nnyinaso bi ammɔ Hiob nsɛm no angu, nanso wobuu no fɔ.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Elihu twɛn sɛ afoforo no bɛkasa akyerɛ Hiob, efisɛ na wɔanyinyin sen no.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Na ohuu sɛ nnipa baasa no nni asɛm biara ka bio no, nʼabufuw no sɔree.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Enti Busini Barakel babarima Elihu kae se, “Meyɛ abofra, na moyɛ mpanyimfo; ɛno nti na misuroo sɛ mɛka nea minim akyerɛ mo.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Medwenee sɛ, ‘Ɛsɛ sɛ mpanyimfo kasa; ɛsɛ sɛ wɔn a wɔn ani afi kyerɛ nyansa.’
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Nanso honhom a ɛte onipa mu, Otumfo no home no na ɛma ntease.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Ɛnyɛ mpanyimfo nko na wɔyɛ anyansafo, ɛnyɛ wɔn a wɔn ani afi nko na wɔte nea eye ase.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 “Enti mise: Muntie me; me nso mɛka mʼadwene.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Metwɛn wɔ bere a na morekasa, mitiee mo adwenkyerɛ; bere a na munhu nea monka no,
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 meyɛɛ aso maa mo pa ara, nanso mo mu biara antumi ankyerɛ sɛ Hiob ayɛ mfomso; mo mu biara anyi ne nsɛm no ano.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Monnka se, ‘Yɛahu nyansa; momma Onyankopɔn mmɔ nʼasɛm no ngu, na ɛnyɛ onipa.’
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Nanso Hiob nkasa ntia me, na merennyina mo adwenkyerɛ so mmua no.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 “Wɔn ho adwiriw wɔn, wonni hwee ka bio; wɔn nsɛm asa.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 So ɛsɛ sɛ metwɛn wɔ bere a wɔayɛ komm yi, saa bere yi a wogyinagyina ha yi a wonni mmuae biara no?
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Me nso mɛka bi me nso mɛka mʼadwene.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Efisɛ nsɛm ahyɛ mʼanom ma, na honhom a ɛte me mu no hyɛ me sɛ menka;
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Me mu no, mete sɛ nsa a ɛhyɛ toa mu te sɛ nsa kotoku foforo a ɛrebɛpae.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Ɛsɛ sɛ mekasa na me ho tɔ me; ɛsɛ sɛ mibue mʼano na mema mmuae.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Merenyɛ nhwɛanim na merennɛfɛdɛfɛ obiara;
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 na sɛ makwadaw adɛfɛdɛfɛ mu a, anka me Yɛfo beyi me afi hɔ ntɛm so.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
