Saame 78
1 Ko e Saame akonaki ʻa ʻAsafi. Fakafanongo ʻa hoku kakai ki heʻeku akonaki: fakatokangaʻi homou telinga ki he ngaahi lea ʻa hoku ngutu.
阿撒夫的訓誨歌。 我的百姓，請傾聽我的指教。請您們側耳，聽我口的訓導。
2 Te u mafaʻa hoku ngutu ʻi he fakatātā: te u fakahā ʻae ngaahi lea fufū mei muʻa:
我要開口講述譬喻，我要說出古代謎語。
3 ʻAia kuo tau fanongo ki ai pea ʻiloʻi, pea naʻe tala ia kiate kitautolu ʻe heʻetau ngaahi tamai.
凡我們所聽見所知道的，我們祖先傳報給我們的，
4 ʻE ʻikai te tau fufū ia mei heʻenau fānau, ka ʻe fakahā ki he toʻutangata ʻe hoko ʻae ongoongolelei ʻo Sihova, mo hono mālohi, mo e ngaahi ngāue mana naʻa ne fai.
我們不願隱瞞他們的子孫；要將上主的光榮和威能，他所施展的奇蹟和異行，都要 傳報給後代的眾生。
5 He naʻa ne fokotuʻumaʻu ʻae fono ʻia Sēkope, ʻo ne tuʻutuʻuni ʻae akonaki ʻi ʻIsileli, ʻaia naʻa ne fekauʻi ʻetau ngaahi tamai, koeʻuhi ke nau fakaʻilo ia ki heʻenau fānau:
他曾在雅各伯頒佈了誡命，也曾在以色列立定了法令；凡他吩咐我們祖先的事情，都要一一告知自己的子孫，
6 Koeʻuhi ke ʻilo ia ʻe he toʻutangata ʻe hoko, ʻio, ʻae fānau ʻe fanauʻi; ʻaia tenau tupu hake ʻo fakahā ia ki heʻenau fānau:
叫那未來的一代也要明悉，他們生長後，也要告知後裔，
7 Koeʻuhi kenau ʻamanaki lelei maʻuaipē ki he ʻOtua, pea ʻoua naʻa fakangalongaloʻi ʻae ngaahi ngāue ʻae ʻOtua, ka e tauhi ʻene ngaahi fekau:
叫他們仰望天主，不忘記他的工行，反而常要遵守天主的誡命，
8 Kaeʻoua naʻa tatau mo ʻenau ngaahi tamai, ko e toʻutangata paongataʻa mo angatuʻu; ko e toʻutangata naʻe ʻikai tenau teuteu honau loto ke lelei, pea naʻe ʻikai tuʻumaʻu honau laumālie ʻi he ʻOtua.
免得他們像他們的祖先，成為頑固背命的世代，成為意志薄弱不堅，而心神不忠於天主的世代。
9 Ko e fānau ʻa ʻIfalemi naʻe toʻo mahafutau, mo e ngaahi kaufana, naʻa nau hola ʻi he ʻaho ʻoe tau.
厄弗辣因的子孫，雖知挽弓射箭，但是在作戰的時日，卻轉背逃竄。
10 Naʻe ʻikai tenau fai ki he fuakava ʻae ʻOtua, pea naʻe ʻikai siʻi tenau loto ke ʻaʻeva ʻi heʻene akonaki;
他們沒有遵守同天主所立的盟約，他們更拒絕依照天主的法律生活。
11 Pea naʻa nau fakangalongaloʻi ʻene ngaahi ngāue, mo ʻene ngaahi mana naʻa ne fakahā kiate kinautolu.
又忘卻了天主的作為，和他顯給他們的奇事：
12 Naʻa ne fai ʻae ngaahi meʻa fakaofo ʻi he ʻao ʻo ʻenau ngaahi tamai, ʻi he fonua ko ʻIsipite, ʻi he ngoue ʻo Soani.
就是他昔日在埃及國和左罕地，當著他們祖先的面所行的奇蹟；
13 Naʻe vaeua ʻe ia ʻae tahi, pea ne pule kenau ʻalu atu ai; pea ne ngaohi ʻae tahi ke tuʻu fakatafungofunga pē.
他分開了大海，領他們出險，他使海水壁立，像一道堤岸；
14 Naʻa ne tataki foki ʻakinautolu ʻi he ʻaho ʻaki ʻae ʻao, pea ʻi he pō ʻaki ʻae maama ʻoe afi.
白天以雲柱領導他們，黑夜以火柱光照他們；
15 Naʻe fahiʻi ʻe ia ʻae ngaahi makatuʻu ʻi he toafa, pea ʻange ʻae inu kiate kinautolu ʻo hangē ʻoku mei he loloto lahi.
在曠野中，把岩石打破，水流如注，讓他們喝飽，
16 Naʻa ne ʻomi foki kiate kinautolu ʻae ngaahi vaitafe mei he makatuʻu, ʻo ne pule ke tafe hifo ʻae ngaahi vai ʻo hangē ko e ngaahi vaitafe lahi.
由岩石中湧出小河，引水流出相似江河。
17 Pea naʻa nau toe fai angahala kiate ia, ʻi heʻenau fakahouhau ki he Fungani Māʻolunga ʻi he toafa.
但是，他們依舊作惡而得罪上主，在沙漠地區仍然冒犯至高之主。
18 Pea naʻa nau ʻahiʻahiʻi ʻae ʻOtua ʻi honau loto, ʻi heʻenau lea ke maʻu ʻae kakano ʻi heʻenau holi kovi.
他們在自己心內試探天主，要求滿足自己貪欲的食物；
19 ʻIo, naʻa nau lauʻikoviʻi ʻae ʻOtua; naʻa nau pehē, “ʻE faʻa teuteu ʻe he ʻOtua ʻae keinangaʻanga ʻi he toafa?
並且出言反抗天主說：天主豈能設宴於沙漠？
20 Vakai, naʻe taaʻi ʻe ia ʻae makatuʻu, pea puna mei ai ʻae ngaahi vai, pea pito ʻo fetāfeaki ʻae ngaahi vaitafe; te ne faʻa tuku mai foki ʻae mā? ʻE faʻa tokonaki ʻe ia ʻae kakano maʻa hono kakai?”
他雖能擊石，使水湧出好似湍流；但豈能給人民備辦鮮肉與食物？
21 Ko ia naʻe fanongo ki ai ʻa Sihova, pea houhau ia: ko ia naʻe tutu ai ʻae afi kia Sēkope, pea naʻe tupu hake foki ʻae tuputāmaki ki ʻIsileli;
天主聽到後，遂即大發憤怒，烈火燃起，要將雅各伯焚去，怒燄生出，要將以色列剷除；
22 Koeʻuhi naʻe ʻikai tenau tui ki he ʻOtua, pea naʻe ʻikai ha falala ki heʻene fakamoʻui:
因為他們不相信天主，也不肯依靠他的救助。
23 Neongo ʻene fekauʻi ʻae ngaahi ʻao ʻi ʻolunga, mo ʻene toʻo ʻae ngaahi matapā ʻoe langi,
上主卻仍命令雲彩降下，開啟了天上的門閘，
24 ʻO ne tuku ke tō hifo ʻae mana kiate kinautolu kenau kai, pea ne foaki kiate kinautolu ʻae uite ʻoe langi.
給他們降下瑪納使他們有飯吃，此外給他們賞賜了天上的糧食。
25 Naʻe kai ʻe he tangata ʻae meʻakai ʻae kau ʻāngelo: naʻa ne tuku atu ʻae meʻakai kenau mākona ai.
天使的食糧，世人可以享受，他又賜下食物，使他們飽足。
26 Naʻe pule ʻe ia ke maʻili ʻae matangi hahake ʻi he langi: pea ne ʻomi mo e matangi tonga ʻi heʻene māfimafi.
他由高天激起了東風，以他的能力引出南風，
27 Naʻe fakatō hifo ʻe ia ʻae kakano kiate kinautolu ʻo tatau mo e efu, mo e fanga manu kapakau ʻo hangē ko e ʻoneʻone ʻoe tahi:
他們降下鮮肉多似微塵灰土，給他們降下飛禽，多似海岸沙數。
28 Pea naʻa ne tuku ke tō ia ʻi he lotolotonga ʻo honau fale fehikitaki, ʻo takatakai ʻi honau ngaahi nofoʻanga.
降落在他們軍營的中央，在他們帳幕的左右四方，
29 Ko ia naʻa nau kai, pea nau mākona: he naʻa ne ʻange kiate kinautolu ʻenau holi.
他們吃了，而且吃得十分飽飫，天主使他們的慾望得以滿足；
30 Naʻe ʻikai te nau mavahe mei heʻenau holi kovi. Ka ʻi he kei ʻi honau ngutu ʻae maʻanga,
但他們的食慾還沒有完全滿足，當他們口中還銜著他們的食物，
31 Naʻe hoko ʻae houhau ʻoe ʻOtua kiate kinautolu, ʻo ne tāmateʻi ʻae fungani kakai sino ʻiate kinautolu, pea ne tā hifo ʻae kau tangata kuo fili ʻi ʻIsileli.
天主便對他們大發怒憤，殺死了他們肥壯的勇兵，擊倒了以色列的青年人。
32 Naʻe hoko ʻae ngaahi meʻa ni, ka naʻa nau kei fai angahala pē, ʻo ʻikai tui ki heʻene ngaahi ngāue mana.
雖然如此，他們仍然犯罪，還是不信他的奇妙作為。
33 Ko ia naʻa ne fakaʻosi ai honau ngaahi ʻaho ʻi he meʻa vaʻinga pē, mo honau ngaahi taʻu ʻi he mamahi.
他使他們的時日，迅速消逝，又使他們的歲月，猝然過去。
34 Pea ʻi heʻene tāmateʻi ʻakinautolu, naʻa nau toki kumi kiate ia: ʻonau tafoki ʻo fehuʻi fakavave ki he ʻOtua.
上主擊殺他們，他們即來尋覓上主，他們回心轉意，也熱切地尋求天主，
35 Pea naʻa nau manatu ko honau maka ʻae ʻOtua, pea ko honau huhuʻi ʻae ʻOtua māʻolunga.
也想起天主是自己的磐石，至高者天主是自己的救主。
36 Ka naʻa nau lapu kiate ia ʻi honau ngutu, ʻonau loi kiate ia ʻaki honau ʻelelo.
但是他們卻滿口欺騙，以舌頭向他說出謊言。
37 He naʻe ʻikai totonu honau loto kiate ia, pea naʻe ʻikai tenau tuʻumaʻu ʻi heʻene fuakava.
他們的心對他毫無誠意，不忠於與他所立的約誓。
38 Ka naʻe fonu ia ʻi he ʻaloʻofa, ʻo ne fakamolemole ʻenau hia, pea naʻe ʻikai fakaʻauha ʻakinautolu: ʻIo, naʻe liunga lahi ʻene fakaafe hono houhau, pea naʻe ʻikai te ne ueʻi hake hono houhau kotoa pē.
但是他卻慈悲為懷，赦免罪污，沒有消滅他們，且常抑止憤怒；也未曾把自己全部怒火洩露。
39 He naʻa ne manatu ko e kakano pē ʻakinautolu; ko e matangi ʻoku mole atu, pea ʻikai toe haʻu.
他又想起他們不過是血肉，是一陣去而不復返的唏噓。
40 Naʻe liunga fiha ʻenau fakahouhau kiate ia ʻi he toafa, pea fakamamahiʻi ia ʻi he potu lala!
他們多少次在曠野裏觸犯了他，在沙漠中激怒了他，
41 ʻIo, naʻa nau foki kimui pea ʻahiʻahiʻi ʻae ʻOtua, ʻonau hūhūmamaʻi ʻae tokotaha māʻoniʻoni ʻo ʻIsileli.
三番五次試探了天主，侮辱了以色列的聖主。
42 Naʻe ʻikai tenau manatu ki hono nima, pe ko e ʻaho naʻa ne fakamoʻui ai ʻakinautolu mei he fili.
不再想念他那有力的手臂，拯救他們脫離敵手的時日：
43 Mo ʻene fai ʻene ngaahi fakaʻilonga ʻi ʻIsipite, mo ʻene ngaahi meʻa mana ʻi he ngoue ʻo Soani:
那日，他曾在埃及國顯了奇蹟，在左罕地行了異事。
44 Naʻa ne liliu honau ngaahi vaitafe ko e toto; mo honau ngaahi vai lahi, naʻe ʻikai tenau faʻa inu ai.
血染了他們的江河與流溪，致使他們沒有了可飲的清水。
45 Naʻe fekau atu ʻe ia kiate kinautolu ʻae ngaahi lango kehekehe, ʻaia naʻe keina ʻakinautolu; mo e fanga poto, ʻaia naʻe fakakoviʻi ʻakinautolu.
他使蠅蚋傷害他們，又使蛤蟆侵害他們。
46 Naʻe tuku foki ʻe ia ʻae fua ʻo ʻenau ngoue ki he ʻunufe, mo ʻenau ngāue ki he fanga heʻe.
把他們的產物交給蚱蜢，將他們的收穫餵給蝗虫。
47 Naʻa ne tāmateʻi ʻenau ngaahi vaine ʻaki ʻae ʻuhamaka, mo ʻenau ʻakau ko e sukamino ʻaki ʻae momoko lahi.
下冰雹把他們的葡萄打碎，降寒霜把他們的桑樹打毀，
48 Naʻe tuku foki ʻe ia ʻenau fanga manu ki he ʻuhamaka, mo ʻenau fanga sipi ki he ngaahi faisisili vela.
將他們的牲畜交給瘟疫，將他們的羊群交給毒疾。
49 Naʻe lī ʻe ia ʻae kakaha ʻo ʻene ʻita kiate kinautolu, ʻae houhau lahi, mo e tuputāmaki, mo e mamahi, ʻi heʻene fekau atu kiate kinautolu ʻae kau ʻāngelo ʻoe kovi.
向他們燃起憤怒之火，赫赫的震怒，以及災禍，好像侵害人們的群魔。
50 Naʻa ne tofa ʻae hala ki hono houhau; pea naʻe ʻikai te ne fakahaofi ʻenau moʻui mei he mate, ka naʻa ne tukuange ʻenau moʻui ki he mahaki lahi;
他為自己的憤怒開了路，未保存他們脫免於死途，瘟死了他們所有的牲畜，
51 ʻO ne tāʻi ʻae ʻuluaki fānau kotoa pē ʻi ʻIsipite; ko e fungani mālohi ʻi he ngaahi nofoʻanga ʻo Hami.
擊殺了埃及所有的長子，將含帳幕內的頭胎殺死。
52 Ka naʻa ne pule ke ʻalu atu ʻa hono kakai ʻoʻona ʻo hangē ko e fanga sipi, ʻo ne fakahinohino ʻakinautolu ʻi he toafa ʻo hangē ko e fuʻu fanga sipi.
他如領羊一般地領出了自己的百姓，他在曠野中引領他們有如引領羊群。
53 Pea naʻe tataki fiemālie atu ʻe ia ʻakinautolu, ko ia naʻe ʻikai ai tenau manavahē: ka naʻe lōmekina ʻe he tahi ʻa honau ngaahi fili.
領他們平安走過，使他們一無所畏。而海洋卻把他們的仇人完全淹斃。
54 Pea naʻe ʻomi ʻe ia ʻakinautolu ʻo ofi ki hono faletapu, ʻio, ki he moʻunga ni ʻaia kuo fakatau ʻe hono nima toʻomataʻu.
引領他們進入自己的聖地，到自己右手所佔領的山區。
55 Naʻe kapusi foki ʻe ia ʻae hiteni mei honau ʻao, ʻo ne vaheʻi kiate kinautolu ʻae tofiʻa ʻaki ʻae afo, pea ne pule ke nofo ʻae ngaahi faʻahinga ʻo ʻIsileli ʻi honau ngaahi fale fehikitaki.
親自在他們的面前把異民逐散，將那地方以抽籤方式分為家產，讓以色列各族住進他們的帳幔。
56 Ka naʻa nau kei ʻahiʻahiʻi mo fakahouhauʻi ʻae ʻOtua fungani māʻolunga, ʻo ʻikai tauhi ʻene ngaahi fekau:
但他們仍然試探和觸犯上主，沒有遵守至高者的法律，
57 Ka naʻa nau foki kimui, ʻo fai taʻeangatonu ʻo hangē ko ʻenau ngaahi tamai: naʻe ʻalu kehe ʻakinautolu ʻo hangē ko e kaufana taka kehe.
叛逆失信，如同他們的祖先，徘徊歧途，好像邪曲的弓箭。
58 Naʻa nau fakahouhau ia ʻaki honau ngaahi potu māʻolunga ʻonau fakafuaʻa ia ʻaki ʻenau ngaahi tamapua kuo tā.
因他們的丘壇，招惹了上主的義憤，因他們的雕像，激起了上主的怒. 恨。
59 Pea ʻi he ongoʻi ʻe he ʻOtua ʻae meʻa ni, naʻe houhau ai ia, ʻo fehiʻa lahi ki ʻIsileli:
天主一聽到，即發憤怒，想將以色列完全擯除；
60 Ko ia naʻa ne liʻaki ai ʻae fale fehikitaki ʻo Sailo, ʻae nofoʻanga ko ia naʻe fokotuʻu ʻe ia ʻi he lotolotonga ʻoe kakai;
甚至他離棄了史羅的居處，就是他在人間所住的帳幕。
61 ʻO ne tukuange hono mālohi ke pōpula, mo hono nāunau ki he nima ʻoe fili.
讓自己的力量為人俘擄，將自己的光榮交於敵手；
62 Naʻe fakatukutukuʻi foki ʻe ia hono kakai ki he heletā; pea naʻe houhau ia ki hono tofiʻa.
將自己的百姓交於刀劍，對自己的產業燃起怒燄。
63 Naʻe kai ke ʻosi ʻe he afi honau kau talavou; pea naʻe ʻikai mali ʻenau kau taʻahine.
烈火併吞了他們的青年，處女見不到婚嫁的喜宴；
64 Naʻe tō ʻenau kau taulaʻeiki ʻi he heletā; pea naʻe ʻikai fai ha tangi ʻe honau uaifi.
他們的司祭喪身刀劍，他們的寡婦不能弔唁。
65 Pea naʻe toki ʻā ai ʻae ʻEiki ʻo hangē ko ha taha naʻe mohe, pea hangē ko e tangata mālohi ʻoku kalanga ko e meʻa ʻi he uaine.
上主好似由睡夢中醒起，又好像酒後歡樂的勇士。
66 Pea naʻe taaʻi ʻe ia hono ngaahi fili ʻi honau potu kimui: naʻa ne tuku ʻakinautolu ke manukia maʻuaipē.
他由後方打擊自己的仇讎，使他們永永遠遠蒙羞受辱。
67 Pea naʻa ne liʻaki ʻae fale fehikitaki ʻo Siosefa, pea naʻe ʻikai te ne fili ʻae faʻahinga ʻo ʻIfalemi:
他並且棄捨了若瑟的帳幕，不再揀選厄弗辣因的家族。
68 Ka naʻa ne fili ʻae faʻahinga ʻo Siuta, ko e moʻunga ko Saione ʻaia naʻa ne ʻofa ki ai.
但他卻把猶大的家族揀選；以及自己喜愛的熙雍聖山。
69 Pea naʻa ne langa hono faletapu ʻo hangē ko e ngaahi fale māʻolunga, ʻo hangē ko e fonua ʻaia kuo fokotuʻumaʻu ke taʻengata.
他建築了聖殿如天之高遠，永遠奠定了它如地之牢堅。
70 Naʻe fili foki ʻe ia ʻa Tevita ko ʻene tamaioʻeiki, ʻo ne toʻo ia mei he ngaahi lotoʻā sipi:
揀選了自己的僕人達味，且自羊圈裏選拔了達味。
71 Naʻa ne ʻomi ia mei heʻene muimui ʻi he fanga sipi fefine naʻe talitali pō, ke ne fafanga ʻa Sēkope ko hono kakai, mo ʻIsileli ko hono tofiʻa.
上主召叫放羊時的達味，為牧放自己的百姓雅各伯，為牧放自己的人民以色列，
72 Pea naʻa ne fafanga ʻakinautolu ʻo fakatatau ki he angatonu ʻo hono loto; ʻo ne tataki ʻakinautolu ʻi he poto ʻo hono nima.
他以純潔的心牧養他們，他以明智的手領導了他們。
