Lea Fakatātā 6

1 ‌ʻE hoku foha, kapau kuo ke hoko ko e fetongi ki ho kāinga, kapau kuo ke fekuku nima mo ha muli,

Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

2 Tā kuo tauheleʻi koe ʻaki ʻae ngaahi lea mei ho ngutu, kuo ke fihia koe ʻi he ngaahi lea ʻa ho ngutu.

Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

3 ‌ʻE hoku foha, ke ke fai eni, koeʻuhi ke ke hao ʻoka ke ka tō ki he nima ʻo ho kāinga: ʻalu koe, ʻo fakavaivai koe, koeʻuhi ke ke lavaʻi ai ho kāinga.

Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

4 ‌ʻOua naʻa tuku ke mohe ho mata, pe tuku ke tulemohe ho laumata.

Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

5 Fakamoʻui koe ʻo hangē ko e kāseli mei he nima ʻoe tangata tuli manu, pea hangē ko e manupuna mei he nima ʻoe tangata tauhele.

Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6 ‌ʻA koe ko e fakapikopiko, ʻalu ki he lō; tokanga ki heʻene anga, pea ke poto ai;

Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

7 ‌ʻAia ʻoku ʻikai hano fakahinohino, pe enginaki, pe ha pule,

Нема вођу ни управитеља ни господара;

8 Ka ʻoku ne tokonaki ʻene meʻakai ʻi he faʻahitaʻu mafana, ʻo ne tānaki ʻene meʻakai ʻi he ututaʻu.

И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

9 ‌ʻA koe ko e fakapikopiko, ʻe fēfē hono fuoloa ʻo hoʻo mohe? Te ke toki tuʻu hake ʻafē mei hoʻo mohe?

Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

10 “ʻE toe siʻi pe ʻae mohe, ʻe toe siʻi mo e moʻumohea, ʻe toe siʻi mo e fehulunaki ʻoe nima ke mohe:”

Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

11 Pea pehē, ʻe haʻu ai hoʻo masiva ʻo hangē ha taha ʻoku fononga mai, pea mo hoʻo paea ʻo hangē ha tangata ʻoku toʻo mahafu.

У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

12 ‌ʻOku ʻalu mo e ngutu kovi, ʻae tangata ʻoku angakovi, mo e tangata angahala.

Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

13 ‌ʻOku kakamo ʻe ia ʻaki hono mata, ʻoku lea ʻaki ʻe ia hono vaʻe, ʻoku ako ʻaki ʻe ia hono louhiʻi nima;

Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

14 ‌ʻOku ʻi hono loto ʻae kovi, ʻoku ne fakatupu maʻuaipē ʻae kovi; ʻoku tūtuuʻi ʻe ia ʻae maveuveu.

Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

15 Ko ia ʻe hoko fakafokifā ai ʻa ʻene malaʻia; ʻe maumau fakafokifā ia taʻehanofakamoʻui.

Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

16 ‌ʻOku fehiʻa ʻa Sihova ki he meʻa ni ʻe ono: ʻio, ko e meʻa ʻe fitu ʻoku fakalielia ʻi hono ʻao:

На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

17 Ko e mata fielahi, ko e ʻelelo ʻoku loi, mo e nima ʻoku lilingi ʻae toto ʻoe taʻehalaia,

Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

18 Ko e loto ʻoku fakatupu ʻae ngaahi mahalo kovi, mo e vaʻe ʻoku veʻe vave ki he fai kovi,

Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

19 Ko e fakamoʻoni loi ʻoku lea ʻaki ʻae ngaahi loi, mo ia ʻoku fakatupu maveuveu ʻi he kāinga.

Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

20 ‌ʻE hoku foha, ke ke tauhi ʻae fekau ʻa hoʻo tamai, pea ʻoua naʻa liʻaki ʻae fono ʻa hoʻo faʻē:

Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

21 Nonoʻo maʻuaipē ia ki ho loto, pea kahoa ʻaki ia ʻi ho kia.

Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

22 ‌ʻOka ke ka ʻalu, te ne tataki koe; ʻoka ke ka mohe, te ne tauhi koe; pea ʻoka ke ka ʻā, te mo alea mo ia.

Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

23 He ko e fekau ko e tuʻunga maama ia: pea ko e fono ko e maama ia; pea ko e valoki fakapoto ko e hala ia ʻoe moʻui:

Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

24 Ke fakahaofi koe mei he fefine angahala, mei he lea fakaoloolo ʻae fefine muli.

Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

25 ‌ʻOua naʻa ke holi ʻi ho loto ki hono fakaʻofoʻofa; pea ʻoua naʻa tuku ke ne kākaaʻi koe ʻaki hono laumata.

Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

26 He ko e meʻa ʻi he fefine feʻauaki ʻoku fakamasivaʻi ʻae tangata ke toe siʻi ʻene konga mā: pea ʻe tuli ʻe he tonotangata ʻae moʻui mahuʻinga.

Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

27 ‌ʻE faʻa ʻai ʻe ha tangata ʻae afi ki hono fatafata, pea ʻikai vela hono ngaahi kofu?

Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

28 ‌ʻE ʻeveʻeva ha taha ʻi he funga maka vela, ka ʻe ʻikai vela hono vaʻe?

Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

29 ‌ʻOku pehē ʻaia ʻoku ʻalu atu ki he uaifi ʻo hono kaungāʻapi; ʻe ʻikai tonuhia ia ʻoku ala ki ai.

Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

30 ‌ʻOku ʻikai fehiʻa ʻae kakai ki ha kaihaʻa, ʻo kapau kuo ne kaihaʻa ke fakafiemālie hono loto ʻi heʻene feinga fiekaia;

Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

31 Kā, ʻoka ʻilo ia, ʻe totongi ʻe ia ke liunga fitu; ʻe ʻatu ʻe ia ʻae meʻa kotoa pē ʻo hono fale.

Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

32 Ka ko ia ʻoku tonofefine, ʻoku masiva poto: ko ia ʻoku ne fai ia ʻoku fakaʻauha ʻe ia hono laumālie ʻoʻona.

Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

33 ‌ʻE lavea ai ia mo ongoongo kovi: pea ʻe ʻikai holoholoʻi ʻa hono manukia.

Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

34 He ko e fuaʻa ko e fakalili ia ʻoe tangata: ko ia ʻe ʻikai te ne toe mamae ai ʻi he ʻaho ʻoe totongi.

Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

35 ‌ʻE ʻikai tokangaʻi ʻe ia ha tukungoue; pea ʻe ʻikai fiemālie ia ʻi hoʻo foaki lahi.

Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.