நீதிமொழிகள் 14
1 ௧ புத்தியுள்ள பெண் தன்னுடைய வீட்டைக் கட்டுகிறாள்; புத்தியில்லாத பெண்ணோ தன்னுடைய கைகளினால் அதை இடித்துப்போடுகிறாள்.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 ௨ நிதானமாக நடக்கிறவன் யெகோவாவுக்குப் பயப்படுகிறான்; தன்னுடைய வழிகளில் தாறுமாறானவனோ அவரை அலட்சியம்செய்கிறான்.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 ௪ எருதுகள் இல்லாத இடத்தில் களஞ்சியம் வெறுமையாக இருக்கும்; காளைகளின் பெலத்தினாலோ மிகுந்த வரத்துண்டு.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 ௧௯ தீயோர்கள் நல்லவர்களுக்கு முன்பாகவும், துன்மார்க்கர்கள் நீதிமான்களுடைய வாசற்படிகளிலும் குனிவதுண்டு.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 ௨௨ தீமையை யோசிக்கிறவர்கள் தவறுகிறார்களல்லவோ? நன்மையை யோசிக்கிறவர்களுக்கோ கிருபையும் சத்தியமும் உண்டு.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 ௨௬ யெகோவாவுக்குப் பயப்படுகிறவனுக்குத் திடநம்பிக்கை உண்டு; அவனுடைய பிள்ளைகளுக்கும் அடைக்கலம் கிடைக்கும்.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 ௩௧ தரித்திரனை ஒடுக்குகிறவன் அவனை உண்டாக்கினவரை நிந்திக்கிறான்; தரித்திரனுக்குத் தயவு செய்கிறவனோ அவரை மேன்மைப்படுத்துகிறான்;
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 ௩௨ துன்மார்க்கன் தன்னுடைய தீமையிலே வாரிக்கொள்ளப்படுவான்; நீதிமானோ தன்னுடைய மரணத்திலே நம்பிக்கையுள்ளவன்.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 ௩௫ ராஜாவின் தயவு விவேகமுள்ள பணிவிடைக்காரன்மேல் இருக்கும்; அவனுடைய கோபமோ அவமானத்தை உண்டாக்குகிறவன்மேல் இருக்கும்.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
