சங்கீதம் 73
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 ௬ ஆகையால் பெருமை கழுத்து அணிகலன்போல அவர்களைச் சுற்றிக்கொள்ளும், கொடுமை ஆடையைப்போல் அவர்களை மூடிக்கொள்ளும்.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 ௭ அவர்களுடைய கண்கள் கொழுப்பினால் எடுப்பாகப் பார்க்கிறது; அவர்கள் இருதயம் விரும்புவதிலும் அதிகமாக நடக்கிறது.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 ௧0 ஆகையால் அவருடைய மக்கள் இந்த வழியாகவே திரும்புகிறார்கள்; தண்ணீர்கள் அவர்களுக்குப் பரிபூரணமாகச் சுரந்துவரும்.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 ௧௧ தேவனுக்கு அது எப்படித் தெரியும்? உன்னதமானவருக்கு அதைப்பற்றி அறிவு உண்டோ? என்று சொல்லுகிறார்கள்.
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 ௧௨ இதோ, இவர்கள் துன்மார்க்கர்கள்; இவர்கள் என்றும் சுகமாக வாழ்கிறவர்களாயிருந்து, சொத்தைப் பெருகச்செய்கிறார்கள்.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 ௧௩ நான் வீணாகவே என்னுடைய இருதயத்தைச் சுத்தம்செய்து, குற்றமில்லாமையிலே என்னுடைய கைகளைக் கழுவினேன்.
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 ௧௫ இந்த விதமாகப் பேசுவேன் என்று நான் சொன்னால், இதோ, உம்முடைய பிள்ளைகளின் சந்ததிக்குத் துரோகியாவேன்.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 ௧௯ அவர்கள் ஒரு நிமிடத்தில் எவ்வளவு பாழாகிப்போகிறார்கள்! பயங்கரங்களால் அழிந்து ஒன்றுமில்லாமல் போகிறார்கள்.
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 ௨0 தூக்கம் தெளிந்தவுடனே சொப்பனம் ஒழிவதுபோல், ஆண்டவரே, நீர் விழிக்கும்போது, அவர்கள் வேஷத்தை கலைத்துவிடுவீர்.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 ௨௫ பரலோகத்தில் உம்மையல்லாமல் எனக்கு யார் உண்டு? பூலோகத்தில் உம்மைத் தவிர எனக்கு வேறே விருப்பமில்லை.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 ௨௬ என்னுடைய சரீரமும் என்னுடைய இருதயமும் வளர்ச்சியில்லாமல் போகிறது; தேவன் என்றென்றைக்கும் என்னுடைய இருதயத்தின் கன்மலையும் என்னுடைய பங்குமாக இருக்கிறார்.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 ௨௭ இதோ, உம்மைவிட்டுத் தூரமாகப்போகிறவர்கள் நாசமடைவார்கள்; உம்மைவிட்டு உண்மையில்லாமல் போகிற அனைவரையும் அழிப்பீர்.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 ௨௮ எனக்கோ, தேவனை அண்டிக்கொண்டிருப்பதே நலம்; நான் உமது செயல்களையெல்லாம் சொல்லிவரும்படி கர்த்தராகிய ஆண்டவர்மேல் என்னுடைய நம்பிக்கையை வைத்திருக்கிறேன்.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
