Siope 27
1 Ka naʻe fai pe ʻe Siope ʻene lea mamafa, ʻo ne pehē,
Job nastavi svoju besjedu i reče:
2 “ʻI he moʻui ʻae ʻOtua, ʻaia ʻoku ne taʻefiefakamaauʻi au; mo e Māfimafi, kuo ne fakamamahiʻi hoku laumālie;
“Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
3 Lolotonga ʻoku ʻiate au ʻeku mānava, pea ʻi hoku avaʻi ihu ʻae mānava ʻae ʻOtua;
sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
4 ʻE ʻikai lea ʻaki ʻae angahala ʻe hoku loungutu, pe lea ʻaki ʻae kākā ʻe hoku ʻelelo.
usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
5 ʻE ʻikai ʻaupito te u fakatonuhiaʻi ʻakimoutolu: te u mate pē ka ʻe ʻikai te u tukuange ʻeku angatonu meiate au.
Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
6 ʻOku ou kuku maʻu ʻeku māʻoniʻoni, ʻe ʻikai te u tukuange ia: ʻe ʻikai valokiʻi au ʻe hoku loto ʻi heʻeku moʻui ni.
Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
7 “Tuku ke tatau hoku fili mo e angahala, mo ia ʻoku angatuʻu kiate au ke tatau mo e taʻemāʻoniʻoni.
Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
8 He neongo ʻene maʻumeʻa, ko e hā ʻae ʻamanaki ʻoe mālualoi, ʻoka toʻo atu ʻe he ʻOtua hono laumālie?
Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
9 ʻE ongoʻi ʻe he ʻOtua ʻa ʻene tangi ʻoka hoko ʻae mamahi kiate ia?
Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
10 He te ne fakafiefiaʻi ia ʻi he Māfimafi? ʻE ui maʻuaipē ʻe ia ki he ʻOtua?
Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
11 Te u akonekina ʻakimoutolu ʻaki ʻae nima ʻoe ʻOtua: ʻe ʻikai te u fufū ʻaia ʻoku ʻi he Māfimafi.
Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
12 “Vakai, kuo mamata ki ai ʻakimoutolu kotoa pē; pea ko e hā ʻoku mou launoa pehē ai fau?
Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
13 Ko eni ʻae ʻinasi ʻoe tangata fai kovi mei he ʻOtua, mo e tofiʻa ʻe maʻu ʻe he kau fakamālohi mei he Māfimafi.
“Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
14 Kapau ʻe fakatokolahiʻi ʻene fānau, ko e meʻa ia ki he heletā: pea ʻe ʻikai mākona ʻi he mā ʻa hono hako.
Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
15 Ko kinautolu ʻoku toe ʻiate ia, ʻe tanu ʻi he mate: pea ʻe ʻikai tangi ʻa hono ngaahi uaifi.
Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
16 Neongo ʻene fokotuʻu siliva ʻo hangē ko e efu, pea teuteu ʻae ngaahi kofu ʻo hangē ko e ʻumea;
Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
17 ʻE teuteu pe ʻe ia, ka ʻe ʻai ia ʻe he angatonu, pea ʻe vahevahe ʻae siliva ʻe he taʻeangahala.
nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18 ʻOku langa ʻe ia hono fale ʻo hangē ko e ʻunufe, pea hangē ko e fale leʻo ʻoku langa hake ʻe he leʻo.
Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19 ʻE tokoto hifo ʻae tangata koloaʻia, ka ʻe ʻikai tānaki ia: ʻoku ne fakaʻā hono mata, pea ne ʻikai leva.
bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
20 ʻOku lōmekina ia ʻi he ilifia ʻo hangē ha vai, ʻoku kaihaʻasi ia ʻe he afā ʻi he pō.
Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
21 ʻOku ʻave ia ʻe he matangi hahake, pea ʻoku mole atu ia: pea hangē ko e afā ʻoku fakapuna ia mei hono potu.
Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 ʻE haʻaki ia kiate ia ʻo ʻikai taʻofi, ʻoku holi ia ke hao atu mei hono mālohi.
Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
23 Ka ʻe pasipasi ʻe ia hono nima kiate ia, ʻo seseʻe ia mei hono potu.
Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
