Lea Fakatātā 24
1 ʻOua naʻa ke meheka ki he kakai angakovi, pea ʻoua naʻa ke holi ke kau mo kinautolu.
你不要嫉妒恶人， 也不要起意与他们相处；
2 He ʻoku fakakaukau ʻa honau loto ki he fakaʻauha, pea lea ʻa honau loungutu ki he fakamaveuveu.
因为，他们的心图谋强暴， 他们的口谈论奸恶。
3 Ko e meʻa ʻi he poto ʻoku langa ai ha fale; pea ʻoku fokotuʻumaʻu ia ʻi he faʻa fakakaukau:
房屋因智慧建造， 又因聪明立稳；
4 Pea ko e meʻa ʻi he faʻa ʻilo ʻe fakapito ai ʻae ngaahi potu fale ʻaki ʻae ngaahi koloa mahuʻinga mo lelei.
其中因知识充满各样美好宝贵的财物。
5 ʻOku mālohi ʻae tangata ʻoku poto, ʻio, ʻoku fakatupu ʻe he tangata faʻa ʻilo ʻa hono mālohi.
智慧人大有能力； 有知识的人力上加力。
6 He te ke fakahoko hoʻo tau ʻi he fakakaukau poto: pea ʻi he tokolahi ʻa hono fakakaukauʻi ʻoku ai ʻae tuʻumālie.
你去打仗，要凭智谋； 谋士众多，人便得胜。
7 ʻOku ʻikai faʻa tatae ʻae poto ʻe he vale: ʻoku ʻikai mafaʻa hono ngutu ʻi he matapā.
智慧极高，非愚昧人所能及， 所以在城门内不敢开口。
8 Ko ia ʻoku filioʻi ki he fai ʻo ha kovi ʻe ui ia ko e tangata pauʻu.
设计作恶的， 必称为奸人。
9 Ko e mahalo ʻae vale ko e angahala ia: pea ko ia ʻoku faʻa manuki ko e fakalielia ia ki he kakai.
愚妄人的思念乃是罪恶； 亵慢者为人所憎恶。
10 Kapau te ke pongia ʻi he ʻaho ʻoe mamahi, ta ʻoku siʻi ho mālohi.
你在患难之日若胆怯， 你的力量就微小。
11 Kapau te ke taʻofi ke ʻoua naʻa ke fakamoʻui ʻakinautolu kuo takina ki he mate, pea mo kinautolu kuo teu ke tāmateʻi;
人被拉到死地，你要解救； 人将被杀，你须拦阻。
12 Kapau te ke pehē, “Vakai, naʻe ʻikai te mau ʻilo ki ai;” ʻikai ʻoku tokangaʻi ia ʻe ia ʻoku ne ʻafioʻi ʻae loto? Pea ko ia ʻoku ne tauhi ho laumālie, ʻikai ʻoku ne ʻilo ia ki ai? Pea ʻikai ʻe ʻatu ʻe ia ki he tangata taki taha ʻae fakatatau ʻo ʻene ngaahi ngāue?
你若说：这事我未曾知道， 那衡量人心的岂不明白吗？ 保守你命的岂不知道吗？ 他岂不按各人所行的报应各人吗？
13 ʻE hoku foha, kai ʻe koe ʻae honi, koeʻuhi ʻoku lelei ia; pea mo e ngeʻesi ʻoe hone ʻaia ʻoku melie ki ho ngutu:
我儿，你要吃蜜，因为是好的； 吃蜂房下滴的蜜便觉甘甜。
14 ʻE pehē ʻae ʻiloʻi ʻoe poto ki ho laumālie: ʻoka ke ka maʻu ia, ʻe hoko ai ʻae totongi, pea ʻe ʻikai motuhi hoʻo ʻamanaki.
你心得了智慧，也必觉得如此。 你若找着，至终必有善报； 你的指望也不致断绝。
15 ʻE tangata angakovi, ʻoua naʻa ke toiʻi mo lamasi ʻae fale ʻoe māʻoniʻoni; ʻoua naʻa ke maumauʻi hono nofoʻanga:
你这恶人，不要埋伏攻击义人的家； 不要毁坏他安居之所。
16 He ka hinga ʻae tangata angatonu ke liunga fitu, ʻoku ne toetuʻu hake: ka ʻe tō ʻae angahala ki he kovi.
因为，义人虽七次跌倒，仍必兴起； 恶人却被祸患倾倒。
17 ʻOua naʻa ke fiefia ʻoka tō hifo ho fili, pea ʻoua naʻa fiefia ho loto ʻoka tūkia ia:
你仇敌跌倒，你不要欢喜； 他倾倒，你心不要快乐；
18 Telia naʻa ʻafioʻi ia ʻe Sihova, pea kovi ia ʻi hono ʻao, pea ne fakatafoki hono houhau meiate ia.
恐怕耶和华看见就不喜悦， 将怒气从仇敌身上转过来。
19 ʻOua naʻa ke kau mo e kakai angakovi, pea ʻoua naʻa ke meheka ki he kakai angahala;
不要为作恶的心怀不平， 也不要嫉妒恶人；
20 Koeʻuhi ʻe ʻikai ha totongi lelei ki he angakovi: ʻe tāmateʻi ke mate ʻae maama ʻae angahala.
因为，恶人终不得善报； 恶人的灯也必熄灭。
21 ʻE hoku foha, ke ke manavahē koe kia Sihova, pea mo e tuʻi: pea ʻoua naʻa ke kau kiate kinautolu ʻoku loto feliliuʻaki:
我儿，你要敬畏耶和华与君王， 不要与反复无常的人结交，
22 Koeʻuhi ʻe tupu fakafokifā ʻenau tuʻutāmaki; pea ko hai ʻoku ne ʻiloʻi hona tautea fakatouʻosi?
因为他们的灾难必忽然而起。 耶和华与君王所施行的毁灭， 谁能知道呢？
23 Ko e ngaahi meʻa ni foki ʻoku kau ki he poto. ʻOku ʻikai lelei ke filifilimānako ki he kakai ʻi he fai ʻoe fakamaau.
以下也是智慧人的箴言： 审判时看人情面是不好的。
24 Ko ia ʻoku lea ʻo pehē ki he angakovi, “Ko e māʻoniʻoni koe;” ʻe fakamalaʻia ia ʻe he kakai, ʻe fehiʻa ʻaupito ki ai ʻae ngaahi puleʻanga:
对恶人说“你是义人”的， 这人万民必咒诅，列邦必憎恶。
25 Ka ʻe hoko ʻae monūʻia kiate kinautolu ʻoku valokiʻi ia, mo e tāpuaki ʻoe lelei ʻe hoko kiate kinautolu.
责备恶人的，必得喜悦； 美好的福也必临到他。
26 ʻE fekita ʻae kakai ki hono loungutu ʻo ia ʻoku faʻa tali aki ʻae lea ʻoku totonu.
应对正直的，犹如与人亲嘴。
27 Ke teuteu hoʻo ngāue ʻituʻa, pea ke teuteu ia ke taau mo koe ʻae ngoue; pea ke toki langa ho fale.
你要在外头预备工料， 在田间办理整齐， 然后建造房屋。
28 ʻOua naʻa ke fakamoʻoni meʻa ki ho kaungāʻapi taʻehanototonu; pea ʻoua naʻa ke kākā ʻaki ho loungutu.
不可无故作见证陷害邻舍， 也不可用嘴欺骗人。
29 ʻOua naʻa ke pehē, “Te u fai kiate ia ʻo hangē ko ʻene fai kiate au: te u ʻatu ki he tangata ʻo tatau mo ʻene ngāue.”
不可说：人怎样待我，我也怎样待他； 我必照他所行的报复他。
30 Naʻaku ʻalu atu ki he ngoue ʻae fakapikopiko, mo e ngoue vaine ʻae tangata taʻefakakaukau;
我经过懒惰人的田地、 无知人的葡萄园，
31 Pea vakai, kuo vaoa ia ʻi he ʻakau talatala, pea ʻufiʻufi ia ʻaki ʻae talatalaʻāmoa, pea kuo maumau hono ʻā maka ʻo ia.
荆棘长满了地皮， 刺草遮盖了田面， 石墙也坍塌了。
32 Naʻaku toki mamata, pea u fifili lahi ki ai: naʻaku sio ki ai, pea ne akonakiʻi au.
我看见就留心思想； 我看着就领了训诲。
33 ʻIo, ʻe toe siʻi pe ʻae mohe, ʻe toe siʻi mo e moʻumohea, ʻe toe siʻi mo e fehulunaki ʻoe nima ke mohe:
再睡片时，打盹片时， 抱着手躺卧片时，
34 Pea pehē, ʻe haʻu ai hoʻo masiva ʻo hangē ha taha ʻoku fononga mai; mo hoʻo paea ʻo hangē ha tangata ʻoku toʻo mahafu.
你的贫穷就必如强盗速来， 你的缺乏仿佛拿兵器的人来到。
