< Eyüp 39 >

1 “Dağ keçilerinin ne zaman doğurduğunu biliyor musun? Geyiklerin yavruladığı zamanı sen mi gözlüyorsun?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Sen mi sayıyorsun doğuruncaya dek geçirdikleri ayları? Doğurdukları zamanı biliyor musun?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Çöküp yavrularını doğurur, Kurtulurlar sancılarından.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Güçlenir, kırda büyür yavrular, Gider, bir daha dönmezler.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 “Kim yaban eşeğini başı boş gönderdi, Kim bağlarını çözdü?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Yurt olarak ona bozkırı, Barınak olarak tuzlayı verdim.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Kentteki kargaşaya güler o, Sürücünün bağırdığını duymaz.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Otlamak için tepeleri dolaşır, Yeşillik arar.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 “Yaban öküzü sana kulluk etmek ister mi? Geceyi senin yemliğinin yanında geçirir mi?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Sabanla yarık açsın diye ona bağ vurabilir misin? Arkanda, ovalarda tırmık çeker mi?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Çok güçlü diye ona bel bağlayabilir misin? Ağır işini ona bırakabilir misin?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Ekinini getireceğine, Buğdayını harman yerinde toplayacağına güvenir misin?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 “Devekuşunun kanatları sevinçle dalgalanır, Ama leyleğin kanatları ve tüyleriyle kıyaslanamaz.
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Devekuşu yumurtalarını yere bırakır, Onları kumda ısıtır,
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Ayak altında ezilebileceklerini, Yabanıl hayvanlarca çiğnenebileceklerini düşünmez.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Yavrularına sert davranır, kendinin değilmiş gibi, Çektiği zahmetin boşa gideceğine üzülmez.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Çünkü Tanrı ona bilgelik bağışlamamış, Anlayıştan pay vermemiştir.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Yine de koşmak için kabarınca Ata ve binicisine güler.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 “Sen mi ata güç verdin, Dalgalanan yeleyi boynuna giydirdin?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Sen misin onu çekirge gibi sıçratan, Gururlu kişnemesiyle korku saçtıran?
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Ayakları toprağı şiddetle eşer, Gücünden ötürü sevinçle coşar, Savaşçının üstüne yürür.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Korkuya güler, hiçbir şeyden yılmaz, Kılıç önünde geri adım atmaz.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Ok kılıfı, parıldayan mızrak ve pala Üzerinde takırdar atın.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Coşku ve heyecanla uzaklıkları yutar, Boru çalınca duramaz yerinde.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Boru çaldıkça, ‘Hi!’ diye kişner, Savaş kokusunu, komutanların gürleyen sesini, Savaş çığlıklarını uzaklardan duyar.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 “Atmaca senin bilgeliğinle mi süzülüyor, Kanatlarını güneye doğru açıyor?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Kartal senin buyruğunla mı yükseliyor, Yuvasını yükseklere kuruyor?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Uçurum kenarlarında konaklıyor, Sivri kayalar onun kalesi.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Oradan gözetliyor yiyeceğini, Gözleri avını uzaktan seçiyor.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Onun yavruları kanla beslenir, Leşler neredeyse, o da oradadır.”
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.

< Eyüp 39 >