< Mezmurlar 56 >

1 Müzik şefi için “Uzak Yabanıl Fıstık Ağaçlarındaki Güvercin” makamında Davut'un Miktamı - Gat Kenti'nde Filistliler kendisini yakaladığı zaman Acı bana, ey Tanrı, Çünkü ayak altında çiğniyor insanlar beni, Gün boyu saldırıp eziyorlar.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Düşmanlarım ayak altında çiğniyor beni her gün, Küstahça saldırıyor çoğu.
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 Sana güvenirim korktuğum zaman.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Tanrı'ya, sözünü övdüğüm Tanrı'ya Güvenirim ben, korkmam. İnsan bana ne yapabilir?
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Gün boyu sözlerimi çarpıtıyorlar, Hakkımda hep kötülük tasarlıyorlar.
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 Fesatlık için uğraşıyor, pusuya yatıyor, Adımlarımı gözlüyor, canımı almak istiyorlar.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 Kötülüklerinin cezasından kurtulacaklar mı? Ey Tanrı, halkları öfkeyle yere çal!
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Çektiğim acıları kaydettin, Gözyaşlarımı tulumunda biriktirdin! Bunlar defterinde yazılı değil mi?
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Seslendiğim zaman, Düşmanlarım geri çekilecek. Biliyorum, Tanrı benden yana.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Sözünü övdüğüm Tanrı'ya, Sözünü övdüğüm RAB'be,
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 Tanrı'ya güvenirim ben, korkmam; İnsan bana ne yapabilir?
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 Ey Tanrı, sana adaklar adamıştım, Şükran kurbanları sunmalıyım şimdi.
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Çünkü canımı ölümden kurtardın, Ayaklarımı tökezlemekten korudun; İşte yaşam ışığında, Tanrı huzurunda yürüyorum.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

< Mezmurlar 56 >