Hiob 31
1 “Me ne mʼani yɛɛ apam sɛ meremfi akɔnnɔ mu, nhwɛ ababaa.
Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.
2 Dɛn ne onipa kyɛfa a efi ɔsoro Nyankopɔn nkyɛn? Dɛn ne nʼagyapade a efi ɔsoro Tumfo no nkyɛn?
A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?
3 Ɛnyɛ ɔsɛe mma amumɔyɛfo, atoyerɛnkyɛm mma wɔn a wɔyɛ bɔne ana?
TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?
4 Onhu mʼakwan na ɔnkan anammɔn biara a mitu ana?
Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?
5 “Sɛ manantew wɔ nkontompo mu anaasɛ matu mmirika adi nnaadaasɛm akyi a,
Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?
6 ma Onyankopɔn nkari me wɔ nsania papa so na obehu sɛ me ho nni asɛm;
Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!
7 sɛ mʼanammɔntu afom ɔkwan, sɛ me koma adi mʼani akyi, anaasɛ me nsa ho agu fi a
Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,
8 ɛno de ma afoforo nni nea madua, na ma wontutu me nnɔbae ngu.
neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!
9 “Sɛ ɔbea bi atɔ me koma so, anaasɛ matɛw me yɔnko bi pon akyi a,
Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,
10 ɛno de, me yere nyam ɔbarima foforo aduan, na mmarima afoforo ne no nna.
neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!
11 Efisɛ anka ɛno na ɛbɛyɛ aniwusɛm ne bɔne a ɛsɛ sɛ wɔtwe aso wɔ so.
Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,
12 Ɛyɛ ogya a ɛhyew kodu Ɔsɛe mu; na ebetumi atutu me nnɔbae ase.
užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.
13 “Sɛ mabu mʼasomfo mmarima ne mmea ntɛnkyew, bere a wɔne me nyaa asɛm,
Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,
14 sɛ Onyankopɔn de si mʼanim a dɛn na mɛyɛ? Sɛ wɔfrɛ me akontaabu a, mmuae bɛn na mɛma?
što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?
15 Ɛnyɛ nea ɔbɔɔ me wɔ ɔyafunu mu no na ɔbɔɔ wɔn? Ɛnyɛ onipa koro no na ɔyɛɛ yɛn baanu wɔ yɛn nanom yafunu mu?
Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?
16 “Sɛ mamma ahiafo nea wɔn koma pɛ anaa mama akunafo ani ayɛ wɔn yaw,
Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?
17 sɛ mabɔ mʼaduan ho atirimɔden a mamma ayisaa bi,
Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?
18 nanso efi mmerantebere mu matetew no sɛnea agya bɛyɛ, na efi ɔyafunu mu, mahwɛ akunafo.
TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!
19 Sɛ mahu obi a onni adurade na ɔrebrɛ, anaa ohiani bi a onni atade,
Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača
20 na sɛ wɔamfi koma mu anhyira me sɛ mede me nguan ho nwi kaa wɔn hyew,
a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?
21 sɛ mama me nsa so atia ayisaa bi, esiane sɛ mewɔ tumi wɔ asennii nti a,
Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,
22 ɛno de, ma me basa mpan mfi me mmati, ma emmubu mfi nʼapɔw so.
nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!
23 Misuroo ɔsɛe a efi Onyankopɔn nkyɛn, na nʼanuonyam ho suro nti mantumi anyɛ saa nneyɛe no.
Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.
24 “Sɛ mede me werɛ ahyɛ sikakɔkɔɔ mu anaasɛ maka akyerɛ sikakɔkɔɔ ankasa se, ‘Wo na wobɔ me ho ban,’
Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'
25 sɛ masɛpɛw me ho wɔ mʼahode bebrebe nti, ahode a me nsa aka yi,
Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?
26 sɛ mahwɛ owia ne ne hyerɛn anaa ɔsram a ɔnam anuonyam mu,
Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,
27 ama aka me koma a obiara nnim na me nsa yɛɛ wɔn atuu de nidi maa wɔn a,
moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?
28 ɛno de, na eyinom nso bɛyɛ bɔne a wobu ho atɛn, efisɛ na manni Onyankopɔn a ɔte ɔsoro no nokware.
Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.
29 “Sɛ mʼani gyee wɔ me tamfo amanehunu nti anaa mesrew no wɔ ɔhaw a aba ne so nti,
Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,
30 memmaa mʼano nyɛɛ bɔne sɛ mɛdome ne nkwa,
ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?
31 sɛ nnipa a wɔwɔ me fi mu nkaa da sɛ, ‘Hena na Hiob pon so nam mmee no da?’
Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?
32 Ɔhɔho biara anna abɔnten so da, efisɛ me pon ano daa hɔ da biara maa akwantufo,
Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.
33 Makata me bɔne so sɛnea nnipa yɛ de mʼafɔdi ahyɛ me koma mu
Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu
34 esiane sɛ misuroo nnipadɔm ne ahohora a efi mmusua hɔ no nti na meyɛɛ komm a mamfi adi.
jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?
35 (“Ao, sɛ anka mewɔ obi a obetie me. Mede me din ahyɛ mʼanoyi ase, ma Otumfo no mmua me; ma nea ɔbɔ me kwaadu no nkyerɛw ne sobobɔ.
O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,
36 Ampa ara, mɛhyɛ wɔ me mmati, mɛhyɛ sɛ ahenkyɛw.
i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.
37 Mebu mʼanammɔntu biara ho akontaa akyerɛ no; mɛkɔ nʼanim sɛ ɔheneba.)
Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti.”
38 “Sɛ mʼasase teɛ mu tia me na nusu fɔw ne nkɔ nyinaa,
Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;
39 sɛ madi so aba a mintuaa ka anaasɛ mabu so apaafo no aba mu a,
ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,
40 ma nsɔe mfifi nsi awi anan mu na wura mfuw nsi atoko anan mu.” Hiob nsɛm no asi.
[40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.
