ʻIsikieli 18
1 Naʻe toe hoko kiate au ʻae folofola ʻa Sihova, ʻo pehē,
上主的話傳給我說：「
2 “Ko e hā hono ʻuhinga ʻiate kimoutolu, ʻoku mou lea ʻaki ʻae fakatātā ki he fonua ʻo ʻIsileli, ʻo pehē, ‘Kuo kai ʻe he ngaahi tamai ʻae kālepi mahi, pea kuo maninia ʻae nifo ʻoe fānau?’
在以色列地區內，你們有這樣流行的俗話說：『祖先吃了酸葡萄，而子孫的牙酸倒』這話有什麼意思﹖
3 ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua, “ʻO hangē ʻoku ou moʻui, ʻe ʻikai toe ʻaonga ke mou ʻai ʻae lea fakatātā ko ia ki ʻIsileli.
我指著我的生命起誓──吾主上主的斷語──在以色列決不能再容許這俗話流行。
4 Vakai, ʻoku ʻaʻaku ʻae laumālie kotoa pē; hangē ʻoku ʻaʻaku ʻae laumālie ʻoe tamai, ʻoku pehē foki ʻae laumālie ʻoe foha ʻoku ʻaʻaku ia: ko e laumālie ʻoku angahala ʻe mate ia.
所有的生命都屬於我，祖先的生命與子孫的生命全屬於我；誰犯罪，誰喪亡。
5 “Ka koeʻuhi, kapau ʻe angatonu ha tangata, pea ne fai ʻaia ʻoku totonu mo lelei,
一個人若正義，必行公道正義的事。
6 Pea kuo ʻikai kai ia ʻi he ngaahi moʻunga, pe hanga hono mata ki he ngaahi tamapua ʻi he fale ʻo ʻIsileli, pe te ne tonoʻi ʻae uaifi ʻo hono kaungāʻapi, pe te ne ofi ki ha fefine mahaki fakafefine,
他不上山吃祭物，不舉目瞻仰以色列家族的偶像，不污辱近人的妻子，不接近經期中的婦女，
7 Pea kuo ʻikai fakamālohiʻi ʻe ia ha taha, ka kuo ne toe ʻange ʻae meʻa naʻe tuku ko e fakamoʻoni kiate ia ʻoku fai totongi, pea ʻoku ʻikai maumauʻi ʻe ia ʻi ha fai mālohi, kuo ne foaki ʻene mā ki he fiekaia, pea kuo ne fakakofu ʻae telefua ʻaki ʻae kofu;
不欺壓任何人，清還債戶的抵押，不搶劫，施給饑餓者食物，給赤身者衣穿，
8 Ko ia ʻoku ʻikai foaki ke toe totongi mai, pea te ne maʻu hano tupu, pea kuo ne taʻofi hono nima mei he fai kovi, pea kuo ne fai ʻae fakamaau totonu ʻae tangata ki he tangata,
不放重利，不取息金，使自己的手遠避邪惡，在人與人之間執行公正的審斷，
9 Kuo ne ʻeveʻeva ʻi heʻeku ngaahi tuʻutuʻuni, pea kuo ne fai ki heʻeku ngaahi fakamaau, ke fai totonu; ko ia ia ʻoku angatonu, pea ko e moʻoni ʻe fakamoʻui ia,” ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua.
遵行我的法度，謹守我的誡命，行事忠信：這樣的人纔是正義的，必得生存──吾主的斷語──
10 “Kapau te ne maʻu ha foha, ʻoku kaihaʻa, pea ʻoku ne lilingi ʻae toto, ʻo ne fai ʻo tatau ki he ngaahi meʻa ni,
倘若這人生了一個兒子，性暴好殺，只行這類的事；
11 Pea ʻoku ʻikai te ne fai ha meʻa ʻi he ngaahi meʻa ʻoku totonu ni, ka kuo ne kai ʻi he ngaahi moʻunga, pea kuo ne tonoʻi ʻae uaifi ʻo hono kaungāʻapi,
對上述的事不但不作，反而上山吃祭物，污辱近人的妻子，
12 Kuo ne fakamālohiʻi ʻae masiva mo e paea, kuo ne maumauʻi ʻi he fai mālohi, pea ʻoku ʻikai te ne toe ʻange ʻae meʻa naʻe tuku ko e fakamoʻoni, pea kuo ne hanga hake hono mata ki he ngaahi tamapua, pea kuo ne fai fakalielia,
欺壓貧窮無告的人，搶劫，不清還抵押，舉目瞻仰偶像，行醜惡之事，
13 Kuo ne ʻatu meʻa ke toe totongi mai, pea kuo ne maʻu ʻa hono tupu: pea ʻe moʻui ia? ʻE ʻikai te ne moʻui: kuo ne fai ʻae ngaahi fakalielia ni kotoa pē; ko e moʻoni te ne mate; ʻe ʻiate ia pe ʻa hono toto.
放重利，取利息：這樣的人決不能生存，因為他行了這些醜事，必要喪亡，他的血債必由他自己來負。
14 “Pea, vakai, kapau ʻe maʻu ʻe ia ha foha, ʻoku mamata ki he angahala kotoa pē kuo fai ʻe heʻene tamai, pea ʻoku ne tokanga, ka ʻoku ʻikai ke ne fai ʻo hangē ko ia,
倘若這人生了一個兒子，這兒子雖看見了他父親所行的一切罪過，但考慮之後，卻未依照去做；
15 ʻOku ʻikai te ne kai ʻi he ngaahi moʻunga, pe te ne hiki hono mata ki he ngaahi tamapua ʻoe fale ʻo ʻIsileli, pe te ne tonoʻi ʻae uaifi ʻo hono kaungāʻapi,
不在山上吃祭物，不舉目瞻仰以色列家族的偶像，不污辱近人的妻子，
16 ʻOku ʻikai te ne fakamālohiʻi ha tokotaha, pe te ne taʻofi kiate ia ʻae meʻa naʻe tuku ko e fakamoʻoni, pe te ne maumau ʻi ha fai mālohi, ka kuo ne foaki ʻa ʻene mā ki he fiekaia, pea kuo ne fakakofu ʻae telefua ʻaki ʻae kofu,
不欺壓，不索取抵押，不搶劫，施給饑餓者食物，給赤身者衣穿，
17 Kuo ne taʻofi ʻa hono nima mei he masiva, pea ʻoku ʻikai te ne maʻu ha totongi taʻetotonu, pe hano tupu, ka kuo fai ʻeku ngaahi fakamaau, mo ʻeveʻeva ʻi heʻeku ngaahi tuʻutuʻuni; ʻe ʻikai mate ia koeʻuhi ko e fai kovi ʻa ʻene tamai, ko e moʻoni ʻe moʻui pe ia.
使自己的手戒絕邪惡，不取重利和利息，謹守我的法律，遵行我的法度：這人必不因他父親的罪而喪亡，必得生存。
18 Ka ko ʻene tamai, koeʻuhi naʻa ne fakamālohi kakaha, ʻo ne maumau hono tokoua ʻi he fai mālohi, pea naʻa ne fai ʻaia naʻe ʻikai lelei ʻi he haʻohaʻonga ʻo hono kakai, vakai, ʻe mate moʻoni ia ʻi heʻene fai kovi.
至於他的父親，由於暴行，搶劫，在自己人民中從未行過善。看，他必因自己的罪而喪亡。
19 “Ka ʻoku mou pehē, ‘Ko e hā? ʻIkai ʻoku fua ʻe he foha ʻae fai kovi ʻa ʻene tamai?’ ʻOka fai ʻe he foha ʻaia ʻoku lelei mo totonu, pea kuo ne tauhi ʻeku ngaahi fekau, mo ne fai ki ai, ʻe moʻui moʻoni ia.
你們或問：兒子為什麼不承當父親的罪過﹖因為兒子遵行法律和正義，謹守了我一切法度，而一一遵行，他必得生存。
20 Ko e laumālie ko ia ʻe angahala, ʻe mate ia. ʻE ʻikai fua ʻe he foha ʻae fai kovi ʻa ʻene tamai, pea ʻe ʻikai fua ʻe he tamai ʻae fai kovi ʻae foha: ko e māʻoniʻoni ʻae māʻoniʻoni ʻe ʻiate ia pe, pea ko e fai kovi ʻae angahala ʻe ʻiate ia pē.
誰犯罪，誰就該喪亡；兒子不承當父親的罪過，父親不承當兒子的罪過；義人的正義歸於義人自己，惡人的邪惡也歸於惡人自己。
21 “Ka ko eni, kapau ʻe tafoki ʻae angahala mei he angahala kotoa pē kuo ne fai, pea tauhi ʻe ia ʻeku ngaahi fekau, mo ne fai ʻaia ʻoku lelei mo totonu, ko e moʻoni ʻe fakamoʻui ia, ʻe ʻikai siʻi mate ia.
若惡人悔改，遠離所犯的罪過，遵守我的法度，遵行我的法律和正義，必得生存，不至喪亡。
22 Ko ʻene ngaahi angahala kotoa pē ʻaia kuo ne fai, ʻe ʻikai toe lau ia kiate ia: ʻe moʻui pe ia, ko e meʻa ʻi heʻene māʻoniʻoni ʻaia kuo ne fai.
他所行的一切邪惡必被遺忘；他必因所行的正義而得生存。
23 He ʻoku ou maʻu ha momoʻi fiemālie siʻi ʻi he mate ʻae angahala? ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua, ka ʻe ʻikai muʻa, ke tafoki ia mei hono hala, pea moʻui?
我豈能喜歡惡人的喪亡﹖──吾主上主的斷語──我豈不更喜歡他離開舊道而得生存﹖
24 Ka ʻi he liliu ʻae māʻoniʻoni mei heʻene māʻoniʻoni mo ne fai angahala, pea ne fai ʻo tatau mo e fakalielia kotoa pē ʻaia ʻoku fai ʻe he tangata angahala, ʻe moʻui ia? Ko ʻene māʻoniʻoni kotoa pē ʻaia kuo ne fai, ʻe ʻikai ha lau ki ai: ʻi he fai kovi kuo ne fai, mo e angahala, kuo ne angahala ai, ʻe mate pe ia ʻi ai.
若義人離棄了正義而行惡，一如惡人所慣行的醜惡，他豈能生存﹖他行過的正義必被遺忘，因為他背信違約，犯了罪過，必要喪亡。
25 “Ka ʻoku mou pehē, ‘ʻOku ʻikai fai tatau ʻae anga ʻa Sihova.’ Ko eni, fanongo, ʻe fale ʻo ʻIsileli: ʻIkai ʻoku tatau ʻa ʻeku anga? ʻIkai ko hoʻomou anga ʻamoutolu ʻoku fai kehekehe?
你們或說：上主的作法不公平! 以色列家族，請聽我說：是我的作法不公平嗎﹖豈不是你們的作法不公平﹖
26 ʻOka liliu ʻae tangata māʻoniʻoni mei heʻene māʻoniʻoni ʻo ne fai angahala, pea mate ai ia; ko ʻene angahala kuo ne fai, ko ia ia te ne mate ai.
若是義人離棄正義而行惡，因而喪亡，是因為他所行的惡而喪亡。
27 Pea pehē, ʻoka liliu ʻae tangata angahala mei heʻene angahala ʻaia kuo ne fai, mo ne fai ʻaia ʻoku lelei mo totonu ʻe fakamoʻui ʻe ia ʻa hono laumālie ke moʻui.
若惡人遠離他所行的惡事，而遵行法律和正義，必能保全自己的生命，
28 Koeʻuhi kuo ne tokanga, mo liliu mai mei heʻene angahala kotoa pē ʻaia naʻa ne fai, ʻe moʻui moʻoni ia, ʻe ʻikai ʻaupito te ne mate.
因為他考慮之後，離棄了所行的一切惡事，他必生存，不至喪亡。
29 Ka ʻoku pehē pe ʻe he fale ʻo ʻIsileli, ‘ʻOku ʻikai fai tatau ʻae meʻa ʻa Sihova.’ ʻE fale ʻo ʻIsileli, ʻIkai ʻoku fai tatau ʻa ʻeku anga? ʻIkai ko hoʻomou anga ʻamoutolu ʻoku fai kehekehe?
若以色列家族還說：吾主的作法不公平。以色列家族! 是我的作法不公平嗎﹖豈不是你們的作法不公平﹖
30 Ko ia te u fakamaau ai ʻakimoutolu, ʻe fale ʻo ʻIsileli, ʻo fakatatau ki homou hala taki taha, ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua. Fakatomala pea fakatafoki ʻakimoutolu mei hoʻomou ngaahi angahala; ko ia ʻe ʻikai hoko ai hoʻomou angahala ko homou ʻauhaʻanga.
以色列家族! 我要照各人的行為裁判你們──吾主上主的斷語──你們應回心轉意，離開你們的一切罪惡，避免它們再做你們犯罪的絆腳石。
31 “Liʻaki meiate kimoutolu ʻa hoʻomou angahala kotoa pē, ʻaia kuo mou fai hala ai; pea ngaohi kiate kimoutolu ʻae loto foʻou pea mo e laumālie foʻou: he ko e hā te mou fie mate ai ʻe fale ʻo ʻIsileli?
由你們身上拋契一切得罪我的惡行罷! 你們應改造一個新心，一種新的精神! 以色列家族，為何你們偏要喪亡﹖
32 He ʻoku ʻikai te u fiemālie ʻi he mate ʻo ia ʻoku mate, ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua: ko ia fakatafoki ʻakimoutolu, pea mou moʻui.”
因為我不喜歡任何人喪亡──吾主上主的斷語－－你們回心轉意罷! 你們必得生存!
