Lea Fakatātā 6
1 ʻE hoku foha, kapau kuo ke hoko ko e fetongi ki ho kāinga, kapau kuo ke fekuku nima mo ha muli,
我兒，你若為朋友作保， 替外人擊掌，
2 Tā kuo tauheleʻi koe ʻaki ʻae ngaahi lea mei ho ngutu, kuo ke fihia koe ʻi he ngaahi lea ʻa ho ngutu.
你就被口中的話語纏住， 被嘴裏的言語捉住。
3 ʻE hoku foha, ke ke fai eni, koeʻuhi ke ke hao ʻoka ke ka tō ki he nima ʻo ho kāinga: ʻalu koe, ʻo fakavaivai koe, koeʻuhi ke ke lavaʻi ai ho kāinga.
我兒，你既落在朋友手中， 就當這樣行才可救自己： 你要自卑，去懇求你的朋友。
4 ʻOua naʻa tuku ke mohe ho mata, pe tuku ke tulemohe ho laumata.
不要容你的眼睛睡覺； 不要容你的眼皮打盹。
5 Fakamoʻui koe ʻo hangē ko e kāseli mei he nima ʻoe tangata tuli manu, pea hangē ko e manupuna mei he nima ʻoe tangata tauhele.
要救自己，如鹿脫離獵戶的手， 如鳥脫離捕鳥人的手。
6 ʻA koe ko e fakapikopiko, ʻalu ki he lō; tokanga ki heʻene anga, pea ke poto ai;
懶惰人哪， 你去察看螞蟻的動作就可得智慧。
7 ʻAia ʻoku ʻikai hano fakahinohino, pe enginaki, pe ha pule,
螞蟻沒有元帥， 沒有官長，沒有君王，
8 Ka ʻoku ne tokonaki ʻene meʻakai ʻi he faʻahitaʻu mafana, ʻo ne tānaki ʻene meʻakai ʻi he ututaʻu.
尚且在夏天預備食物， 在收割時聚斂糧食。
9 ʻA koe ko e fakapikopiko, ʻe fēfē hono fuoloa ʻo hoʻo mohe? Te ke toki tuʻu hake ʻafē mei hoʻo mohe?
懶惰人哪，你要睡到幾時呢？ 你何時睡醒呢？
10 “ʻE toe siʻi pe ʻae mohe, ʻe toe siʻi mo e moʻumohea, ʻe toe siʻi mo e fehulunaki ʻoe nima ke mohe:”
再睡片時，打盹片時， 抱着手躺臥片時，
11 Pea pehē, ʻe haʻu ai hoʻo masiva ʻo hangē ha taha ʻoku fononga mai, pea mo hoʻo paea ʻo hangē ha tangata ʻoku toʻo mahafu.
你的貧窮就必如強盜速來， 你的缺乏彷彿拿兵器的人來到。
12 ʻOku ʻalu mo e ngutu kovi, ʻae tangata ʻoku angakovi, mo e tangata angahala.
無賴的惡徒， 行動就用乖僻的口，
13 ʻOku kakamo ʻe ia ʻaki hono mata, ʻoku lea ʻaki ʻe ia hono vaʻe, ʻoku ako ʻaki ʻe ia hono louhiʻi nima;
用眼傳神， 用腳示意， 用指點劃，
14 ʻOku ʻi hono loto ʻae kovi, ʻoku ne fakatupu maʻuaipē ʻae kovi; ʻoku tūtuuʻi ʻe ia ʻae maveuveu.
心中乖僻， 常設惡謀， 布散紛爭。
15 Ko ia ʻe hoko fakafokifā ai ʻa ʻene malaʻia; ʻe maumau fakafokifā ia taʻehanofakamoʻui.
所以，災難必忽然臨到他身； 他必頃刻敗壞，無法可治。
16 ʻOku fehiʻa ʻa Sihova ki he meʻa ni ʻe ono: ʻio, ko e meʻa ʻe fitu ʻoku fakalielia ʻi hono ʻao:
耶和華所恨惡的有六樣， 連他心所憎惡的共有七樣：
17 Ko e mata fielahi, ko e ʻelelo ʻoku loi, mo e nima ʻoku lilingi ʻae toto ʻoe taʻehalaia,
就是高傲的眼， 撒謊的舌， 流無辜人血的手，
18 Ko e loto ʻoku fakatupu ʻae ngaahi mahalo kovi, mo e vaʻe ʻoku veʻe vave ki he fai kovi,
圖謀惡計的心， 飛跑行惡的腳，
19 Ko e fakamoʻoni loi ʻoku lea ʻaki ʻae ngaahi loi, mo ia ʻoku fakatupu maveuveu ʻi he kāinga.
吐謊言的假見證， 並弟兄中布散紛爭的人。
20 ʻE hoku foha, ke ke tauhi ʻae fekau ʻa hoʻo tamai, pea ʻoua naʻa liʻaki ʻae fono ʻa hoʻo faʻē:
我兒，要謹守你父親的誡命； 不可離棄你母親的法則，
21 Nonoʻo maʻuaipē ia ki ho loto, pea kahoa ʻaki ia ʻi ho kia.
要常繫在你心上， 掛在你項上。
22 ʻOka ke ka ʻalu, te ne tataki koe; ʻoka ke ka mohe, te ne tauhi koe; pea ʻoka ke ka ʻā, te mo alea mo ia.
你行走，它必引導你； 你躺臥，它必保守你； 你睡醒，它必與你談論。
23 He ko e fekau ko e tuʻunga maama ia: pea ko e fono ko e maama ia; pea ko e valoki fakapoto ko e hala ia ʻoe moʻui:
因為誡命是燈，法則是光， 訓誨的責備是生命的道，
24 Ke fakahaofi koe mei he fefine angahala, mei he lea fakaoloolo ʻae fefine muli.
能保你遠離惡婦， 遠離外女諂媚的舌頭。
25 ʻOua naʻa ke holi ʻi ho loto ki hono fakaʻofoʻofa; pea ʻoua naʻa tuku ke ne kākaaʻi koe ʻaki hono laumata.
你心中不要戀慕她的美色， 也不要被她眼皮勾引。
26 He ko e meʻa ʻi he fefine feʻauaki ʻoku fakamasivaʻi ʻae tangata ke toe siʻi ʻene konga mā: pea ʻe tuli ʻe he tonotangata ʻae moʻui mahuʻinga.
因為，妓女能使人只剩一塊餅； 淫婦獵取人寶貴的生命。
27 ʻE faʻa ʻai ʻe ha tangata ʻae afi ki hono fatafata, pea ʻikai vela hono ngaahi kofu?
人若懷裏搋火， 衣服豈能不燒呢？
28 ʻE ʻeveʻeva ha taha ʻi he funga maka vela, ka ʻe ʻikai vela hono vaʻe?
人若在火炭上走， 腳豈能不燙呢？
29 ʻOku pehē ʻaia ʻoku ʻalu atu ki he uaifi ʻo hono kaungāʻapi; ʻe ʻikai tonuhia ia ʻoku ala ki ai.
親近鄰舍之妻的，也是如此； 凡挨近她的，不免受罰。
30 ʻOku ʻikai fehiʻa ʻae kakai ki ha kaihaʻa, ʻo kapau kuo ne kaihaʻa ke fakafiemālie hono loto ʻi heʻene feinga fiekaia;
賊因飢餓偷竊充飢， 人不藐視他，
31 Kā, ʻoka ʻilo ia, ʻe totongi ʻe ia ke liunga fitu; ʻe ʻatu ʻe ia ʻae meʻa kotoa pē ʻo hono fale.
若被找着，他必賠還七倍， 必將家中所有的盡都償還。
32 Ka ko ia ʻoku tonofefine, ʻoku masiva poto: ko ia ʻoku ne fai ia ʻoku fakaʻauha ʻe ia hono laumālie ʻoʻona.
與婦人行淫的，便是無知； 行這事的，必喪掉生命。
33 ʻE lavea ai ia mo ongoongo kovi: pea ʻe ʻikai holoholoʻi ʻa hono manukia.
他必受傷損，必被凌辱； 他的羞恥不得塗抹。
34 He ko e fuaʻa ko e fakalili ia ʻoe tangata: ko ia ʻe ʻikai te ne toe mamae ai ʻi he ʻaho ʻoe totongi.
因為人的嫉恨成了烈怒， 報仇的時候決不留情。
35 ʻE ʻikai tokangaʻi ʻe ia ha tukungoue; pea ʻe ʻikai fiemālie ia ʻi hoʻo foaki lahi.
甚麼贖價，他都不顧； 你雖送許多禮物，他也不肯干休。
