< Teutalonome 33 >
1 Pea ko e tāpuaki eni, ʻaia naʻe tāpuakiʻi ʻaki ʻe Mōsese ko e tangata ʻoe ʻOtua ʻae fānau ʻa ʻIsileli ʻi he teʻeki ai mate ia.
А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.
2 Pea naʻa ne pehē ʻe ia, naʻe hāʻele mai ʻa Sihova mei Sainai, pea tuʻu hake mei Seia kiate kinautolu; naʻe ulo mai ʻe ia mei he moʻunga ko Palani, pea naʻe hāʻele mai ia mo e ngaahi toko mano ʻoe kau māʻoniʻoni; naʻe ʻalu atu mei hono nima toʻomataʻu ʻae fono fakavela maʻanautolu.
И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.
3 ʻIo, naʻa ne ʻofa ki he kakai; ko ʻene kakai māʻoniʻoni kotoa pē naʻe ʻi hono nima: pea naʻa nau nofo hifo ki hono vaʻe; ʻe maʻu taki taha kotoa pē ʻa ʻene ngaahi folofola.
Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје.
4 Naʻe fekau ʻe ia ʻae fono kiate kitautolu, ʻio ko e tofiʻa ʻoe fakataha ʻo Sēkope.
Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.
5 Pea ko e tuʻi ia ʻi Sesuluni, ʻi he fakataha ʻoe ngaahi ʻeiki ʻoe kakai mo e ngaahi faʻahinga ʻo ʻIsileli.
Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.
6 “Tuku ke moʻui ʻa Lupeni, pea ʻoua naʻa mate; pea ʻoua naʻa tokosiʻi hono kau tangata.”
Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало!
7 Pea koeʻuhi ko Siuta: naʻa ne pehē, “ʻE Sihova, ke ke fanongo ki he leʻo ʻo Siuta, pea ʻomi ia ki hono kakai: tuku ke mālohi hono nima kiate ia; pea ke ke ʻiate ia ko e tokoni mei hono ngaahi fili.”
А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових.
8 Pea naʻe lea kia Livai, ʻo pehē, “Ko ho Tumemi mo ho ʻUlimi ke ʻi he tokotaha māʻoniʻoni, ʻaia naʻa ke ʻahiʻahiʻi ʻi Masa, mo ia naʻa mo fekuki foki, ʻi he vai ʻo Melipa;
И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;
9 ʻAia naʻa ne lea ki heʻene tamai pea ki heʻene faʻē, naʻe ʻikai te u mamata kiate ia; pea naʻe ʻikai te ne tui foki ki hono ngaahi kāinga, pe ʻiloʻi ʻene fānau ʻaʻana: he kuo nau tokanga ki hoʻo folofola, pea tauhi hoʻo fuakava.
Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува.
10 Tenau akonakiʻi ʻa Sēkope ʻi hoʻo ngaahi fakamaau, mo ʻIsileli ʻi hoʻo fono: tenau ʻai ʻae meʻa namu kakala ʻi ho ʻao, mo e feilaulau tutu kotoa ki ho feilaulauʻanga.
Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој.
11 ʻE Sihova, ke ke tāpuaki ʻene meʻa, mo ke maʻu ʻae ngāue ʻa hono nima: tā ke ʻasi ʻi he fasiʻatuʻa ʻokinautolu ʻoku tuʻu hake kiate ia, pea mo kinautolu ʻoku fehiʻa kiate ia, ke ʻoua naʻa nau toetuʻu hake.”
Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.
12 Pea naʻe lea ia kia Penisimani ʻo pehē, “Ko e ʻofeina ʻia SIHOVA, te na nonofo lelei mo ia; pea ʻe maluʻi ia ʻi he ʻaho kotoa, pea ʻe nofo ia ʻi he vahaʻa ʻo hono uma.”
За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће.
13 Pea naʻe lea ia kia Siosefa, ʻo pehē, “Ke monūʻia ʻia Sihova ʻa hono fonua, ʻi he ngaahi meʻa maʻongoʻonga ʻoe langi, pea ʻi he hahau, pea ʻi he loloto ʻaia ʻoku tokoto ʻi lalo,
И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо,
14 Pea ʻi he ngaahi fua maʻongoʻonga ʻoku langaʻi ʻe he laʻā, pea ʻi he ngaahi meʻa maʻongoʻonga ʻoku fakatupu ʻe he ngaahi māhina,
И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.
15 Pea ʻi he ngaahi meʻa fungani lelei ʻoe ngaahi moʻunga ʻi muʻa ʻi muʻa, pea ʻi he ngaahi meʻa maʻongoʻonga ʻoe ngaahi tafungofunga tolonga maʻu pe,
И благом старих брда и благом вечних хумова.
16 Pea ʻi he ngaahi meʻa maʻongoʻonga ʻoe fonua mo hono fonu ʻo ia, pea ʻi he finangalo lelei ʻo ia naʻe nofo ʻi he ʻulu ʻakau: ke hoko ia ki he ʻulu ʻo Siosefa, pea ki he tumuʻaki ʻoe ʻulu ʻo ia naʻe fakamāvae mei hono kāinga.
И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје.
17 Ko e lelei ʻoʻona ʻoku hangē ko e ʻuluaki tupu ʻo ʻene pulu, pea ko hono nifo ʻoʻona ʻoku hangē ko e nifo ʻoe ʻiunikoni: te ne tekeʻi ʻaki ia ʻae kakai fakataha ʻo aʻu atu ki he ngataʻanga ʻo māmani: pea ko e ngaahi toko mano ʻakinautolu ʻo ʻIfalemi, pea ko e ngaahi toko mano ʻakinautolu ʻo Manase.”
Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине.
18 Pea naʻe lea ia kia Sepuloni, “Ke ke fiefia, Sepuloni, ʻi hoʻo ʻalu atu; mo ʻIsaka, ʻi ho ngaahi fale fehikitaki.
А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.
19 Tenau ui ʻae kakai ki he moʻunga tenau ʻatu ʻi ai ʻae ngaahi feilaulau ʻoe māʻoniʻoni: he tenau mimisiʻi mai ʻae koloa ʻoe tahi, pea mo e ngaahi koloa kuo fufū ʻi he ʻoneʻone.”
Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку.
20 Pea naʻe lea ia kia Kata, “Ke hoko ʻae tāpuaki kiate ia ʻoku ne fakalahi ʻa Kata: ʻoku nofo ia ʻo hangē ha laione, pea ʻoku ne haehae ʻae nima mo e tumuʻaki ʻoe ʻulu.
А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.
21 Pea ʻoku ne tauhi ʻae ʻuluaki vahe maʻana, koeʻuhi naʻe tuku ia ʻi ai, ʻi he tufakanga, ʻoe ʻeiki fai fono; pea naʻe haʻu ia mo e ngaahi ʻeiki ʻoe kakai, naʻa ne fai ʻae angatonu ʻa Sihova, mo ʻene ngaahi fakamaau mo ʻIsileli.”
Изабра себи прво, јер онде доби део од Оног који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народним, и извршавати правду Господњу и судове Његове с Израиљем.
22 Pea naʻe lea ia kia Tani, ʻo pehē, “Ko e ʻuhiki laione ʻa Tani: ʻe hopo ia mei Pesani.”
А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана.
23 Pea naʻe lea ia kia Nafitali, ʻo pehē, “ʻE Nafitali, ʻa koe kuo fakafiemālieʻi ʻi he ʻofa, pea fonu ʻi he tāpuaki ʻa Sihova: ke ke maʻu ʻe koe ʻae potu lulunga mo e tonga.”
И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњег, запад и југ узми.
24 Pea naʻe lea ia kia ʻAseli, “Ke tāpuaki ʻaki ʻa ʻAseli ʻae ngaahi fānau, ke lelei ia ki hono ngaahi kāinga, pea ke unu ʻe ia hono vaʻe ʻi he lolo.
И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју.
25 ʻE hoko ho topuvaʻe ko e ʻaione mo e palasa; pea ʻe tatau pe ho mālohi ki ho ngaahi ʻaho.”
Гвожђе и бронза биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја.
26 ʻOku ʻikai ha tokotaha ʻoku tatau mo e ʻOtua ʻo Sesuluni, ʻaia ʻoku heka ʻo hāʻele ʻi he ngaahi langi ko ho tokoni, pea ʻi hono lelei lahi ʻi he langi.
Израиљу! Нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству свом на облацима.
27 Ko e ʻOtua taʻengata ko ho hūfanga, pea ʻoku ʻi lalo ʻiate koe ʻae nima tolonga taʻengata, pea te ne tekeʻi kituaʻā ʻae fili mei ho ʻao; ʻo ne pehē, Fakaʻauha ʻakinautolu.
Заклон је Бог вечни и под мишицом вечном; Он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: Затри!
28 ʻE toki nofo tokotaha fiemālie ai pe ʻa ʻIsileli: ko e matavai ʻo Sēkope ʻe ʻi he fonua ʻoe uite mo e uaine; pea ʻe tō hifo ʻae hahau ʻo hono langi foki.
Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом.
29 ʻOku ke monūʻia koe, ʻE ʻIsileli ko hai ʻoku tatau mo koe, ko e kakai kuo fakamoʻui ʻe Sihova, ko e fakaū ʻo ho tokoni, pea ko e heletā foki ʻo ho mālohi! Pea ʻe ʻilo ʻa ho ngaahi fili ko e kau loi kiate koe; pea te ke malaki ʻa honau ngaahi potu māʻolunga.
Благо теби народе Израиљу! Ко је као ти, народ ког је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове.